Народно благостање

__4. август 1934.

putničkom, već i robnom i poštanskom promefu. U шрофрипјауаnju saobraćajne mreže autobuski saobraćaj postao je neophodan, naročito danas kada se usled krize ne mogu da grade move železničke pruge. Za krajeve u kojima je razvijen turizam autobusi imaju poseban veliki značaj. | ; Iz tih razloga nameće se potreba da se za pitanje: auto· busnog saobraćaja nađe celishodnije i trajnije rešenje, jer sadašnje sa koncesionim sistemom i velikim fiskalnim opterećenjem ne može da bude zadovoljavajuće, naročito sa gledišta opštih interesa. Ono ima više rđavih posledica. Prva je, da su na lini· jama monopolskog karaktera prevozne ceme vrlo: visoke, koje se moraju platiti u otsustvu drugog brzog prevoznog sretstva. Kako 'je ovakvih linija najviše u turističkim krajevima to visoke cene · čkode politici privlačenja turista. Druga posledica, mnogo važnija od prve, ogleda: se u sve Većoj nesigurnosti što su priznali i aami interesenti na svome skupu. Sudeći po nesrećnim: sSlučaje"ушла ц autobuskom saobraćaju u našoj zemlji ovaj je postao mnogo nesigurniji od avionskog. Nesreće su postale vrlo česte. Pišući o tome u broju od 30 juma mi smo rekli, da se nameće ozbiljno pitanje ili ovaj organizovati tako da bezbednost putlnika bude maksimalno osigurana ili ga zabraniti. Treća posledica jeste otsustvo komoditeta, te vožnja često pretstavlja pravo mu_ čenje. Preopterećenjem kola smanjuje se procenat i onako male sigurnosti, te je i to u mnogo slučajeva uzrok čestim nesrećama. Sve ovo ukazuje na potrebu drugog rešenja, које се ргеkratiti sadanje stanje, koje se karakteriše rvanjem autobuskih · kompanija sa fiskusom na štetu opštih interesa. унети ЕМ стопај-востјананска vlada, |S postavila dva zadatka kao пајprešnija na polju saobraćajne politike: izradu puteva i prevoOZnih sretstava za velika otstojanja i decentralizaciju privrede i nastanjivanja, stvaranjem sporednih pruga i izmenom prevoznih farifa. a | Kako je potreba za saobraćajem na velikim odstojanjima znatna a rentabilitet siguran, i privalna inicijativa sa privatnim kapitalom mogla bi da reši prvi zadatak. Čak bi se bez veće državne pomoći mogli izraditi i skoro svi projektovani putevi, koji · imaju da posluže isključivo automobilskom saobraćaju. To se пе može kazati za drugi zadatak. Nije moguće — bez pomoći sa strane — stvoriti saobraćaj u krajevima sa slabom naseljenošću ” il slabo razvijenom privredom. Da bi se to moglo izvesti potrebno je stvaranje monopola za veća područja. Viškovi ostvareni u dobro naseljenim krajevima mogli bi se tada upotrebiti za pokriće eventualnih gubitaka u drugim oblastima. Tarife bi trebalo - tako udesiti da viškovi ostvareni u Rurskoj oblasti, u Saskoj i u okolini Berlina nadoknade gubitke u Srednjoj rajnskoj oblasti, Bavarskoj i Istočnoj Pruskoj. U tom cilju država je uzela u svoje ruke upravu nad putevima, železnicom i kanalima, a u novije vreme u taj jedinstveni sistem uvršten je u izvesnoj meri i automobilski saobraćaj. O | U cilju decentralizacije privrede i nastanjivanja država se ranije starala samo putem izgrađivanja saobraćajne mreže, dok se sada služi i specijalnim tarifama. Do sada su postojale specijalne tarifske skale samo za sirovine ili slične proizvode sa niskim cenama, a izuzetci od nOrmalnih tarifa pravljeni su samo u slučajevima neke nužde il:

| Nova saobraćajna politika u Nemačkoj

„кад зе radilo o izvozu. Ovi izuzeci postaće sada još češći, mnoge.

tarife biće prerađene i tako će farifska politika postati važain činilac populacione i privredne politike. | Jevtiniji prevoz sirovina i polufabrikata stvofiće mogućnost da se gotova roba izrađuje i u krajevima, koji nemaju prirodnih usloya za fo. Decentralizovana industrija. štiti se. na «ај način što se za prevoz gotove robe određuju veće vozarine, da

i

|| НАРОДНО БЛАРОСТАЊЕ

· Страна 503

bi se sprečila konkurencija industrijskih centara u sirovinskim

· krajevima.

Proizvođači u manjim vatošima moći će tako pod povolinijim uslovima da snabdevaju seosko stanovništvo, nego što bi to činili proizvođači iz industrijskih centara. U pojedinim slučajevima prevoziće se gotova roba po istoj tarifi kao i odgova– rajuća sirovina, na pr. brašno Као 1 200, daske kao i okruglo drvo itd. To će se raditi najčešće u slučajevima, kad se u slabo naseljenim 'krajevima nalaze sirovine, koje se većim delom troše u varošima. Jevtinijom odnosno jednakom vozarinom za brašno i daske omogućiće se rad mlinovima + strugarama u unutrašnjosti.

Pošto izgradnja saobraćaja na velika otstojanja stoji u nerazdvojnoj vezi sa politikom nastanjivanja i stvaranja novih naselja, to je država i ovo uzela u svoje Tuke.

Na taj način u Nemačkoj se postepeno ostvaruje jedinstve=> na organizacija svih saobraćajnih srefstava u rukama .i pod 'kontrolom države. Pored ostaloga, tome su u mnogome doprinele i smetnje na koje je, pri sadanjem sistemu, mailazio automobilski saobraćaj.

Када зи ofpočeli dovozi nove pšenice na tržište štampa je, kao po komandi, objavila napise u kojima se tvrdi, da zelenaši obaraju cenu pšenice za 25—30% od berzanske i, na taj način, onemogućuju poljoprivrednicima da se koriste današnjim povoljnijim cenama. Posle toga prošlo je više dana, na tržište je dolazilo sve više robe, ali se o zelenaštvu nije ništa čulo.

Seljak ne da hleba zelenašima Mi smatramo gornje tvrđenje iz osnova netačnim. Za to ima dovoljno dokaza. Najbolji je dokaz držanje proizvođača u celoj prošloj kampanji o čemu smo pisali u broju od 23 juna

· („Zeleni kartel”). Kroz čitavu kampanju proizvođač je uzdržavao

od tržišta, nudio samo onu količinu za koju je postojala faktična tražnja i, na taj način, uspeo da cenu trajno održi iznad iZVOZnog pariteta. Ono što se ranije nije moglo postići državnom \ntervencijom to je ostvario proizvođač vlastitom inicijativom. Sa tom politikom on nastavlja i u novoj kampanji. Џ ргејагхпот реriodu iz stare u novu kampanju, i pored toga što se tvrdi da zalihe u zemlji iznose oko 20 hiljada vagona, cene su minimalno pale, ovoga puta najmanje u poređenju sa istim periodima ranijih godina. Na tržište dolazi telativno malo robe i to čini da su cene poslednjih nedelja ponova skočile za nekoliko. dinara po kvintalu. Seljak se teško lišava robe, jer je uveren да će cene i dalje skakati. On se pokazuje kao najbolji trgovac, jer je роstao svesan činjenice, da cena leži u njegovim rukama. Seljak, koji to čini, očevidno je da ne može da bude u rukama zelenaša! Donoseći ovo daleko smo od toga da branimo zelenaše, nego da utvrdimo jednu činjenicu. usa maa er m rum —==—= | Posle štrajka proizvođača mleka u Savskoj banovini akcioni odbor, koji je rukovodio pokretom, pretvorio se u Jugoslovenski agrarni savez, potvrdio pravila kod vlasti i pristupio držanju zborova i osnivanju mesnih organizacija. U članu prvom Pravila kao cilj Saveza, između ostaloga, navodi se: uticati da se redovnim putem donesu i proveđu u

Jugoslovenski agrarni savez

Život najvažniji zakoni o zaštiti poljoprivrede i seljaka, u prvom

redu: Zakon o poljoprivrednim komorama, Zakon o osiguranju stoke, Zakon o osiguranju malog poseda (osiguranje minimuma

·egzistencije), Zakon o seljačkom naslednom pravu. Zakon o po= ·rezima na osnovu progresivnog sistema i }. d, Zatim se kaže,