Народно благостање

11, август 1934,

— Аустријски буџет за 1933 показује дефицит од 82 мил. шил. Приходи су били 1252 мил. шил., а расходи 1334. Целокупни државни дуг повећао се са 2816 мил. шил. крајем 1932 на 3288 мил. шил. крајем прошле године.

— Od opštinskih prihoda za 1932 g. otpadalo je u pro_ сепшта па: Prirez Trošarmu Takse Privredna Ostalo

| i uvozninu preduzeća Beograd | 10,57 13,22 1012 | 867 7,42 · Ljubljana 9,07 18,10 435 4056. | 2812 Zagreb 14,52 18,08 1008 ~ 46,26 11,06 Osek 60,07 1,26 3,61 24,71 10,29 Niš — 19,12 19,8 3805 23,15 Skoplje — 307 17,41 464 46,68 · Sarajevo 2120 | 32,19 10,56 31,81 4,15 · Dubrovnik 15,05 _— 2404, 55835 5.56 Subotica 270, 27,5 16,70 15,32 3,47 Split 25,0 765 2320 | 351 8,05 Bitolj ____ 4595 16,06 446 35,23

Gornji podaci nam pokazuju veliku raznovrsnost u pogledu udela raznih vrsta prihoda kod glavnih gradova u zemlji. . Kod većine najglavnije vrelo prihoda dolazi od privrednih preduzeća, zatim od frošarine.

— Dtfžavni poreski prihodi za april, maj i juni, u poređenju sa istim periodom prošle godine izgledaju ovako:

Neposredni porezi 385.3 422.9 = 37.0 "Trošarina 124.3 200.4 ЈЕ 16: Такзе 154.9 111 sie | 16: Carine 147.1 165.8 15 180 Мопороћ 383.6 373.5 — (0

Ukupno 1195.2 13337 => 1385

— „Jugoslovenski Lloyd” donosi, da neke poreske.izvršne vlasti izdaju trgovcima žita i drugih poljoprivrednih artikala mzređenja da ne isplaćuju protivvrednost kupljene robe, dok prodavac ne donese uverenje o isplaćenoj državnoj porezi, o čemu treba da izveste poresku vlast. Trgovac je dužan da pokaže ekzekutoru i trgovačke knjige.

— Čehoslovački ministar finansija demanfuje vest o nekom novom čehoslovačkom zajmu u Švedskoj.

— Prema poslednjim obaveštenjima o prikupljanju poreza, budžetski se deficit u S. A. D. u julu jako povećao. Porezi su jako podbacili te počinje da vlada sve veće uznemirenje što se tiče finansiranja potreba trezora u toku idućih meseci. Nije isključeno da će to izazvati jače emisije papirnog novca. Predlažu se i druge mere kojima bi bio cilj da se izazove inflacija.

— Kanadska vlada je zaključila povoljan zajam kod jedne njujorške bankarske grupe, na čijem se čelu nalazi Čez nejšenel banka. Zajam iznosi 50 miliona dolara, nosi interes 2%, a rok mu je jedna godina. On će se upotrebiti za isplatu 4% Бопоуа, čije je plaćanje u oktobru.

— Upis novog francuskog zajma o kojem smo pisali u broju od 21 jula, zaključen je 4 avgusta. Zamena bonova Klemantel (1924—1934) vrši se i dalje.

— Rumunija se nosi mišlju da provede unutrašnji zajam. Emisioni kurs još nije ustanovljen, a ukamaćenje je predviđeno sa 5%. Iznos zajma neće se utvrditi. Država će svojim poveriocima neposredno davati hartije od vrednosti u iznosu njihovi} potraživanja, i to svojim liferantima 12,3; novčaničnoj banci 5,4

i štedionicama 2,4 milijarde |. Novčaničha banka i štedionice držaće svoje obligacije blokirane. S onim delom zajma koji pretekne · sumu unutrašnjih dugova misle se finansirati javni radovi.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 523

НОВЧАРСТВО

— Државна хипотекарна банка обавештава имаоце нострифицираних заложница Селигманове емисије 7% од 1927, да се у будуће неће вршити депоновање купона пре рока плаћања, те да се ови могу подносити за исплату 0 року т. ј. од ! октобра до 1 априла.

— Код Поштанске штедионице порастао је број чековних рачуна у јулу о. г. са 23.988 на 24.061. Улошци на њима су опали са 928,5 мил. дин. на 903,1 мил. дин, Број уложних књижица је порастао са 293.089. на 297.165, а улошци по штедним књижицама порасли су са 665,0 мил. дин. на 676,2 мил. дин, Промет је био 4,974 мил. од чега 46,97% без готовине према промету од 4.874 мил. У

"јуну 0. Г.

— У америчкој држави Северној Дакоти гувернер је прогласио мораторијум за све дугове у колико дужници буду у стању да докажу немогућност одговарања обавезама. — Амерички министар финансија Моргентау изјавио је да ће у принципу примљени биметализам сада бити и практично спроведен издавањем новчаница гласећих на сребро. У прво време биће издато за 12 мил. дол. од једног и за 11 мил. од 5 долара. Новчанице од 10, 20 и 100 дол. биће издате до краја октобра. -

— Решењем Министра трговине и индустрије продужен је рок од 10 година из чл. 117 ж. Закона о државној хипотекарној банци до 1 априла 1935. По овоме члану, заводи и установе у новим областима, који су примали на улоге и чување новац државних и других јавних фондова, пупилних, депозитних, општинских и др. капитала, били су дужни да у року од 10 година положе сав овај. новац Државној хипотекарној банци. Новим решењем рок за предају продужен је за годину дана.

— Упућени кругови Волстрита у С. А. Д. рачунају да ће с јесени бити спроведена обимна конверзија зајмова у колико прилике на тржишту капитала буду повољне.

— Белгија је донела закон, који предвиђа могућности давања трогодишњег мораторијума хипотекарним дужницима за дугове настале до ! јула 1934 год.

— Између Пољске и једне енглеске финансијске групе воде се преговори о једном кредиту од 800 мил. злота, који би се употребио за грађење 7.500 км. путева у року од десет година. Као рекомпензацију за кредит Пољска би дала повластице за увоз извесних енглеских производа.

— U Štipu je otvoren stečaj Bregalničkoj banci a. d.

— Glavne odredbe novog bugarskog zakona o olakšanju tereta dužnika izgledaju ovako: smanjuje se interes na 5%, dugovi se pretvaraju u dugoročne od 2 do 10 i 15 god.; dugovi do 300.000 leva smanjuju se i to: trgovcima „20%, хапашШјата 30%, zemljoradnicima 40%; dugovi se mogu i dobrovoljno likvidirati ako je poverilac voljan da smanji glavnicu i to: ftrgovcima 25%, zanatlijama :35%, zemljoradnicima 50%.

— U Španiji je pušten u opticaj prvi republikanski novac. То je srebrni novac od jedne pezete čije je iskivanje rešeno prošle godine.

— Pretstavnici francuskih portera naših zajmova pristali su da se do 13 oktobra 1935 produži bez izmena dosadašnji sporazum. Prema tome, porteri imaju i dalje mogućnost da biraju: ili 10% u devizama i 90% u fundinzima ili 100% u blokiranim dinarima.

— Pregovori, koje je vodio g. Rože Sare, francuski trgovinski ataše u Bukureštu, doveli su do sporazuma o plaćanju francuskih zamrznutih potraživanja i o klirtingu; sporazum će biti uskoro potpisan. Ugovoreno je da se 60% potraživanja u Tr. francima stavi poveriocima na raspoloženje, a računima da rukuje Francuska banka. |