Народно благостање

Страна 520

међу држава и њиних новчаничних "банака изменио. Ово се примећује у свим државама, јер је, за време садашње кризе, свуда дошло до веће повезаности између привредне политике и политике привредног оживљавања с једне стране, а између кредитне и монетарне политике с друге стране. Да не спомињемо Североамеричке државе, то се примећује на"_рочито у Немачкој. Претседник Рајхобанке је због тога и раније био позиван на седнице министарског савета, на којима је имао велик уплив у свима питањима кредитне политике. Док за стварање посла нису били потребни велики кредити и док се служба зајмова могла обезбеђивати путем једноставног регулисавања девизног промета, претсед“ ник Рајхсбанке имао је само саветодавни глас. Кад су кредитне потребе владе порасле и када је набављање сировина постало централни проблем немачке привредне политике, стање се морало изменити, јер се без девиза та политика није могла ни водити. Глас претседника Рајхсбанке постао је тада одлучнији, па се и министарство привреде морало старати да свој рад удеси према жељама Рајхсбанке.

Сједињавање положаја претседника Рајхсбанке и положаја министра привреде путем персоналне уније претставља према томе само формалну потврду сарадње која је стварно већ одавна постојала.

Завршени Cy — францусконемачки преговори који су

Француска осигурава пор-

тере клирингом у јулу вођени у Берлину – Па осигурања – трансфера амате за јЈангов и Дозов

зајам. Нови споразум везује а питања са економским и састоји се из 4 уговора. Прговински уговор уреbyje општа питања о трговању, настањивању и пловидби и садржи углавном исте одредбе као и трговински уговор од 1927. У аранжману о тарифама и контингентима постоје само мање измене. Царине остају непромењене, али су учињени извесни обострани уступци у погледу контингената. Споразум о трговању са Мароком и другим француским протекторатима и колонијама утврђује постојеће стање. Најважнији је споразум о завођењу општег клиринга. Трајање свих уговора, осим трговинског, предвиђено је само до краја. 1934, али је остављена могућност да се трајање извесних одредаба продужи евентуално уз потребне измене. Шта више, установа клиринга не може уопште бити једнострано укинута.

Постигнути споразум је у финансијском погледу повољан за Француску, јер је за њене портере Јангова и Дозова зајма немачки мораториум трансфера у ствари имао значење потпуне обуставе плаћања. Портери нису имали друге гаранције осим немачког потписа, а тај се је показао. као неефикасан. Нови систем даје им међутим, истинско право залога на банке којима се може диспонирати У самом Паризу. Према одредбама споразума, немачки увозници француске робе плаћају износ фактуре у маркама посретством Рајхсбанке, а француски увозници плаћају немачку робу у францима полагањем одговарајућег износа

ИНДУСТРИЈА

__ Национални савез француских млинова на својој главној скупштини донео је одлуку, да више не води рачуна о декретираној цени. Претседник савеза упутио је писмо претседнику владе Думергу у коме му саопштава одлуку и каже, да је она последица тешког стања млинова

НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ

_ осигуравају извршење

Бр. 33

клириншкој установи која се образује код Трговачке коморе у Паризу. Ова установа обуставља 1575%. од положених франака и књижи их у корист Рајхсбанке, а само остатак у корист лифераната робе. Рајхсбанка не може обустављеним износима диспонирати док се не одбију износи потребни за исплату целе доспеле камате на све обвезнице француске транше Јангова зајма и на обвезнице Дозова зајма, у колико су се 15 јуна 1934 налазиле у поседу Француза или других физичких и правних лица настањених У француској. Исто се тако одбијају неки мањи износи, који ранијих споразума о француским замрзнутим тражбинама у Немачкој. Обустава од 15.15% од износа немачког извоза у Француску утврђен је у тој висини, јер одговара садашњем. приближном вишку немачког извоза у Француску над увозом из ње.

Немачка је извезла 1932 у Француску за 3613 милиона, а увезла је за 1698 милиона, док је размена у 1933 износила 3 милијаде из Немачке према 1702 милиона из Француске. Сада се рачунало са годишњим извозом Немачке од 2500 до 2620 милиона франака и са француским извозом од 1886 до 2021 милиона. Тако се очекује да ће по регулисању француског извоза у Немачку остати у Француској још један салдо од око 400 милиона франака. За каматну службу поменутих зајмова потребно је 144 милиона, па изгледа немогуће да она може доћи у питање. Како је немачки извоз у Француску од 1932 до данас већ јако редуциран, није вероватно да бе и даље у знатној мери опадати, иако мањи пад није искључен. Истина је наиме да функционисање клиринга захтева испуњавање разних формалности које ометају извесне операције. За француске увознике незгодно је и то, што им је одузета могућност да плаћају један део купљене робе блокираним маркама које су биле нешто јевтиније. Али ни салдо францусконемачке трговинске размене није за Француску никада био мање неповољан него што је сада.

Гарантија организована новим системом иде у корист целој француској транши Јангова зајма, без обзира на народност портера. Споразум са Енглеском гарантовао је 100% исплату камате само на обвезнице које се налазе у поседу британских грађана. Укида се једино амортизација зајмова, која би у Француској апсорбовала неких 30 милиона франака. Споразум са Енглеском разликује се од садашњег споразума са Француском и по томе што се у првом не налази одредба о установи општег клиринга.

Ми смо до сада небројено пута указали на све штетне последице клиринга у погледу размене добара између земаља које га заводе. Клиринг мора неизбежно да саобраћај робе између две државе сведе на ниво мањег увоза, он убија међународну трговину и тиме што се увоз им извоз дотичних земаља временски не поклапају, па се и у пракси показало, да се ниједан уговор о клирингу није показао користан и сврсисходан. Француска је сигурно свесна ових потешкоћа, али изгледа да за осигурање својих потреба није нашла повољнијег излаза.

ве.

БА.

у коме се налазе већ више месеци и о чему су владу благовремено обавестили.

— Ministarski savet propisao je uredbu o proizvodnji i upotrebi plemenitih metala prema kojoj sč ovi smeju црошеђljavati samo u opšte korisne svrhe. Pravo otkupa celokupne proizvodnje u zemlji pripađa Narodnoj Banci u ime države.