Народно благостање
умно Ми о ава
У
унио Лечи | ОН о ње О мн
ši )
еп а Or
МА we (WDA) Ziiedy, reseni
1. август 1934.
— Међународна конференција о шећеру земаља потписница Чедборновог плана, која је требала да реши питање расподела извозних квота и испита могућност остварења' међународне конвенције, одложена је за септембар.
— Број акнионарских друштава у Немачкој повећао се са 4952 у 1906 год. на 9865 средином марта 1934, док је
· у истом периоду број командитних друштава на акције пао
са 108 на 49.
_- Код љубљанског Оузора било је у јуну о. г. 83 хиљ. осигураних радника и намештеника, што је према истом месецу прошле године пораст за 4431 или 5,05%, a према претходном месецу о. г. за 1757 или 2,16%. Највећи пораст према истом месецу прошле године показују: текстилна индустрија (26,76%), водоградње (за 48,92%), општински послови (31,93%), графичка (12,67%), хемијска индустрија (11,14%), индустр. дувана (10,61%), папира (9,44%), шумска (6,09%), новчани и осиг. заводи (6,90%), индустрија коже и гуме (4,06%) и индустр. хране и пића (3,07); а опадање: трговина (12,33%), јавни саобраћај (10,50%), инд. за прераду дрва (9,44%), прерада коже и њених сурогата (8,12%), високе градње (6,65%), градње превозних сретстава (4,92%), слободне професије (4,85%) и инд. одеће (2,31%).
— Čehoslovačka vlada produžila je патедби о хађгат osnivanja novih šećernih fabrika do i dec. 1935.
— U Mađarskoj je osnovano akcionarsko društvo za preradu otpadaka od konoplje čije će se predivo upotrebljavati та. тлебапје за ратикот.
— 15 мебић атемејић зпацатејић ртедитеса рокахији та prvo polugođe 1034 godine čistu dobit od 123.14 miliona dolara prema 39.8 miliona dolara u prethodnoj godini.
__ Ејестске et Gaz du Nord (Francuska) odlučilo je da poveća glavnicu sa 120 na 150 miliona franaka putem emisije 120.000 akcija po 275 franaka (nominala 250).
— Prema izveštaja američkog zavoda za gvožđe i čelik u iunu bilo je u severnoameričkoi metalurgijskoj industriji zaposleno 456 hiljada lica. To je najveća zabeležena cifra u toku poslednie 4 godine.
ПОЉОПРИВРЕДА
— Аустријска влада донела је Уредбу о контроли квалитета, сортирању и паковању воћа.
—_ У Чехословачкој су за пшеницу, раж и јечам декретиране следеће цене (за 100 кгр.):
1934 Пшеница Pax Јечам Август 164— 125— 125 Септембар 165.80 126.50 126.50 Октобар 167.80 128— 128Новембар 169.50 129.50 129.50 Децембар 171.20 131. 131.—
1935 Јануар 173— 132.50 132.50 Фебруар 174.80 134 — 134Март 176.60 135.50 135.50 Април 178.40 137.— 135.50 Maj 180.20 138.50 135.50 јуни 182 — 140— 135.50
— Квота измељавања брашна од ражи у Чехословачкој од 1 августа повећана је са 65 на 70%.
— На дан ! јула у Чехословачкој је било 3.810.748 кошница, према 3.314.123 у истом периоду прошле године.
— Најновији попис стоке у Мађарској, који је извршен у априлу ове године, показује следеће стање: број говеда је опао са 1.70 мил. ком. на 1.68 што према 1925, када је био највећи, претставља пад од 0.24 мил. ком.; од овога највише отпада на краве (903.228); највише је заступљена
/
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 521
сименталска раса (1.29 мил, ком.). И коњарство је опало, са 219.871 на 803.033 ком. од чега отпада 641.908 на топлокрвне (тешке). Јако се повећао број свиња, са 1.90 мил.
· ком. на 2.50. Повећао се такође и број коза.
— Bugarska je odlučila da uvede monopol duvana.
— Zbog ovogodišnje rđave Žetve, Francuska će, verovatno prvi put posle 3 godine, morati da uveze veće količine žitarica. Žetve u 1932 i 1933 godini bile su rekordne. Ovogodišnji prinos pšenice izneće najviše 70 miliona kwvintala. Rezerve iznose, prema službenoj proceni, 20 miliona kvintala. Potrošnja pšenice u Francuskoj iznosi, međutim, preko 120 miliona kvintala. Francuska :će, dakle, do iduće žetve morati da uveze znaine količine pšenice i verovatno je da će veći deo uvoza pokriti kupovinama u severoafričkim kolonijama. Osta:ak će biti kupljen verovatno п 5јед. Атег. Državama ili Argentini, jer {e francuska udvostručila carinu na kanadsku pšenicu zbog toga što je Kanada odbila da odobri olakšice za uvoz francuskih vina. .
— OQvogodišnja proizvodnja kate u Braziliji ceni se sa i4 miliona džakova, a postojeće zalihe sa Ž miliona. Kako ove količine po prilici odgovaraju svetskoj polrošnji, obustavljeno je privremeno dalje uništavanje kafe u Braziliji.
___K_Ausiraliska federalna vlada je odlučila da proizvođačima pšenice osigura cenu od 3 šilinga po bušelu. Za otkup žita obrazuje se fond od 4 miliona austrijskih ил.
___Pretstavnici čehoslovačkog monopola duvana stigli su u Sarajevo u svrhu kupovanja Ћћегсесохаског duvana.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— 1 avgusta o. 2. potpisan je u Beogradu trgovinski spo -· razum sa Grčkom. U sporazumu je predviđeno regulisanje platnog promefa na taj način što će se jugoslovenska roba uvezena u Grčku do pola iznosa plaćati kompenzacionim bonovima, 3 od druge polovine 40% sa slobodnim dinarima, a 60% за уеzanim potraživanjima Grčke u Nemačkoj. Ovaj deo 60% može se mobilisati i tako, da Narodna banka ustupi njeno potraživanje drugoj jednoj zemlji sa kojom Grčka stoji u kliringu. U svakom slučaju izvršenog prenosa biće zadužen račun Narodne
banke, koji se vodi kod Grčke banke u dinarima na bazi pariteta
dnevnog kursa ciriške berze. — Kompenzacioni bonovi će siužiti za isplatu grčke robe uvezene u Jugoslaviju franko granična stanica ili jugoslovenska luka, za snabdevanje jugoslovenskih brodova u grčkim lukama i najzad posetioci solunskog: međunarodnog sajma ih mogu upotrebiti za svoje troškove u Grčkoj do iznosa od 12 mil. drahmi (za svaku putnu ispravu u vrednosti od 5 hilj. drahmi). Predviđen je rok od šest meseci u kojem mogu biti iskorišćeni bonovi posle isteka sporazuma. Izuzetak je učinjen kod uvoza jugoslov. pšenice u Grčku, koja se plaća 80% u slobodnim devizama, čiji će transfer biti dopušten i 20% u kompenzacionim bonovima. U turističkom saobraćaju ugoVoreno je da putnici mogu sobom poneti 7500 drahmi u Jugoslaviju, a 3000 din u Grčku. Predviđeno je obrazovanje mešovite komisije koja će se starati oko unapređivahja #rgovine između dveju zemalja kao i ostalih pitanja predviđenih ugovorom. SpoOrazum važi do 1 avgusta 1935 2.
— Franciska vlada odobrila je kontingent od 50 hilj. kv. kukuruza za našu državu. Mađarska je dobila isti kontingent, a Rumunija 300 hiliada Ку.
— швајцарска савезна влада донела је одлуку о ограничењу увоза меда.
—_ Чехословачка је основала Институт за унапређивање спољне трговине.
— Аустрија је одобрила Турској контингент за јаја, који не сме бити већи од 5% укупног извоза. До сада, Турска није уопште извозила јаја У Аустрију, а садањи контингент, према прошлогодишњем аустријском увозу, изнеће око 5500 метц.