Народно благостање
25. август 1934, НАРОДНО
Страна 555
od 125 milijardi leja. Od ukupne зите Тејесео Чиса 1275 пи jarde otpada na dugove liferantima, penzionerima itd., 10 mili:jardi na dug Narodnoj banci itd.
— Američki min:star spolinih poslova Hul izjavio je, da su pregovori sa Sovjetskom Rusijom o regulisanju dugova, koji traju već više od pola godine, opet obustavljeni.
— Zaduženje 143 državna i samoupravna preduzeća :l Nemačkoj usled politike stvaranja posla povećalo se sa 4.46 milijarde mk. u 1933 na 4.77.
— Belgijska vlada ie odlučila da isplati sve neamortizovane obveznice Gi/3% stranog zajma od 400 miliona irancuskih franaka iz 1923 g. Isplata počinje 15 februara 1935.
— Prema vestima iz Brisela, belgijska vlada namerava da snizi porez na dohodak od kapitala sa 16 na 10%. Istovremeno sniziće se i dopunski porez, a zatezne kamate na neplaćeni porez smanjuju se sa 6 na 4%
— Министарство и са одобрило је угоститељским радњама на подручју Савске бановине да паушалну трошарину на вино и ракију могу плаћати на рате:
— Упис румунског зајма који је треба да се врши овога месеца, као што смо јавили у бр. 33, одложен је до 15 октобра 0. T.
— Општинска управа Велике Кикинде решила је да заостали општински прирез из 1933 год. прими у житу рачунајући 100 кг. жита за 150 дин.
— Према „Обзору: општина Шибеничка се налази у финансијским тешкоћама. Предвиђени приходи су подбацили за 30%. Претставници града предложили су банској управи, да између осталих мера за санацију издвоји из градског реона удаљена села, која су пасивна. Шибеничка општина дакле има намеру да смањује свој реон насупрот тежњи других градова да га повећавају.
TRGOVINA
— Udruženje trgovačkih agenata i komisionara za grad Beograd i ove godine je svečano proslavilo svoju slavu „Sveto Preobraženje”, pre podne rezanjem kolača, a u veče svečanim banketom. Na banketu je goste pozdravio vrlo prigodnim соуоrom g. Lujo Harazin, član uprave i vanredno gostoljubivi doma– ćin slave. Pretsednik Udruženja g. Damjan Branković održao je jedno kratko predavanje o ekonomskom nacionalizmu i autarkiji ukazujući na nedogledne štetne posledice takve politike. Na ljubazne reči koje je domaćin g. Harazin uputio gostima odgoмопо је kratkom zdravicom g. Dr. Velimir Bajkić.
NOVČARSTVO
— Agrarna banka za svoje dužnike a protiv svojih članova uprave. Ministar poljoprivrede saglasio se sa sledećom odшкот Р. А. В::
1) Па зе utvrdi interesna stopa na 6% za sve zajmove, koje je banka izdala zemljoradnicima, a koji su bili pod zaštitom uredbe od 22 novembra 1933 godine.
2) Da se rokovi zadružnih zajmova produže za novih 6 godina s tim da se za razdoblje od 23-XI-1033 do 23-XI-1934
godine u toku ove godine plaća samo interes, a glavnica otplati ·
po marednim rokovima, koji padaju posle 23-XL-1934 g. u 12 polugodišnjih rata.
3) da se rokovi hipotekarnih zajmova produže i to: za one zaključene na 5 i 10 godina na 15 godina; a one zaključene na 15 — na 20 godina.
· 4) Da se protekla a nenaplaćena kamafa до 23-Х1-1933 8. ukapitališe. :
Članovi Upravnog odbora za svoj rad u Privilegovanoj agrarnoj banci dobijaće mesečnu nagradu od najviše dinara 2.000, a članovi Upravnog odbora koji su izabrani u uži izvršni odbor pored gornje nagrade dobijaće još 1.000 mesečno.
Članovi O n0b odbora za svoj rad u banci 22125 mesečnu nagradu od 1.000 dinara.
— Još nije jasno, da li će kineska vlada zabraniti izvoz srebra. Ovaj se, međutim, stalno povećava. U toku poslednjeg fromesečja izvezeno je za 60 miliona kineskih dolara srebra, i io 10 milijona u S. A. D., a ostatak u Englesku. Strane banke nameravaju da do kraja ovog meseca izvezu još 530 miliona.
— Dr. Šaht izjavio je da će se Nemačka boriti protiv svih teškoća ne pribegavajući inflaciji, jer je g. Hitler odbacio sve teorije o prinudnoj konverziji, devalvaciji i inflaciji.
— Na američkom tržištu kapitala za prvih sedam meseci emitovano je 1395.5 mil. dolara prema 679.1 u istom periodu prošle godine.
— Nacionakzacija srebra u Americi imala. je za posledicu velike pošiljke, koje su iz Londona upućene za Njujork.
— 20.000 američkih banaka odlučilo je da stavi na raspoloženje kredit od jedne milijarde dolara, koji će se upotrebiti za davanje zajmova vlasnicima kuća radi izvođenja prepravaka. Zajmovi će se davati u najvećem iznosu od 500 dolara sa 5%.
— Nemačke štedionice u prvoj polovini ove godine dale su 145.000 pojedinačnih kredita namenjenih stvaranju rada u ukupnom iznosu od 210 mil. maraka.
— Ukupni bilansi švajcarskih banaka u drugom tromesečju pokazuju smanjenje od 179 mil. franaka prema 175 u prvom tromesečju.
— Vlada S. A. D. dozvolila je izvoz zlata za 1,3 оца dolara, u cilju 0 dolarskog kursa na evropskim tiržištima. ПОТРЕБАН ЈЕ САРАДНИК
— Guverner Federal Reserve Boarda g. Blek podneo je ostavku, jer se navodno ne slaže sa osnivanjem centralne nOvčanične banke u S. A. D. On se vraća na svoje staro mesto u Federalnoj rezervnoj banci u Atlanti, ali ima Ото da posluži kao posrednik između vlade i banaka.
— Talijanski ured za kredite javnim nameštenicima и заradnji sa štedionicama smanjio je kamatnu stopu na zajmove odobrene samoupravnim činovnicima за 6 па 4:/>%. Državni činovnici dobijaju zajmove uz 4%.
— U Belgiji smanjuje se zakonska kamata za građanske розгоуе за 6:/2% na 4%, a za trgovačke poslove за 7 па 5%.
— Banka za kredite kućevlasnicima, koja je već dala oko 400.000 zajmova u iznosu od 1,3 milijarde dolara, izradila je u saradnji sa 20.000 severoameričkih banaka obiman program za davanje novih kredita vlasnicima i kupcima nepokretnosti za građevinske radove. Za kredite garantovaće država. Od 8 miliona nezaposlenih dolaze 2 miliona na građevinsku, a 152 пинол na tešku industriju, koja će imati koristi od novih kredita.
— У Бразилији ће бити основана приватна индустријска банка са капиталом од једног милиона долара, а са циљем давања дугорочних зајмова за развитак индустрије.
— „Аустријски кредитаншталт“ продао је из стока. својих мађарских акција пакет „Мађарске фабрике гуме" у Будимпешти групи Клајн — Дунлоп за 40 пенге по комаду. Воде се преговори за продају акције фабрике вагона у Беру са једним иностраним купцем. М!едегоезтегејећазсће Escompt Do naši продао је своје акције „Уједињене фабрике CH јалица“ у Новој-Пешти Пештанској трговачкој банци. Тиме се остварује стара жеља аустријског банкарства да реализује своје мађарске пласмане,