Народно благостање

25. август 1934,

višku od 1932 g. prilagođen je trgovinski i kompenzacioni spora– zum od 20 jula 1933 g. koji je kompenzaciju u robnom prometu regulisao upotrebom kompenzacionih bonova, do polovice vrednosti izvezene robe, dok je druga polovica transferirana u slobodnim devizama. Pošto je važenje ovog sporazuma isteklo 31 jula 0. g. obe vlade su činile napore da dođe do movog, koji je potpisan 2 avgusta o. g. Dnevna štampa objavljujući sadržaj sporazuma naročito je istakla, da se stvorio nov način, koji omogućava međusobni obračun pomoću potraživanja od trećih država. U prošlom broju objavili smo kratko sadržaj sporazuma, a sada ćemo se zadržati samo na platnom prometu.

U sporazumu je predviđeno regulisanje platnog prometa na taj način, što će se jugoslovenska roba uvezena u Grčku do pola iznosa plaćati kompenzacionim bonovima, kao i dosad, a od druge polovine 40% u slobodnim devizama i 60% u vezanim potraživanjima. Vezana potraživanja za koja će se voditi specijalni račun u dinarima kod Grčke banke u Solunu, mogu se mobilisati na sledeće nač ne: 1) Ustupanjem jednoj trećoj zemlji, koja stoji u kliringu sa Grčkom; 2) Prenosom grčkih potraživanja u vezanim markama u Nemačkoj, kojima se može platiti ili naš izvoz iz Nemačke ili naše dugovanje jednoj trećoj državi, koja je u kliringu pasivna sa Nemačkom. Potrebno je da malo dublje analiziramo mogućnosti ugovorenih metoda plaćanja.

U prvom slučaju naša Narodna banka može da'·ustupi svoja vezana potraživanja kod Grčke banke jednoj trećoj zemlji s kojom Grčka stoji u klirmgu. Naravno to može biti samo u slučaju, ako naša zemlja ima izvozni višak, odnosno ako je dužna dofičnoj zemlji i ako je ta (беса епа dužna Grčkoj.

Sad da vidimo kako može da' se razvije platni promet м drugom slučaju. Grčka ima aktivni saldo u kliringu sa Nemačkom zbog aktivnog trgovinskog bilansa. Za jedan deo našeg izvoza u Grčku možemo dobiti dakle potraživanje kod Rajhsbanke. Naš izvoznik u Grčku može u ovom slučaju da dođe do ostatka svoga potraživanja, ako jedan naš izvoznik iz Nemačke, ili dužnik, uplati u korist Nemačke kod nas. Nemački izvoznik ili poverilac doći će do svojih potraživanja na teret grčkog potraživanja kod Rajhsbanke. U robnom prometu to bi značilo za nas pasivnu trgovinsku bilansu sa Nemačkom, jer inače kliring nije moguć.

Treći mogući slučaj je da Narodna banka upotrebi grčka potraživanja u Nemačkoj u korist jedne druge zemlje, što je predviđeno u pomenutom sporazumu, samo pod pretpostavkom

- da ova treća zemlja ima pasivni salđo sa Nemačkom. U ovom slučaju naša zemlja mora da je dužna ovoj zemlji, ili da ima uvozni višak iz te zemlje. Sporazum sa Grčkom ij. mogućnost višestranog kliringa: ili arbitraže zemalja povezanih u kliringu, na prvi pogled izgleda da je samo tehnički problem. Međutim njegova primena u praksi zavisi od mnogobrojnih okolnosti od kojih am ви najvažnije maferijalne i pravne. Zavisi od niza okolnosti koje će zemlje moći učestvovati, i one će pristati samo u tom slučaju ako im se smanjuju salda po kliringu. Svugde treba da je Grčka poverilac, međutim za sada je to slučaj sa Nemačkom, a što se tiče primene kliringa između nas, Grčke i Nemačke izgledi su ravni nuli jer nismo pasivni prema Nemačkoj. Sledstveno može se reći, da je lako mogućno, da za vreme važenja Ovog SpOrazuma višestrani kliring me bude primenjen i ako je za to stvOrena teorijska mogućnost.

Као што смо писали у броју од 4 о. м. у привредном програму белгијске владе игра видну улогу пројект 0 проширењу кредита, који треба да се оствари у сарадњи с банкама. Међутим, влада намерава да претходно санира и реорганизује целокупно банкарство. Главне белгијске банке бавиле су се у знатној мери финансирањем индустрије. Са појавом кризе неке су

/

Санација банака у Белгији

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 551

а ОИНе пропале, а још више их се замрзло. Банке су се

у кризи сразмерно ипак добро држале, али су из опрезности ·

давање нових кредита морале јако редуцирати.

Поводећи се за примером Немачке, Италије и САД, Белгија приступа санирању банака. Држава преузима гаранцију за замрзнуте тражбине. То се врши посредством Националног завода за индустријски кредит (5МСТ. Банке могу уступити своја досадашња индустријска потраживања поменутом заводу, од кога ће у замену добити 3% 20-тодишње обвезнице гарантоване од државе. Према предлогу Завод издаје за 3 милиарде франака таквих обвезница, а на уступљена му потраживања наплаћиваће од индустрије 4114% до 4:ј6% камате. Из Пј до 1:/2% разлике на камати коју плаћа по обвезницама и оне коју прима од индустрије Завод ће образовати резервна фонд, чија се средства морају употребити за куповину државних хартија од вредности, За добре тражбине које би ипак могле постати дубиозне морају и банке образовати резерве, чија се средства на исти начин инвестирају. Образовање ових резерва изазваће већу тражњу државних хартија од вредности. Вероватно је да се влада и на овај начин спрема за конверзију државног дуга. Извесну жртву за своју санацију морају поднети и банке, јер на обвезнице Националног завода примају само 3% камате, док су раније индустрији зарачунавали до 8%. Корист од ове мере за индустрију је очигледна, јер ће на старе дугове плаћати, као што се види, само 4:4% до 4:ј:% камате. Очекује се опадање камате и за нове послове, јер ће банке моћи на основу примљених обвезница добијати кредит од Белгијске народне

банке. То ће повећати ликвидитет на новчаном тржишту,

па ће и жељено проширење кредита бити олакшано.

Истовремено са санирањем белгијског банкарства спрема се и његова реорганизација. Гражи се специјализација банака. Међутим, реорганизација ће се извршити постепено. По предлогу депозитне банке морају се одвојити од оних за финансирања. При том се не ради само о измени банкарске организације, већ о правном одвајању. Овом реорганизацијом структура белгијског банкарства постала би слична структури енглеских банака.

У колико ће ове мере допринети оздрављењу привредних прилика тешко је рећи, пошто ће после овога следовати низ других мера, које треба да послуже као подстрек за оживљавање привредне делатности. |

a Goro ===

Inicijativom engleskih pomorskih krugova krajem septembra ili početkom oktobra treba da se održi međunarodna konferencija čiji je zadatak, da nađe rešenje krizi pomorskog saobraćaja na široj osnovici. Sve dosadanje mere pojedinih država za saniranje krize pomorskog saobraćaja pokazale su se nedovoljne i one su imale za posledicu još veće zaoštravanje krize, naročito u periodu opadanja svetske trgovine i turističkog prometa. Između pojedinih zemalja nastala је prava borba tarifama i drugim sretstvima za privlačenje prometa ljudi i robe. Da bi se to stanje prekinulo došlo se ma ideju ostvarenja sporazuma svetskog pomorskog brodarstva. Ideja o ovome sporazumu stara je već više godina, ali je sada, usled sve većeg zaoštravanja krize, postala vrlo aktuelna.

Za dnevni red konferencije predviđene su {iri tačke. Prva je ograničenje pomorskog saobraćaja, druga rasprema brodova'i treća, ograničenje i potom ukidanje državnih subvencija. То 5 imala da bude osnova svetskog pomorskog sporazuma. Prema sadanjem učešću trgovačkih flota pojedinih država imala bi se smanjiti njihova tonaža u razmeri opadanja svetskog prometa, a sa porastom ovoga vršilo bi se odgovarajuće procentualno povećavanje. Da bi se mogla da izvrši veća rasprema brodoya

Slabi izgledi za uspeh međuпагодпе Копегепсцје ротогskog brodarstva