Народно благостање
1 септембар _ 1934.
ЧАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 563
Maksim Goranović, saradnik „Nar. Blagostanja”.
IZGLEDI NAŠE PROIZVODNJE INDUSTRIJSKOGA
ВА
1. Dejstvo privredne dzpresije i autariije Sa više strana se kod nas istakla potreba veće
proizvodnje industrijskog bilja. Jedan |e čak predlagao
da se svaki sedmi hektar pod pšenicom zaseje njima. Kao razlozi su isticani: mogućnost većega izvoza i veće domaće potrošn;e nekih sirovina, zatim povoljnije cene
nego Što je slučaj kod ostalih poljoprivrednih proizvoda”
i mogućnost većeg zaposlenja. Mi smo i dosad u više mahova pišali o pojedinim
grupama i vrstama industrijskoga bilj|a kod nas. Sada”
ćemo izneti jedan kratak pogled na ćelu ovu gramu i njene izglede za budućnost. О |
Naša zemlja zauzima jedno od prvih mesta među evropskim zemljama u pogledu broja vrsta in(ustri|-
skih biljaka. Ali po njihovom udelu u ukupnoj proizvodnji, a naročito izvozu, ona daleko zaostaje iza svih ostalih balkanskih zemalja. Duvan prestavlia 50-——60% vrednosti celokupnog grčkog izvoza; 45—50% bugar-
skog i preko 20% turskog: Kad se uzmu u obzir i ostale”
industrijske 'bilike, onda je njihov procentualmi udeo |
izvozu |oš veći. Međutim kod has to nije slučaj. U pro lo godini je izvezeno ipdistrijskoga 'bilja (duvana, hmelia, opiuma,kudđelje, buhača i dr.) u:vrednosti preko 320 miliona dinara, šio prefsfavlja oko jedni Чезенпц celokupne vrednosti našepa izvoza: Naš trgovinski bilans kod industrijskog bilja je znatno pasivan; a naročito za poslednje tri i po godine, изјед рогавга зтоуов“
pamuka. Tako smo prošle godine uvezli sirovog pamuka i pređiva, raznih biljnih vlakana i uljanog semenja za 670 mil. din., što je skoro jedna četvrtima vrednosti našega uvoza, a osim toga pretstavlja dva put veću утедnost odd one izvezenoga ihdustrijskoga буја.
U toku privredne depresije izVOZ industrijskoga bilia iz svih balkanskih zemalja pokazao je уенко ораdan e, naročito po vrednosti. To je slučaj i sa našom
zemljom. Od 1929 ge. do 1933 с. opao je izvoz indu- . strijskoga bilja iz naše zemlje po količini za jednu tre-"
činu, a po vrednosti se više nego prepolovio. U ovoj godini opadanje je takođe nastavljeno. Pad bi bio daleko veći da nije poslednjih godina porastao izvoz du-
vana. Međutim ove: godine on se sasvim izgubio iz
izvoza. O а Po podacima Ministarstva poljoprivrede požeta po-
vrišina pod industrijskim biljem iznosila je prosečmo u periodu 1924-28 а. 124 ти. ћекгага -ртета 128 НИ и 102053 «., а [0 је porast za 10%. Što je posledica Ve likop porasta u 1920 g. (145 hilj. ha) i 1930 g. (152
hili. ia), kad je dostignut maksimum, a posle. |e stalno opadanje (1031 g. na f30:hilj. ha; 1032 g. 112: ИЦ. ћа i 1093 «а. 100 11. ћа). Хпас, од 1930 о. до дЧапаз opala je zase|ana površina pod industrijskim biljem za
35%, dok je površina pod zrnastim' biliem čak nešto i
poras}a: Podaci Ministarstva poljoprivrede o zasejanoj po-
vršini i "proizvodnji industrijskoga bilja nisu sigurni. Ali ipak kod niza proizvoda mogu da se dobiju približno
#9
tačni, Kod, duvana Monopolske uprave, šećera fabrike
šećera; opiuma, hmelja i buhača, kao 100% izvoznih,
So izvezenoj količini. :
Prema: tome privredna. depresija i autarkiziranje zemalja uvoznica pogodili su naš izvoz industrijskoga bilja ti jačoj meri, nego što je to slučaj sa ostalim poljoprivrednim: proizvodima, Što. je u punoj meri došlo do iztažaja: i kod cena... НЕ
Industrijske biljke imaju za nas značaj i kao Sirovine za izvoz i domaću- preradu. Kao tipično izvozne dolaze: hmeli, opium, buhač, aromatično bilie; та 12102 i za domaću potrošnju služe: konoplja za vlakno, duvan i neke uljarice; a isključivo za domaću potrošnju: še-
"бегпа гвра, сКкомја, lan i pamuk.“Šećernu repu, uljarice, cikoriju pteradi u'celoi količini domaća industrija.
Međutim fo nije slučaj sa tekstilnim biljkama. Kod kudelije meki iznose da se jedna trećina prerađuje u kućnoj radinosti: 10—15% od strahe domaće industrije, a osta– tak se izveze. Lan se:umnogo većoj meri prerađuje u” kućnoj radinosti. Ima čitavih krajeva, gde seljaci nose sami laneno plaino. Isto tako i naša:proizvodnja pamuka se u celosti preradi u kućnoj radinosti. Izgleda da za industrijsku preradu nije zgodan u prvom redu zbog kratkoće vlakna.
Po zasejanoj površini na prvom mestu stoji šećetna repa na koju otpada. 30—35% celokupne površine pod industrijskim” biljem, zatim, konoplja (sa 22—30%) i Чимап (ва 10—17%), док па sve ostale-dolazi 20—30%.
Proizvodnja šećerme repe pokazuje od 1929 gp. da se prepolovila a požeta površina ie opala Sa 59 hilj. ha” ц 1929 о. па 30 u 10933 g., odnosno za 50%. Ovo је posledica smanjene prerade od strane fabrika šećera. Tako je proizvodnja šećera opala u prošloi prema 1932 modini za 28/10%, pa i pored toga postoje zalihe, koje mogu pokriti ijednogodišnju potrebu. S toga će se u ovoj godini sprovesti dalia resfrikcija proizvodnje. Prema tome sudbina šećerne repe će zavisiti od kretanja domaće potrošnje šećera: Visoke cene prouzrokovane trošatinom,: verovatno da će i dalje uticati na smanjenje pottošnje. ~ DN JI | ||
Proizvodnja duvana je od 1920 2. do 1932 g. bila u porastu, ali se u prošlo| godini prepolovila, a prema najnovijijim izveštajima će znatno podbaciti i u ovoj godini. Ovakav razvoj je i prvom redu bio prouzrokovan porastom izvoza duvana za Poljsku i Čehoslovačku od 1930 do 1932 2. Ipak sva proizvedena količina, koju ie ”ofkupio monopol nije mogla biti potrošena, pa su se” gomilale zalihe..Zbog toga ne možemo očekivati poboljšanje, sem ii slučaju da opet počne da raste izvoz. Ali za to izgledi nisi povolini, ne samo Za sada nego: i ха budućnost. |
__ ЗЧуе мажлцје гепије имоглисе и и 2пајпој те роvećale proizvodnju. Čehoslovačka je 1932 g. prema peподи 1921-25 god. utrostručila zasejanu površinu pod
“duvanom. Poljska je upetoštručila. Italija i Mađarska
su uvećale za trećinu. Poslednjih godina i Nemačka