Народно благостање

Страна 564 НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 36

stalno povećava proizvodnju, док је jedino kod Francuske porast neznatan. Stalno opada i potrošnja u svetu, čemu su dva uzroka: opadanje kupovne moći i sve veći procenat nepušača kod mlađih generacija.

Od važnijih proizvođača duvana Bugarska |e зтаnjila od 1029 g. do 1933 g. svoju proizvodnju više nego za 50%, a Turska za 35%. Skoro u istoj meri opao je i niihov izvoz. Nasuprot njima treći veliki proizvođač Grčka i pored velikog smanjenja izvoza povećala je nešto svoju proizvodnju.

Dva isključivo izvozna proizvoda: hmelj i opium, kod kojih je do 1932 g. bio ogroman pad proizvodnje, izvoza i cena, pokazali su u prošloj i ovoj godini izvesno povećanje proizvodnje i izvoza i lepo poboljšanje cena. Mi smo nedavno pisali o hmelju, gde smo istakli, da moramo biti zadovolini, ako sačuvamo sadanji položaj. To važi i za opium i buhač. O nekom povećanju proizvodnje ne može biti govora.

Pamuk i lan ne pokazuju znatnije promene. Тако se foliko puta isticalo da mi uvozimo ogromne količine sirovoga pamuka i да је s toga potrebno povećati domaću proizvodnju, do danas u tom pogledu nije učinjeno ništa, a izgleda da 7а 10 пе postoje uslovi.. Pamuk je takva kultura koja zahteva specijalne klimatsko-terenske uslove, stalno navodnjenje terena, a uz to za industrijske svrhe potrebne su specijalne vrste sa dužim vlaknom. Kod nas ne postoje za sada ti uslovi i u koliko bi se možda nešto postiglo, ne bi ni po kvalitetu ni po cenama odgovaralo sadanjim prilikama.

Na Sovjetsku Rusiju otpada preko 80% svetske proizvodnje lana za vlakno ede pokazuje stalni porast. Proizvodnja u ostalim zemljama pokazivala je stalmo opadanje posle rata, usled toga što je lan ustupao mesto pamuku. Poslednje dve godine se vidi obrnuta pojava, da se u mnogim uvozničkim zemliama forsira proizvod–

nia lana, kao surogata pamuka. Tako i kod nas prime-.

ću{|emo izvesni porast proizvodnje lana ne samo za preradu u kućnoj radinosti, nego i za industrijske svrhe. Kod nas postoje u mnogim planinskim krajevima ovolini uslovi za gajenje lana, te bi se sa te strane mogla povećati proizvodnja u znatnoj meri, ali za to danas ne postoje ekonomski uslovi. Kao izvozni artikal lan ne dolazi u obzir, a prema dosadanjem staniu ne mogu se očekivati ni veće promene u domaćoj potrošnji.

Proizvodnia konopljinoz vlakna pokazala ie od 1929 с. до 1932 g. izvesno. opadanje, a u prošloj i ovoX| godini porast. Prošle godine usled gajenia t.zv. „talijanske konoplje” povećan je i prinos po jedinici površine, i pobolišan kvalitet. Mi danas stoiimo na trećem mestu u svefskoj proizvodnii, posle Italiie i Rusije; a posle Jtalije mi smo najveći izvoznici. Italija je smaniila proizvodniu sa 913 hilj. kv. u 1930-–31 г. па 579 hili. u 1933–34 g. Preko polovine proizvodnje izvezemo i naš položai na svetskom tržištu je u punoj meri zavistan od Italije. Blagodareći prošlogodišnjoj slaboi berbi u Italiji mi smo mogli da postignemo bolie cene za izvoz. Takođe je porasla i potrošnia u zemlji, u prvom redu zbog proizvodnje džakova od konoplia, na račun onih, od indijske jute. Ne postoje uslovi za veći porast domaće potrošnje.

Naš izvoz pokazuje stalno opadanje od 1920 g. i u prošloi godini pretstavlia fek nešto preko trećine od količine izvezene u 1920 g. Glavni kupci su: Austrija, Nemačka, Mađarska i Čehoslovačka.

Ne može se predvideti razvoj izvoza ni u najbližoj

budućnosti, jer to zavisi od niza faktora: konkurencije jevtinijih tropskih biljaka (jute, sisala) i talijanske konoplje, razvoja privrednih prilika, raznih trgovinskopolitičkih mera, autarkizirana. zemalja — uvoznica.

O uljanim i aromatično-lekovitim biljkama pisali. smo ranije. U ovoj godini nastupile su izvesne promene. Tako se proizvodnja uljane repice, glavne uljane biljke, skoro ufrostručila, usled autarkiziranja u OVvOj grani. Izvesni porast je i kod nekih drugih uljarica (ricinusa, suncokreta) iz istih razloga, što se može očekivati i u buduće. Uvoz uljanog semenja i plodova pokazuje izvesno opadanje, u prvom redu onih, koje se proizvode u susednim zemljama.

Nemačka je u prošloj i ovoj godini zaključila sa Mađarskom i Bugarskom veće kupovine uljanih biljaka, koje je do sada uvozila iz Mandžurije i tropskih zemalja. ! ako se kod nas isticala ista takva mogućnost, nije došlo ni do kakvih zaključaka. Međutim i ovde se moraju uzeti u obzir dve okolnosti, naime, nainovijš mere Nemačke na ograničenju uvoza sirovina i TOrsirano gajenje soje, radi dobijanja ulja. Prva mera može biti prolazne prirode, ali to neće biti slučaj sa drugom, ako uspe.

Ostale industrijske biljke su bez većeg značaja.

II. Cene i rentabilnost

Izuzimajući duvan i donekle šećernu repu, kod svih ostalih industrijskih biljaka cene su poslednjih godina pokazale vrlo velike promene i nestabilnost. Pad ie nastupio kod svih. Tako je hmelj po kgr. koštao 1927 g. 64,5 din; 1928 о. 29,4 d., 1931 g. 7,52. Izvezeno uljano seme 1930 с. око 5 din., a već 1932 g. pada ispod 3 dinara; češliana kudelja je pala sa 11 din. početkom 1930 o. na 6,25 početkom 1932 g. Slično je i kod osta= lih. Tek u prošloj godini nastupa izvesno pobolišanie cena, koje ie najveće kod hmeljia, zatim kudelje.

O većoj ili manjoj rentabilnosti pojedinih polioprivrednih kultura teško je govoriti pri ovakvom kolebanju cena i bez iscrpnih podataka. Ali se ipak može tvrditi da pad cene relativno jače pogađa proizvođače industrijskoga bilja nezo ostale stoga što su industrijske kulture po svojim osobinama najintenzivnije. One traže i veće ulaganje rada i veći kapital ne samo investirani, nezo i obrtni. Tako je n.pr. za hmeli pottebno po jedinici površine deset i više puta radne snage nego kod kukuruza. I sve ostale kulture ı manioj ili većoj meri pokazuju iste osobine. Ni u iednoi poljoprivrednoj grani nisu pretrplieni takvi gubitci, kao što ie slučai sa hmeljem. Isti {e slučaj i sa čisto kapitalističkim opiumskim gazdinstvima, od kojih |e najveći broi propao, a održala su se porodična. Duvan, kao monopolski artikal, zbog niskih otkupnih cena nije za proizvođače nhikad pretstavliao unosniiu kulturu, a to donekle važi i za šećernu repu, gde su otkupne cene vrlo niske, i proizvođači, mahom veća gazdinstva, imajući unapred OsiZuranu prodaju i kredite za izvođenje potrebnih radova, pristajali su da rade i sa manjom zaradom. Najveće gubitke kod opadania potrošnje ovih dvaju artikala pretrpeće liskus, a pogođena je i industrija.

Tačno je da kultura industrijskoga bilja traži veću radnu snagu, ali isto tako i veći kapital, pa i veći ri-

· zik, nego ostale poljoprivredne kulture. Pri tome ne ' treba zaboraviti da je to zaposlenje sezonskoga karak· tera, te se mi u Rhom slučaju ne može uporediti sa indu-

strijskim.