Народно благостање

8. септембар 1934. __БАРОДЕО

BILA POOTATOM Страна 589 7% Блер да је сада још мањи број бесиста и још већи број ОГРОМНА 7% Селигман наца, који би радо видели да курс крене горе.

Рат. шт. промпт 351— 346.— 347.— 348.25 Рат. шт. терм. 35125 34925 | 348.50 353.75 Народна банка 4.120— 4.140— — — 4.140Аграрна банка — 213.50 214— = 211.25

Обрти у ефектима су износили: Врста у хиљ. динара 7% Инвестициони зајам - 17

6% беглуци промпт 505 6% беглуци, термин 401 4% аграрци }/ 8% Блер А 7% Блер 7% Селигман Ратна штета промпт 1.926 Ратна штета термин 2.439 Народна банка 160 Аграрна банка 36 7% Стабилизациони а 57 534 0 6005 |

Као што видимо из ових таблица, курсеви најкурентнијих државних папира нису много попустили. Ако се узме да је 358 био максималан курс ренте ратне штете, онда је он, истина, за врло кратко време, за 4 часа свега, био пао на 340, али се потом брзо опоравио и креће се око 349. Значи да пад према максималном курсу износи свега 9 поена. Штета дакле није ни издалека изгубила оно што је до_ била само за недељу дана пре изненађења од 26 августа.

Не може се дакле репи да је оборен курс ренте ратне штете; 26 август је много јаче дејствовао као пресек оног сјајног елана последњих недеља. Хосисте још не могу да дођу себи. При томе треба имати у виду да материјално њихов положај није рђав. Нема хосисте који не зарађује на курсу од 349, па и на нижем, јер су све хосисте куповале испод тога курса. Кад би хосисте реализирале своје пакете и нивелисале своје позиције, били би још увек на заради. Није материјална страна узрок њиховој пометености, већ чисто психолошка, неизвесност о томе, да ли је пут којим они иду већ неколико месеца пожељан или не.

Догађај од 26 августа био је велика радост за бесисте. У ствари у државним папирима код нас ове године нема бесисте; колико смо ми могли да оценимо свакодневним посматрањем догађаја на нашој ефектној берзи, можда је један једини: човек међу берзијанцима продао извесну количину а есошуетћ, али је он раније толико 'много зарадио, да му не би пало тешко да претрпи губитак. Под бесистима разумемо ми онај прилично велики број берзијанаца, који није веровао у скок државних хартија од вредности, јер им још нико није насигурно дошануо, да ће држава да интервенише и ове године. Наравно да су се ти људи ждрали при онако сјајном полету курсева државних хартија од вредности последњих недеља. И наравно да су се они од срца радовали, кад је тај полет пресечен и од своје стране срдачно допринели, што су могли, да изазову пад. Њима се има захвалити што је у току последње две недеље у два маха курс ишао ниско. Али је с друге стране толико широко интересовање за нашим државним хартијама, да је свака беса одмах искоришћавана за нове куповине. Интерес је толико велики, да не би било искључено да ратна штета истом брзином, као и пре две недеље, или можда нешто спорије, крене понова преко 350.

Али курс од 350 претставља мртву тачку. Страхује се, да се не мисли коначно да омете скок преко те цифре, те курс од 350 никога за сада не привлачи. Има бесиста који су међувремено и сами купили, тако да се може рећи,

Мали број бесиста наравно да се труди да напабирчи што више аргумената за тезу, да папири не могу скакати даље. Најновији аргумент гласи да Министарство финансија исплаћује све државне лиферанте благајничким записима, а то претставља нову емисију државних хартија. Тешко да има једног човека, који у овакву глупост верује. Данас и лајици знају, да постоје два тржишта новца, један је новчано тржиште, а друго тржиште капитала; на једном се појављују краткорочни капитали, на другом дугорочни. На новчаном тржишту се појављује меница, благајнички запис и сличне исправе код којих је главно рок исплате, a споредно камата. На тржишту капитала појављују се папири, о чијем року исплате нико и не води рачуна, код којих је главно рента. Благајнички записи могу бити есконтирани од банака или држани у каси, али се никад не могу појавити на ефектном тржишту.

Ширите „МШародно Благостање“

Из горње таблице видимо да 6% беглуци деле судбину ренте ратне штете. Тај папир, као што смо небројено пута подвукли, постао је предмет живог интересовања на нашем ефектном тржишту, поред ренте ратне штете. Ноторна је ствар да је огромна количина ренте ратне штете у чврстим рукама. Човек не би рекао, да би наша народна привреда могла да апсорбује толики износ тог папира. Али је тако. На берзи се осећа оскудица за ратном штетом, Мислимо да је мален сток, којим располаже берза (а од свакога папира којим се тргује на берзи један део се налази у рукама берзијанаца и претставља обртни капитал берзе). На берзи је данас много мање ренте ратне штете, но што ће кроз неколико месеци поједине установе и задужбине требати за попуну својих резервних фондова и пласирање својих вишкова, који се флуктифицирају.

Беглуци би требали да попуне ту празнину, коју оставља за собом класирање ратне штете, али се тај папир за чудо брзо класирао; од скоро 500 милиона колико треба да је у оптицају, неће бити ни десетак милиона у рукама берзијанаца. још пре 4—5 месеци биле су знатне количине око берзе. Свакодневно је притицао тај папир из Босне и Херцеговине. Сад тамо или га више нема или је оно што је остало у чврстим рукама. Београдска публика га јако воли и тражи.

Тотално мртвило влада на тржишту доларских папира. Неконтролисане вести у дневним листовима о монетарним приликама у Америци чине да се наш капитал поплашио поново тог папира. Један доказ више да је потребно што пре снабдети га алтернативном динарском клаузулом, како би се он приближио у курсевима осталим нашим државним хартијама.

Акције Привилеговане Аграрне банке празно се проводе. У сред најбољег расположења на нашем ефектном тржишту, код њих влада песимизам. Курс пада. Не може се порећи да постоји жеља да се и тај папир негује, али су они исти разлози, за које смо ми тврдили још пре три године да тај папир не може бити по квалитету паритетски са државним хартијама, најзад овладали публиком, и интерес је све слабији.

Акције Народне банке су у скоку. И време је било. Пре 6 месеци исплаћује се купон и као дивидендни папир он мора скочити до купона најмање за износ купона.

7% инвестициони зајам и 4% аграрци су одавна већ