Народно благостање
~ = из =
Страна 588 КАРО.
ЛО
поука 22,7 din. Stoga je neosnovano uverenje da se StanOvništvo može oselno rasteretifi smanjivanjem prinadležnosti službenika. S druge strane ovo bi smanjenje imalo težih i šteinih posledica po službenika, jer bi ono na pr. za platu od 1800 dinara iznosilo 180 dinara mesečno.
— Министар финансија прописао је Уредбу, по којој продаја монополских предмета, као и продаја путем аутомата, не потпадају под одредбе Закона о радњама у погледу обављања рада.
: — „Svaki član nacionalsocijalisiičke partije, čak i onda kada je u civilnom odelu, mora nositi šešir” naređeno je jednim · ст кшагот и Nemačkoj. Vlada želi da ovom naredbom pomogne tekstilnoj industriji i fabrikama šešira, koje su u poslednje vreme morale otpustiti preko 100 hiljada radnika, delimično i zbog toga što je ušlo u modu da svet ide gologlav. —_ Аустријске бање имале су у мају и јуну O. TT. 289 хиљ. посетиоца према 307 хиљ. у истом периоду прошле го-
БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 37
дине мање за 6%, од чега 29% гостију пада на иностране и то у првом реду Чехословаке, Енглезе, Мађаре и Немце. Приходи из промета странаца нису били нижи него у прошлој години, што се објашњава тим да су овогодишњи гости били бољи платци.
— Општинска управа Слав. Брода снизила је увознину на непрерађено грађевинско дрво. Досад се плаћало 0,60 дин. за 100 кг. а отсада се плаћа 0,80 на 1 кубни метар.
— Америка је почела да примењује закон по коме страна лица, која тргују на америчким берзама, подлежу плаћању порезе на добит и обратила се европским банкама, да јој доставе имена клијената за чији рачун посредују. Ова мера изазвала је велико узбуђење у енглеским и француским финансијским круговима, док су банке одлучиле да се успротиве давању имена својих клијената пошто је то у супротности са банкарском тајном.
— Бугарска влада одлучила је да оснује државну класну лутрију са почетним капиталом од 10 мил. дин.
га.
КОЊУНКТУРА
| STANJE NARODNE BANKE NA DAN 31 AVGUSTA 1934.
Stanje Narodne banke za nitimo avgusta pokazuje da se povoljan razvoj kod zlata i deviza nastavlja i ove nedelje. Priliv zlata je iznosio 7.5 miliona, zbog čega se zlaina rezerva
Стање Народне банке (у милионима динара).
Narodne banke popela na 1813.1 miliona dinara, devize koje ulaze u podlogu veće su za 4.4 miiona dinara i dostižu 98.3 niliona, tako da iznosi ukupna podloga 1911.4 miliona; porzd
3102 31. XII | 31. XII | 22. VII | 31, VIII AKTMBA 193 1932 | 1933 | 1934 | 1934 Подлога ; o
зл, у касама и на crp.|1758.4| :760.8) 1794.9| 1 805.7| i813.1
новч. у страној монети 6,3 0.8 0.0 02) 006
девизе — — — = — "| 332.0) 2065) 111.2] 938) 98.2 _________Укупно — || 2096,8 1968.1| 1.906) 1899.8 19114 Девизе које не улазе у
подлогу — — — — — 86.4| 1,9) 545 541 57.9| Кован новад:
у никлу и сребру— — || 38.8! 139.9 2399! 2741] 212.3
| demon m apr CDeOpo | Зајмови: | Ma Memune — ____ — |1965.6|2i11.9|1808.8|1592.3)1604.6 на хартије од вредни. — ||_287.2| 344.8 293.1| 239.2) 239.06 Укупно — | 2252,8) 2456 8| 2101.9| 1831.5| 1844.5 Ранији аванси држави — || !799.2 1808.6| !715,5| 1719.7| 1719.8 Привремени аванси Глав.
Држ, Благајни — — — 600.0! 600.0| 600.0) 600.0 Вредности рез. фонда — | 77.8, 58.0 54.9) 88.8) 88.8 Вредности ост. фондова 2.9 7.9) 11.7) 1150. 11,8 Непокретности, завод за ;
аи nopu wiaMehuraj| 1450 1544 1537| 156.7| 156:7 PASA alo MO MOL OJI 24.9) 24.6 11570) 172:3/ 17919
ПАСИВА Капитал — — —– — — 180,0) 180.0) 180.0) 180.0) 180.0 Резервни фон — — — 827) 73.81 84.3) 1053) 105.3 | Остали фондови — — — 4.2 8:6| 13,7| + 15.2 15.2 HopwagHune y onrMnajy — ||5172.2| 4772.7|4327.1|4105.7: 4232.5|. Обавезе по виђењу:
потраживање Државе — 29,3 13,5 7.3 11.2 1.9
wapo-padynm — _ |) 326,3| 384/7| 474406027\ 5287
разни рачуни — — — ||__60.9) 2996) 549.2| 6243 610.0
Укупно --|| 416,5| 697.8) 1031.0| 1238.2| 1140.6 Обавезе са роком — — || 681.1| 1459,4! 1106.3] 853.9| 845.6 Разна пасива — — — — | 46,4 40,3 222.9 328.9) 281.9 Оптиптај и обав. по вић.|5588.7| 5470 5) 5358 21 5343 6! 5373,2
toga imali smo priliv i kod deviza Koje ne ulaze u podlogu, za 3.2 na 57.9 miliona. Ukupno povećanie deviznog i zi:atnog stoka iznosi ove nedelje 15 milona.
Kod zajmova imamo takođe povećanje, za 12.0 na 1.844.5 miliona od čega iznose menični krediti 1.604.6 miiona (za 12.3 miliona više) a lombardni 239.8 milona (za 640 hiliada više).
Iz pasive izlazi da su za ultimo meseca stavljeni veliki
· zahtevi na Narodnu banku, zbog čega stu sve njene obaveze
smanjene: one po viđenju za 97.6 na 1.140.6 miliona, sa rokom za 8.3 na 845.7 miliona a razna pasiva opala je za 47 na 281.9 miliona. Kod obaveza po viđenju imamo najveći odliv kod žiro-računa, za 74 na 528.7 miliona; državno potraživanje је opalo za 9.35 na svega 1.9 miliona a razni računi su smanjeni za 14.2 па 610 miliona.
Smanjenje obaveza narodme banke kao i povećanje deviznog stoka, povećanje zajmova itd. izazva'o je per saldo potrebu povećanja opticaja za ulupno 138 miliona dinara. POšto je međutim smanjen stok kovanog novca, za 61.8 na 212.3 miliona, to |e Optica| novčanica povećan samo za razliku, za 126.8 miliona i iznosi sada 4.232.5 milona dinara. Obavezć po viđenja zajedno sa oplicajem dostižu 5.373.2 miliona prema 5.343.9 miliona u prošloj nedelji.
Беогродска берза
још је немогућно да се оцени коначно дејство догађаја, који су се одиграли 26 пр. м. на београдској ефектној берзи. У ствари догађај је био врло прост, једна моћна рука продала је 1000 комада ренте ратне штете са 6 поена испод курса, на коме је почела берза да обавља закључке. 1000 комада је маленкост, ситница. Та количина разуме се није могла да има никакво дејство на кретање курсева. Али
„је та продаја имала недогледно психолошко дејство, које
још није завршено. Управо, над нашом ефектном берзом лебди још увек, на крају друге недеље од тог догађаја, страх од његовог понављања. И догод се не добије „изве-
сност и у том погледу, берза ће бити у истом знаку.
Врста 31-VIII 3-IX 4-IX 5-IX 64%Х тф% Инвест. зајам 72.50. ___ ____ ___ 6% Бегл. промпт 61.50 59.50 59.50 60.— 6% Бегл. терм. — — 61.— 61.50 4% аграрци 42 —
8% Блер