Народно благостање
2 04 1929
· 8 септембар 1934.
не сме да пређе суму од 46—47 милијарди франака, што одговара пореској снази земље последњих година. Према њему, нови порези се не смеју више заводити као што је својевремено било предвиђено. Нарочито се не сме повећати прометна пореза на производњу електричне струје. (С друге · стране не могу се више смањивати ни чиновничке плате ни пензије, те за уравнотежење буџета остаје могућност само на страни материјалних расхода и организацији државне управе.
ПЛАНСКА ПРИВРЕДА
- — Ekonomski komitet Društva naroda u svom poslednjem izveštaju naglašava da preterani ekonomski nacionalizam ne uništava samo opšte bogatstvo svih naroda, nego i blagostanje zemlje, koja ga iz egoističkih razloga primenjuje. Društvo naroda neće da se upušta u proricanja o ekonomskoj budućnosti sveta, ali veli da autarkiziranje i stvaranje raznih ekonomskih
_ grupacija nije u stanju da doprinese obnovi i ozdravljenju svetske privrede.
КРИЗА П КОЊУНКЛУРА
— U drugom fromesečju o. g., prema izveštaju Narodne banke, potrošačka sposobnost domaćeg tržišta se znatnO povećala. i to kako u pogledu proizvodnih sretstava, tako i proizvoda svakidašnje potrošnje. Mnoga preduzeća, koja su nekada pretežno izvozila svoje proizvode uspevaju gOtOVO SVu svoju proizvodnju da plasiraju u zemlji. Prema istom periodu prošle i prvom fromesečju o. g. porasla je potrošnja metalurgijskih proizvoda n procentima za 54 i 130; hartije 62 i 85; stala 27 i 12; obuće 43, i 50; šećera 22,3 i 5,22; piva 18 i 50; lestenina 20 (prema prošloj godini); i lanene robe za 45. Još je porasla potrošnja: prerađevina od mesa, sapuna, superfosfata, laka i boja, čelika, pomučne robe, šešira, a opadanje domaće potrošnje pokazuje samo ulje, što je verovatno posledica opadanja cena svinjske masti i smanjenje proizvodnje konzervirane ribe.
— Privredna depresija i autarkija najjače su pogodile spoljnu trgovinu južnoameričkih i nekh kolonijalnih zemalja. а. do 1033 g. opala je po vrednosti spoljna trgovina svih južnoameričkih država od 68 do 89% i najveće je kod Čilea. Pad kod Brit. Indije i Malaja, Hol. Indije i Australije iznosi 65 do 73%.
— Od evropskih zemalja u foku privredne „depresiie (1929—33 gp.) najveće opadanje vrednosti spoljne frgovine pretrpela. je Čehoslovačka sa padom od 71%, zatim Grčka sa 70.4%; Poljska sa 70%;. Jugoslavija sa 69%; Mađarska sa 66% i Nemačka sa 65.4%.
— Od 1929 do 1933 g. nastupile su velike promene kod svetskoga izvoza pšenice i to: ogrommo opadanje izvOZa iž . Argentine (sa 6,6 ml. tona na 3,9) i S. A. D. (sa 2,4 na 0,2) i veliki porast iz Australije (sa 2,0 na 3,3 mil. tona). Udeo Kanade, kao najvećeg izvoznika, ostao je bez velikih promena, dok evropske zemlje pokazuju velika kolebanja. izvoz smrznu'og mesa iz Okeanije je u porastu (sa 280 na 393 hilj. tona), a u opadanju iz Argentine (sa 565 na 454 hilj. t.).
— Ukupni uvoz pšenice u Nemačku, Francusku, Italiju, Polisku, Švedsku ı Čehoslovačku opao je sa 6,46 mil. tona u periodu 1024—28 g. na 3,22 mil. u 1932 с. i 0,85 mil. u 1933 2.
· — Cene пи zlatu proizvoda svetske trgovine pokazuju stalno opadanje već od 1926 god. Najveći pad je bio u 1931 i 1932. godini.
— Palestina je jedina zemlja na svetu, kod koje je spolj-
na frgovina od 1929 do 1933 godine porasla (sa 43 na 45 mi-
liona zlatnih dolara).
— Ne samo da je od 1929 g. porastao udeo Francuske
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _
Isto tako 1:
Страна 587
u sveiskoj trgovini, nego i udeo svih Oni kolonija (Ата, Tunisa, Maroka, Indokine). : — До краја августа у Бразилији уништено је 30.5 мил.
џакова каве.
— Од јула месеца коњунктурно оживљење у јел њеним Америчким Државама почело. је да опада. Број запослених радника у прерађивачкој и рударској индустрији смањио се за 350.000 или 3%, а сума недељних надница за 10.5 мил. дол. или 6.8%. Највеће опадање делатности показују аутомобилска, гвоздена и челична индустрија. ~
— Технички саветник при румунској Народној банци
' Обоси објавио је свој извештај о привредном стању Руму-
није у првом полгођу у коме констатује, да се у овоме периоду јавио извесан број симптома побољшања. Цене су престале да падају, индустрија је живље радила, решено је питање раздужења у земљи и регулисане су обавезе према ивостранству. Затим подвлачи, да трајног побољшања не може да буде без успостављања равнотеже буџета. Буџет 1933/34 г. закључен је са дефицитом од 3 милијарде леја. У текућој години, због изостанка плаћања иностраних дугова, буџетски дефицит треба да буде смањен за 1300 мил. леја. Према садањој привредној ситуацији буџет ни у ком случају не би смео бити већи од 18 милијарди, а он износи 20.452 мил. леја.
— Америчко министарство трговине објавило је врло интересантан извештај о дејству кризе на детаљну трговину из кога се види да је промет ове у периоду 1929—33 г. пао са 49.115 мил. дол. на 25.701 или за 48%: Број радњи међутим смањио се само за 11/2%, са 1.543. 158 на: 1.520.339, а упосленог особља за 30% (на 2.691.310), а исплаћених надница за 47%, са 5.028 мил. дол. на 2.669. Промет трговине на велико пао је са 69.057 мил. мк. на 30.482 или за
56%; број радњи са 169.655 на 159.724; упосленог особља
са 1.605.042 на 1.179.358 или за 27%, а исплаћених надница са 3010 мил. дол. на: 1646 или за 45%.
Из ПОСЛОВНОГ СВЕТА
Zborovi akc. društava:
12 septembar. — „la-ta” akcionarsko društvo za 'proizvodnju, konfeke:toniranje i trgovinu raznih trgovačkih artikala (prethodni).
2 oktobar — Tvornica tanina Sisak d. d., Zagreb.
7 oktobar. — Jošanica a. d., Beograd.
Trgovački registar:
Jugoslovensko Simens a. d. u Zagrebu, upis promene pravila. — jugoslovensko Fikson a. d. iz Beograda, upis поvog člana ıpravnog odbora g. Franca fon Majsnera. == „Сакоуаско јсупо з маше 4. 4. пи Сакоусц, 10 | Сапа gp. Ribnera A.eksandra. 17
РАЗНО
--- G. d-r Đulizibarić, finansijski direktor OŠ) beogradske, piše u jednom članku, da su prema podacima. :Saveza organizacija činovnika i službenika gradskih ı seoških “opština, u 36 cradova (ili 48.8%) prinadležnosti gradskih službenika manje wd pr.-dležnosti državnih službenika; u29 (ii 39.2%) one su jednake; . 4 (ili 5,6%) one su mestimično veće i samo u 5 (ili 6,7%) one s. veće. Prema tome smatra да 5и neosnovana {vrđenja da su gr. "ki službenici prema državnim prenagrađeni. Dalje iznosi, da je 32 e. ukupna suma'ličnih rashoda Beograda, Zagreba, Ljubljane, = oplja, Subotice, Sarajeva, Niša, Bitolja, Splita, Dubrovnika i Oseka iznosila, 231,5 mil. din., a broj stanovnika 1,02 mil., te opterećenje jednoga
:
· stanovnika iznosi godišnje 227 din. Ako bi se prinadležnosti
smanjile za 10%, onda bi to iznosilo godišnje na jednoga sta-