Народно благостање

|

8. "септембар 1934.

В. Бајкић

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 519

ТЕОРИЈЕ Д-р ШАХТА СА ГЛЕДИШТА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ИНТЕРЕСА

1 Теорије Д-ра Шахша, — !! Анализа.

[ Теорије д-ра Шахта

Др. Хјалмар Шахт, гувернер Рајхсбанке и заступник министра Народне привреде одржао је два говора, 26 августа у Лајпцигу и 30 у Бад Ајлсену, који су данас предмет расправе целе светске штампе, па и наше. Алини један напис до данас није Шахтове теорије посматрао са гледишта еко. помских интереса Југославије. Новине су прештампале отптре нападе енглеских и неких француских листова, чији су грађани погођени нетрансферирањем од стране Немачке и не осећајући да ти прекори могу да оду на адресу која им је врло драга.

У Лајпцигу је др. Шахт казао:

Уколико се више државе дужнице труде да извозом плате своје дугове, у толико се енергичније затварају врата њиховој роби. Чим која држава дужница дође у положај да не може да трансферира, повериоци, у место да је помогну, сруше се на њу као орлови. Све то још више погоршава положај државе дужнице. Мо себи се разуме да држава дужница мора да подешава свој увоз према извозу из кога добија девизе. Због тога је Немачка морала приступити забрани увоза за који нису претходно додељене девизе.

У Бад Ајлсену пак казао је др. Шахт:

Економски би полет данас био могућан, пошто има довољно капитала. Али сви налети повољне коњунктуре брзо ишчезавају, јер они потичу од мера појединих држава, без сарадње светске привреде. Отуда имамо данас економску ситуацију у свету пуну контраста: крајњу кризу међународног кредита, опадање спољне трговине и све веће тезаурирање; а на другој страни опадање незапослености, опадање робних залиха и повебање производње злата. Класична теорија о девизним курсевима данас више не важи, дефлација услед кризе коју изазива, није више корисна а ни девалвација јер она у исто време поскупљује сировине и повећава терет спољних дугова. Клиринг биланса плаћања и нарочито трговинског биланса води ка ишчезнућу међународних економских од; носа. Терет дугова не само што обара животни стандард, већ постаје и политичка опасност. Ако питање дугова не буде регулисано онда се Немачка избацује из мреже светске привреде а ова постепено ишчезава. Значи да је потребно да се регулишу дугови. Немачка признаје дугове и трансферира их у границама диспонибилитета де виза. Повериоци морају бити готови на то да приме већи увоз и да смање дугове. За сада је, пре свега, потребан вишегодишњи, потпун мораторијум. (| 5

пута

Ц Анализа

Пре свега потребно је да имамо у виду, да Немачка већ више година ужива или управо живи под режимом ужих или ширих мораторијума трансфера за дугове према иностранству. Приватни краткорочни дугови стоје већ скоро. + године под заштитом мораторијума трансфера, који се сваке године обнавља. Сличан мораторијум уживају и комунални дугови. Први износе око 2,6 милијарди марака а други 148 милиона. Средњерочни и дугорочни пак дугови чији износ иде на 16—18 милијарди марака, сада се налазе под мораторијумом трансфера, који је Немачка сама про“ кламовала и који важи од 1 јула до краја децембра т. г. Али је Немачка истовремено објавила да је вољна да са сваким повериоцем засебно преговара. Тако је постигнут споразум са Француском, Енглеском и Швајцарском. То су врло опсежни аранжмани у које овде не можемо улазити. Према данашњем стању, дакле потпун мораторијум за више година, који др. Шахт тражи за Немачку, не претставља никакво велико отступање од данашњег стања. Према Енглеској и Француској би се још обуставила служба по Дозовом и Јанговом зајму (што чини око 20 милиона марака годишње). Много би већу жртву имала поднети Швајцарска, чије је потраживање много веће.

При томе треба имати у виду дау Немачкој постоји специјална новчана установа, Конверсионскаса, којој сви дужници плаћају уредно у маркама своје иностране дугове. Ни један дужник према иностранству није добио мораторијум плаћања. |

Тако велики број земаља живи под режимом мораторијума трансфера — једностраног и двостраног — да је један француски писац рекао још пре две године, да се свет налази у ери моратори-

јалне заразе. И ми смо на жалост у тој групи др-

жава. Од јануара 1932 године увели смо моратори“ јум за комерцијалне дугове, а по уговору са пове риоцима на страни од 1938 године добили смо је-

дан мораторијум трансфера за јавне дугове. Ми не

знамо колики је износ приватних обавеза наших поданика према иностранству, али је до пре годину дана било говора о стотинама милиона везаних динара, што у ствари није ништа друго до дуг према иностранству под забраном трансфера. Код нас истина не постоји једна централна установа, већ се код свију банака налазе таква дуговања иностранству. Код нас се један део тих дуговања налази још под заптом мораторијума плаћања, који ужива велики број банака по чл. 5. и 6. То су дуговања под заптом двоструког мораторијума