Народно благостање

ћ | | |

Страна 580 НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Бр, 37

трансфера, који је националан, и плаћања, који је индивидуалан.

Др. Шахт је казао, да Немачка плаћа у размери прилива девиза. То је све што се може тражити од једне државе дужнице. Даље је казао да је затварање границе држава поверилаца од робе држава дужница узрок рапидном погоршању светске економске ситуације и топљењу међународне трговине. За клиринг је казао да је један од главних узрока овој последњој појави. То се потпуно слаже с оним, што је Народно Благостање казало још пре три године. О клирингу је казано да је он најсигурније средство за уништење спољне трговине, јер он нивелише трговину између двеју земаља на нижој страни. За штетност клиринга најбољи је доказ досадашњи наш однос према Немачкој и Аустрији, нашим највећим купцима. Наша радост због трговинског уговора с Немачком престала је — надајмо се привремено — због клиринга јер смо ми постали повериоци тј. заглавили велики део обртног капитала нашег извоза.

А што се тиче тезе да се не могу плаћати дугови ако се не прими роба, она је и наша. Наша је држава као и Немачка дала на пракси доказа да стоји на истом гледишту. Сетимо се извоза из Југославије за везане динаре. Нисмо могли да трансферирамо те везане динаре у девизама, али смо пристали да дамо робу за њих; тј. одуживали смо дугове извозом робе. Делимично и данас то радимо. То ради и Немачка. И као што су код нас извозници протествовали због тога што је једна немачка фирма извозила кукуруз, добијајући од наших поверилаца девизе на Југославију јевтиније но што је био курс на страним берзама, тако исто се и Немачкој горко пребацује извоз за скрипсе, тј. за депресирану марку. Најнижи курс динара од 1931 био је код везаних динара. Што је немачка марка пала много више у овоме промету последица је јачег плаћања робом преко везаних динара.

Исто је тако тачно и за нас гледиште Др.

Шахта да инострани дугови имају штетну социјалну и економску реперкусију: обарају цену у земљи и стварају незапосленост. Колико су пута наши министри трговине и индустрије тврдили у Народној скушштини да је главни узрок привредне кризе у Југославији тешкоћа извоза, и услед тога пад цена пољопривредних производа испод извозног паритета. То исто тврди и Др. Шахт.

Према томе ми морамо бранити гледиште Др. Шахта јер је оно наше, јер се и ми њиме морамо, на жалост, служити, докле год не будемо били у положају да трансферирамо дужне суме иностранству. Ми се морамо бранити против тога, да је држава, која не трансферира, без морала и намеран банкрот — што се добацује Немачкој.

У осталом повериоци Немачке не виде јасно данашњу њезину ситуацију. По нашем скромном мишљењу, Немачка је ушла у једну нову фазу. Она је била прва, која је у јулу 1981 године увела мораторијум трансфера. Њој је следовао читав низ држава до краја 1931 године. То је био први стадијум, у коме је пасивност биланса плаћања дотичних земаља била у главноме равна износу, који се имао платити на име дугова иностранству, тако да је мораторијум трансфера васпоставио равнотежу биланса плаћања дужних земаља и омогућио стабилизацију валута, као што је био случај у Аустрији и Немачкој, Југославији итд. По нашем мишљењу Немачка сада улази у нову фазу кризе биланса плаћања , која је много очајнија. Није више питање, да ли може да плаћа дугове или не, већ да ли има могућности за увоз сировина и артикала исхране. Оно што је Др. Шахт казао, то је морало бити свакоме јасно још онога дана кад је немачки девизни сток пао на неколико процента. Ко може да тражи од државе у оваквом положају да плаћа дуговер Ако подела злата међ народима буде ишла и даље овим путем, онда ће се већи број

држава морати приближити Немачкој у њезиној великој несрећи.

завет

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

- Prihodi od monopoa pokazuju Monopolski prihod: ua julu i za poslednja 3 meseca ove gOprva četiri meseca tek. bu- dine stalan porast, ne samo u

džetske god:ne odnosu prema istim mesecima CO E ов prošle, nego i prethodnim o. 2. Ukupni prihodi od monopola iznosili su u julu o. g. 157,26 mil. din., te su veći nego u istom mesecu prošle godine za 3,24 mil. din.

Prema pojedinim monopo'skim artiklima ostvareni su u junu o. g. sledeći prihodi:

Artikal Juli 1933 Juli 1934 više ili

u milionima dinara manje

Duvan 116,67 118,88 8. 2,01

50 19,89 21,21 = 1,37

Petroleum 4,39 3,99 — 0,40

Žižice 7,44 7,72 + 0,28

Hartije za cigarete 5,26 4,80 — 0,46

Razni prihodi 0,37 0,60 + 0,23 Svega 154,02 157,27 + 3,24

Povećanje prihoda dolazi prvenstveno od duvana i soli, Prihodi od duvana su u aprilu o. g. podbacili prema istom mesecu prošle godine za 27,57 mil. din., odnosno 20%, što je posledica opalog izvoza duvana, ali je za poslednja tri O. porast od 12,06 mi. din., usled porasta domaće potrošnje. Prihodi od soli su u stalnom porastu. Najveća su kolebanja kod petroleuma i žižica.

U toku prva četiri meseca tekuće budžetske godine od 1 aprila do 31 jula o. g. zaključno — iznosii su prihodi od monopolskih artikala 611,05 mil. din. prema 622,96 mil. u istom periođu prošle godine, te je smanjenje u ovoj godini za 11,91 mil. din., odnosno 1,9%, a to je sasvim minimalna razlika.

Prema pojedinim artiklima prihodi su bili sledeći:

1933 1934 april-juli april-juli više ili manje ; u milionima dinara Duvan 480,67 465,16 = 15,50 So 73,64 77,86 += 4,22