Народно благостање

Страна 582 НАРОДНО

proizvoda u Austriju je posledica: porasta domaće proizvodnje i povećanog uvoza iz Mađarske.

Na prvom mestu u našem UVOZU iZ S. A. D. stoji sirovi pamuk, koji je porastao sa 43,57 na 57,7 mil. din., a porastao je za 22 mil. din i uvoz:suve goveđe kože, hemijskih proizvoda, izrada od gvožđa, bakra, mašinskih delova, automobila i fTilniova i filmskih traka.

Iz Brit. Indije ove godine je uvezeno za 25,8 mil. d.n. uljanih zemijanih oraha, dok u prošloj godini nisu uvoženi, zatim ie porastao uvoz pamuka sa 16,1. na 22,8 mil. d., sezama sa 2,15 na 5,8 mil., suve goveđe kože sa 1,27 па 5,1 mil., gaučuka i gutaperke.

_-Iz Argentine je porastao uvoz: lanenog semčna, оусе vune, Sirovog loja i goveđih koža.

Znači, znatno opadanje našega izvoza u Austriju prouzrokovano je padom izvoza poljoprivrednih proizvoda, u prvom redu: svinja, jaja, mesa i kukuruza; a porast prometa Sa udaljenijim zemljama je u prvom redu posledica našega izvoza S:rovoga bakra i ostalih ruda i uvoza iz ovih zemalja poljoprivrednih sirovina (pamuka, uljarica, koža i t. d.).

Дневни листови донели су Сукоб међу трговцима по извештај о последњој конфе-

питању мораториума ренцији београдских трговаца, на којој се расправљало о питању трговачких дугова а евентуалној заштити трговаца. Донете су и неке резолуције, које ће се доставити надлежнима, али се приликом дискусије јасно показало оно што ми већ одавна тврдимо: да код трговаца нема ни сталешке свести ни сталешких 0с0бина. Трговци имају, додуше, једнако или слично занимање, али су далеко од тога да претстављају једну социјалну целину. ===

На поменутој конференцији сви су говорници CIOHтано истицали огромне разлике у гледиштима које постоје међу разним групама трговаца, а г. Маринко Живковић је управо на сјајан начин илустровао велику несагласност интереса у тако малој групи као што је трговачки ред. Он признаје „да интереси свију трговаца нису подједнаки. Постоје гросисти који продају робу малим трговчићима у унутрашњости. Они се разликују од малог трговца који дугује просисти. Овда има средњи тип, који робу набавља непосредно из, иностранства“. Могла би се навести и маса других чињеница услед којих се трговци међу собом разликују, али то није сада. потребно, јер смо често о томе писали, ј

У погледу трговачких дугова супротност интереса је очигледна. Због тога се треба више чудити једном говорвику који тражи „већу солидарност код трговаца“, него

· захтеву по којем би требало да пропадне известан број трговаца да би се остали задржали. Дискусија се у том прав- ·

цу и развијала: једни су били за заштиту други против. Као што је познато, код занатлија је дуго времена вођена слична борба између богатих и презадужених, у којој су ови последњи однели победу. Историја се понавља. На захтев трговаца израђен је пројекат уредбе о регулацији трговачког кредита. На интервенцију трговаца код меродавних фактора, пројект уредбе је враћен на поправку, јер је „свака законодавна интервенција у кредитним односима појединаца штетна и као таква не би требало да уследи" или због тога што би неки трговци имали штете, а други користи од тражене заштите. Очигледно је да се овде не ради толико о принципима колико о супротностима интереса.

Из овог се јасно види како су тобожње „сталешке" организације вештачке творевине, Тешко се може казати да њихови захтеви одговарају жељама свих чланова. У већини

ВЛАСТА И | Бо 5]

случајева ради се само о жељама појединаца или појединих прупа, које успевају да своју вољу прикажу као вољу целог чланства.

приенитутестветуРтЕлтта

rem ===" Šfrajk teksfin:h radnika u AmoRadnički štrajkovi u Americi mici izazvao je u Evropi veliko i uvekčavajuće staklo evrop- i neobjašnjivo uzbuđenje. То

skih movinara iznenađuje u toliko više, jer je пнканаљекнскељаза ниска саттиа каљециакеееа _ FE.vropa kolevka koalicionog prava i prava štrajka. Ona je poslednj.h godina додуеја 5тајкоуе relativno mnogo šireg obima od ovog američkog, koji mikad nisu imali revolucionarne posledice, već, šta više, delimično 'ekonomsko mpoboljšanje. Štrajk od 800.000 radnika, pri ukupnom broju od preko. 20 mil, svakako je od malog značaja. Najmanje se: može razumeti kritični stav štampe demokratskih zemalja. Protivno Italiji i Nemačkoj, gde je uvođenjem korporativnog državnog ureređenja onemogućena radnička borba, u Americi, uprkos svih plansko-privrednih mera, u pravo odbrane interesa radnika nije dirano. Tipična :demokratska osnovna prava udruživanja i štrajka nisu u svojoj primeni ograničena. Stoga se ne može razumeti ni kritika štampe demokratskih zemaija odnosno upotrebe ovoga prava.

Moglo bi se pre očekivati da će Amerika biti uzbuđena, koja do 1933 skoro nije imala nikakvih štrajkova, jer udruživanje radnika nije bilo izvedeno. Tek Nira zakonodavstvo. stvVOrilo je uslov za ovaj razvitak, koji je u Evropi već davno izvIšen. Zbog toga je i sadanja kriiika uperena protivu Nire. Sivarno, kao i kod svih štrajkova poslednjih meseci, uzrok ге и sukobu zbog radnog vremena, nadnica i čl. 7a хакопа о Niri. Ovaj član daje pravo radnicima da se sindikalno organizuju i zaključuju kolektivne ugovore. Al, sem ovog principijelnog priznanja ne postoje u zakonu nikakve druge odredbe, koje bi regulisavale sva pitanja, koja su u vezi sa korišćenjem OoVOZ prava. Otuda su sukobi o primeni ovoga člana razumljivi i neminovn:. Kod štrajka radnika u rudnicima mrkog uglja radilo se o tome, da li se pravo štrajka može ograničiti kodom; код automobilske industrije, da li se kolektivnim ugovorom može ograničiti pravo preduzetnika da otpušta nepodobne radnike; kod Širajka u čeličnoj industriji, ko od različitih sindikainih organizacija ima pravo zastupanja interesa radnika u jednom preduzeću. Pojedina pitanja ovih nedostataka zakonodavstva diskutovana su i u parlamentu, ali su ostala nerešena. Senator Vagner je jednim zakonom hteo ovo pravo da osigura Američkoj Federaciji Rada (A. F. L.), dok su preduzetn:ci tražili da ono pripadne organizacijama u samim preduzećima. Ruzvelt ie usvoje vreme bio protivu toga. Danas je međutim na s:ra:i sindikata. Ali sve što je učinio, to je, da je Državni ured rada pretvorio u Državni ured za regulisanje radnih odnosa, kome je naročito stavljeno u zadatak da ispituje sukobe nastale zbog čl. 7a. Ovaj radi od polovine juna i do sada je hteo da oikloni nekoliko štrajkova. Ali pošto odluke OVOZS Ureda nisu obavezne njemu nije moguće da jednom za uvek reši ova najvažnija pitanja. Sem pitanja priznanja sindikalnih organizacija za pregovore Sa poslodavcima Federacija rada, koja vodi кеја о štrajk, traži skraćenje radnog vremena i održanje дозадапјћ nadnica. Ona, prema tome, ne Traži ništa v.še, nego što su predložili Nira zakonodavs:vo i Džonson: smanjenje radničke nezaposlenosti putem skraćivanja radnog vremena bez snižeпја. падтса. |

_ Suprotno tome, preduzetnici zahtevaju zastupanje radnika preko njihovih organizacija u samim preduzećima, ра i tamo ode sindikati imaju većinu. Sem toga, Oni insistiraju na Smanjivanju nadnica, jer povećanje nadnica izaziva porast cena, a to automatski vodi povećanju nezaposlenosti, kao Što je bio "slučaj u proleće,