Народно благостање

8 септембар 1934.

Pošto se Ruzvelt u svom programu obnove ротеф рођоprivrede znatnim delom oslonio i na radnike može se ргећроstaviti, da će se on i ovoga puta odlučiti za radnike. Polovinu postavljenih zahteva sindikati su već 'dobili, jer je Državni ured za regulisavanje radnih odnosa odlučio, da su oni sindikati, koji imaju najveći broj članova u jednom preduzeću, jedine pozvane ustanove za pregovore за poslodavcima o Коlektivnim ugovorima. I za dalje vođenje štrajka sindikati mogu računati na potporu države. Hopkins, direktor pomoći za nezaposlene, izjavio je, da će pomoć štrajkačima biti isplaćena ako pomenuti Ured sa Ministarstvom rada oglase štrajk za. zakonit. | o akuar ir a zanosa

Упоређењем података северноамеричке спољне трговине за друго полгође 1933 са цифрама за исто раздобље 1932 o није се могла још добити јасна слика о утицају девалвације долара и других мера извршених у циљу сузбијања кризе. Тада је увоз, изражен у влату, додуше опадао због релативно већих цена у иностранству, али је темпо извоза готове робе заостајао за темпом џелокупног извоза, нако је повећање цена готовој роби било мање од пада вредности долара. Значај извоза сировина постајао је све већи, али то није проузроковано само девалвацијом долара, већ и извесним поправљањем економских прилика у целом свету, па се није могло тачно одредити колико ј5 на повећање тражње и на пораст цена сировиама утицала девалвација, а колико поправљање прилика у свету.

Регкција североамеричке спољне трговине на

У подацима за прво полгође 1934 девалвација долара долази у много јачој мери до изражаја, јер се јасно примекује и поправљање извоза готове робе. Удео сировина у укупном извозу износи сада 27.8% према 37.9% у истом периоду 1933 г., а удео готове робе расте истовремено са 42.10 на 45.9%. Увоз се такођер појачава. Промене у с<евероамеричком извозу постају још јасније, ако се уочи кретање цена, Док су цене готове робе порасле тек за неких 15%, сировине су поскупиле за читавих 25%. Цече сировина порасле су међутим и у осталом свету, па сен у С. А. Д. наставља побољшање у погледу извоза сировина, које је примећено већ у другом полгођу 1933.

Није се променила само врста, већ и правац извоза. Побољшање светских цена сировина повољно је утицало на привредно опорављање прекоморских сировинских земаља ” на повећање њихове куповне снаге. Тиме се користе првенствено С. А. Д., јер њихова производња просте, солидне и јевтине робе потпуно одговара тражњи поменутих сировин"ских земаља, а њихов им географски положа! даје Белика преимућства над конкурентима из Европе. Северни зам гричке трговинске везе с Европом постају лабавије, а с Азијом, Канадом и са Јужном Америком јачају. Са даљим опоравља њем светске привреде морају се појачати и везе са кндустријским земљама, али се не може већ сада казати да ли бе ово повећање размене фабриката моћи да успостави стару равнотежу и ранији волумен спољне трговине. Поповном развитку међународне трговине стоје на путу и друге сметње, од којих су најважније повећано аутаркизирање и монетарна питања.

У погледу садашњих трговинских односа са Европом .

не опажа се једнолики развитак. У североамеричком увозу знатно је опао удео скупих земаља из златнога "блока, као што су Немачка, Француска, Италија и Швајцарска, а одр"жао се је удео земаља са девалвираним новцем (Енглеска, Шведска, Чехословачка). Ова се разлика нарочито примеБује код података за мај 1934, где се региструје не само

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 583

релативно већ и апсолутно опадање увоза из земаља које припадају златном блоку, а нарочито из Немачке.

· Подаци о извозу у први мах изненађују. Извоз у земље с девалвираним новцем порастао је У истој мори кад и увоз, али извоз у земље златнога блока порастао је за пола мање од увоза из тих земаља, и поред пр:даности коју пружа девалвација долара. Од маја извоз у последње чак и назадује. И овде се дакле показало, да нису остали без извесних последица прописи о девизном режиму и контингентирању увоза, који су прилично развијени у земљама златног блока. Пошто су, с друге стране, земље с левалвирањим новцем дошле у могућност да више извозе, могле су и више да купују од С. А. Д.

Ипак, спољна трговина С. А. Д. показује у првом полгођу 1934 знатно побољшање. Истовремено је порастао увоз и извоз, а према истом раздобљу 1935 суфицит трговинског биланса је за 30% повећан. У првом полгођу 1934 извоз је изнео 1036 милиона долара према 669 милиона у истом раздобљу 1933, а увезено је ове год. 836 милиона према 529 милиона долара у првом полгођу 1933. Слика постаје нешто друкчија, зко се доларске цифге израза у килограмима злата. Извоз ће и тада показати повећање од преко 25%, а увоз биће за неких 6% мањи од оног у првом полгођу 1933. 7

палааанаоланљи иза. Wed aan aa

Poslednjih gođina osnovan je u Mere za, Ozdravijenje detaljne Nemačkoj veliki broj manjih M.

_ (rgovine u Nemačkoj _govačkih radnji sa slabim izglvdima na uspeh. Radnje su otvara:i čak i mnogi nezaposleni radnici i nameštenici, iako su vrlo često bili bez dovoljnih sredsiava i bez ikakve spreme. Smanjivanje kupovne snage potrošača sam9 je pogoršalo si.uaciju, pa se usled toga danas oseća velika prenatrpanost skoro u svima granama detaljne trgovine. Da bi se otežalo osnivanje novih radnji, nemačko ministarstvo privrede izdalo je nedavno jednu uredbu, kojom se to pitanje reguliše.

а анаара ink aca ay ar zUrrı

Dokaz o stručnoj spremi tražio se dosada samo Za Osni– уапје zana:skih radnji, a Za trgovinu bio je priznai princip slobode. Bilo je ograničeno jedino Osnivanje takvih radnji, utolika što je vlast ispitivala da li je osnivanje takvih radnji, s Obzironi na mesne prilike, potrebno. Prema novoj ufedbi ovo se ograni-

enje u principu napušta, ali će 'se umes'o toga od sopstvenika

svake nove radnje tražiti stručno znanje i pouzdanost. Izuzetno, dozvola se ipak meće dati, ako se dokaže da bi osnivanje nove radnje onemogućilo poštenu zaradu već postojećih radnji. Ova odredba, kako se kaže u obrazloženju, nema za cili da spreči slobodnu konkurenciju, nego :eži da izbegne prenatrpanost odnosne struke u pojedinim krajevima. Isti će kriterium važiti i u slučaju proširenja ili preseljenja radnji. Osnivanje velikih magacina, radnji sa jedinstvenim cenama i filijala kao i pretvaranje samostalnih radnji u filijale biće samo onda moguće, ako se dokaže njihova stvarna potreba. Dozvolu za osnivanje novih radnji daje upravna Vlast po saslušanju trgovačko-industrijske komore. |

Jedna od glavnih karakteristika nove uredbe je u tom?9, što se od sopstvenika radnje traži dovoljna stručna sprema i nioralna pouzdanost. Na mjegovu političku ili rasnu pripadnost Sc ne gleda, ali se očekuje da će-.u tom pogledu komorama biti mnogo lakše da vode računa o intencijama nacionalnosocijalističke države. Zbog mnogih razloga ne može se upravna vlast i.o tome brinuti. To se vidi iz onoga 560 зе ovih dana desilo u Erfurtu. Tamo je, prema onome što piše „Frankfurter Zeitung”, pretsednik opštine dozvolio osnivanje jedne jevrejske konfekcione zadnje, jer nije imao zakonske mogućnosfi da molbu odbije. Kao dobar nacionalsocijalista pretsednik je, međutim, povodom toga