Народно благостање
нооу мрена "Befukyjtš8- ну раје ваеје пен: Ка BP
. JU 1934,
оналних привреда. оцијалистичке
док се овакви уговори. не могу склопити y. већем. размеру |
= зационих споразума“ о плаћању. — Прошле године је-83,6%-
CHO- 2,59 милиона динара. по паритету.
CRKO. Министарство. пољопривреде. _ основало "је Уред за контролу извоза "воћа, који | ће „давати. извозне. дозволе и делипи контингенте. i
— Енглеска је повећала 15 царине на скоро све“ по теврсте поврћа ---: у ; : i pi,
— Државна речна А Пе за свој наше суве · _ шљиве за иностранство своје брзовозне моторне бродове, . који стижу за 10 дана од Београда до Регенсбурга на Дунаву.
SOCIJALNA POLITIKA · · — Rudarske organizacije u Dravskoj banovini su traŽžile da sanac.ju rudarskog osiguranja pomognu država, bano·vine i opštine i da se doprinos osiguranja poveća za 1%, čime
"БА se dobilo oko 20 miliona dinara. — Радници у великом броју
енглеских индустрија
~ траже ревизију уговора. Ради се о 5 милиона лица. Обал-
"ски радници (160.000) траже повећање плата за 10 пенса _ дневно, за колико су им пре две године смањене. 300.000 радника вунене индустрије захтевају доношење закона O
- минималним надницама и завођење великих казни за посло-
давце, који би покушали да плате ,.250.000 радника из челичне
мање од минимума; “ндустрије траже радно време __ Са 40 часова недељно с тим да им се не дира у наднице; - других 250.000 радника у државној поштанској служби захтевају повећање плата за 10 шилинга недељно; радници из механичке индустрије траже повећање од 2 пенса на сат; 100.000 рудара из јужног Велса траже повећање од 6 пенса дневно, а радници трговачке морнарице траже да се отпусти страна радна снага (око 50.000 лица). — Очекује се да ће Рузвелт ускоро објавити декрет | о у завођењу 30 часовне радне недеље, (без смањења надница. : — Окружни. уред ва осигурање радника У Сарајеву · завршио је прво полгође о: 1. са дефицитом од 532 хиљ. - дин. Број осигураних ije био 26 хиљ.
; "моубавзтуо |
У равне ae давати
—— — MexocJOBauHa намерава да оснује извозну. баку : моја би 66 бавила: давањем · „кредита извозницима. 3
:B507%L— Uredbom od/ 27. septembra 1032 godine. dakeatirano jed Nemačkoj shiženje kamata za” sve: hipotekarhe. obaveze
poljoprivrednika za 29% sa rokom: od. 2 godine. Pošto: taj rok hixssv;krajem::ovog: meseca. ističe;. donela: je vlada novu odluku kojom: se Važno O Sniženja — до:: 50 И 1935:
BB 0 nemačke ONaba 75
· Ministarstvo “finansija. O A: DD. O, je upis DO.
n ga, drez rez
neće 30 1 74
__ НАРОДНО
а пример | овог ступња изграђивања. вел | = пелике пространо оријентиране трговинске политике национал- | „владе. наводи. трговински уговор са Југо- тавијом, којом је: учињен покушај да се обе националне – „а привреде у погледу. производње. међусобно погоде. Дакле,“ мера се:покушати. уређење. размене добара. на. бази компен-
вредности "наше „спољне i _ утрровине плаћано путем клиринга и овај промет је изно-
БЛАГОСТАЊЕ __
_ Страна 619 = "Francuski · ministar * finanšija "420 је дами ов Нпап“'sijskoj politici НЕ којој predviđa” prihode ma 47 :miljardi:ii 22 попа, а газноде' па 46 milardi. i 986: miboemna.- Što. se”; tiče _ уанцпе "devalvacije ministar је јао : „Ртен уто ве: -змакој
avantufističkoj манпој“ "politici u РАВЕНИ је цеуајуа са и 'Sjed. "Атег: ĐDržavžma;"VeFkoj 'Britanij ı Japanu snije :dala nikakve pornoći: Nikada:se”u Frahcuskoj' O 1 nisu tako protivile devalvaciji kao danas.” ; Ga 6. 2 Romuinska' Кагодпа 'Banka 'gbust4vila је 51:50 дагуатје deviža. 70. "Ероуаска "раабапја пе Аповтапафуни Saopštava зе "да је ома тета ргедитета мјед рофеђе та : devizama za рјасапје spoljnog duga šhodnd: pariskom: sporaztmin“ = бе де: koje sada”ulaze -4' Narodni: На "теже
~
рој srebrnog metala. da bi “Se. došlo jo "predviđenog ričtalnoč роkrića (75% u zlatu || 25% ir Srebfu): 5 druge Strane, biEVŠi Senator Pomeren jč izjavić bankarima da je одшка ру "тега. da smanji zlatnu задт пи dolara neustavna i: da pretsfavlja smetnju” za obnovu Poslova, Ovakav. je rad, деко e. 1 6 "Haiisen, u svojstvu pretsednika senatskog finansijskog i - bankatskog odbora, izjavio je a. "је · pristalića 'sfabilnosti cen4. Dodao je da će možda biti робебло da se sadržina dolara 106 "да bi se izbegao suviše павао škok cena,
— брапвка vlada objavila је 'valutarnu gadi prema kojoj mora uvoznik” pre carinjenja robe Феропоуа +#:15% od vrednošt robe. Ova uredba obuhvata" uvoz iz Вталије, Вибатзке, Turske, Mađarske, Jugoslavije i Austrije“ док је uvoz 12 Nemačke, ОТОНА, ПЕЛЕ Francuske: ЈЕ od: toga cslobođen. . ;
— Mađaru, · ODA тил. КЕ. ита. „Чао је štampi izjavu и: Којој iznosi svoje mišljenje 0. . valutno i On upućuje vladi. prekor -da. svojom privrednom | i fininsijskom politikom stavlja u.'opasnost stabilizaciju. ·Kompenzacioni, izVOZ je naneo težak udarac kursu leja.. On veruje. da postoji opasnost hose ·Hnutrašnjih cena, Rekao. је да. budžetski „Ченс: dostiže
пете поуа- ЛЕНА | O |. O da se fo sad 105 ne može učiniti, -jer bi se. „poletelo u- maglu”. Biyši, ministar finansija smatra da. treba menjati. pol litiku, Narodne. :banki „ davati prim izvoznicima: kad oni дајц 5уоје. devize, proširiti, :k povećati ·'izvozne premuije;.preduzefti niz mera, koje bi. imale da. ožive pri-
5. vrednu, delatnost i, naizad,. ubrzati likvidaciju. privafnih ugova.
Уа
кали: Менврећ тизкогатенскћ 'ргевохога:: ита ве хрирзан
2 праћене от odbijanju Ruzvelta: da зе Возуе да фивотрби za-
jam od 100 miliona dolara i jedan trgovački, ktedit edspreko i 200 miliona” dolara: .Prefsednik:je izvestio ministarstvo spoljnih : poslova: да је петовисе дан dugoročni zajam: ma: kojoj::stranoj
5: zemlji, iz tazloga:što: postoje: ogromne sume, nenaplaćenijHevrop-
Ss dugova. 65) E < Posle::3::godine, :nemačka - marka” оре тоНга па ратако berzi. Kurs: iznoši :602 Те тапка 22100 татака; Ровједп ји 5. zabeležen. je. 10 jula: 1931:godme i inošio je-604.25.
'=-:Na zajedničkom:saštanku. švajgatskih bankara.i:merodavnih: ičnosti. ministar.g::Mejer govorio. je o. valutnoj:polit:ci "Švajcarske: Маг kongresu :međimaredne:: ttgovjinske~ komore u Beču prošle jeseni, pretsednik Švajcarskog udruženja::bankara ”:8e izjasnioza:održanje:zlatnoga važenja: | a:'ponovno zavođenje njegova: AT međunarodnim odnosima, кекар јего. Мејег Мезит-
_nekoliko ja зуећи. bazu. U zemlji
POEJNV сена њи