Народно благостање

Страна 620

štednjom, u kojoj svaki stanovnik ima uložnu knjžicu (ulozi na štednju G milijardi švajcarskih franaka), napuštanje naše valutne baze nanelo bi štete štednji i dovelo u opasnost jedan od važnih činilaca naše privredne delatnosti. Mi mislimo da će valuta koja ima najs gurniju bazu, zlato, doprineti učvršćivanju međunarodnog poverenja. G. Mejer je isto tako izrazio nadu da će doći do privrednog zbliženja zemalja koje čine zla:an blok.

— Za engleske bankare nova ograničenja deviznog pro- .

meta u Čehoslovačkoj i Rumuniji, koja odgovaraju zabrani da se drži ikoja zlatna vrednost, jesu novi znak stalne. oštrine sveiske krize, i prilika da još jednom istaknu svoju sklonost ka privrednom liberalizmu. Izražava se, na ime, mišljenje da su sve ove mere samo površno sretstvo, trenutna pomoć i da је rešenje па Које bi trebalo sve zemlje da se odluče : rušenje carinskih ograda, napuš:anje kontingentiranja i vraćanje što. je moguće većoj slobodi kretanja kapitala i robe.

— Američki bankari misle da projekt centralne banke, stavljene pod državnu kontrolu, ima izgleda da dobije najveću važnost u vreme sastanka Kongresa. Za njega najv.še govore potrebe Trezora, koji bi ga iskoristio za izvršenje svojih programa plasmana obveznica, izbegavajući da dođe u zavisnost od tržišta. Pojedinosti projekta stvaranja cenialne banke nisu još poznate u konačnom obliku, ali preovlađuje mišljenje da će vlada fuzionisati federalne rezervne banke da bi ih pretvorila semo u jedan zavod, koji bi pripadao državi.

JAVNE FINANSIJE

· — Аргентина ће на лондонском тржишту конвертирати.5% зајам од 10 мил. фунти стерлинга, који ће носити камату 41|5%.

— Шфведеки зајам од 70 мил, кр., који је прошле недеme GMO изложен упису, преуписан је пет пута (3455 мил. кр.).

— Влада С. А. Д. спрема конверзију четвртог 4:72% зајма слободе који доспева 15 октобра и износи 1250 милиона долара. Исти биће замењен са 4 годишњим 2,5% бо новима или, према избору ималаца, са 10 и 12 годишњим 3,25% обвезницама. Осим тога, замењено је ових дана 5247 милиона долара краткорочних цертификата, доспелих 15 септембра, са двогодишњим 1:/2% цертификатима.

— Француски Министар финансија г. Жермен-Мартен саопштио је буџетска предвиђања за 1935, која покавују активни салдо од 38 милиона франака. Приходи су предвиђени са 47.022 милиона, а расходи са 26.984 милиона, Министар се нада да чињенице неће демантовати његова предвиђања, па сматра да су се француске државне финансије опоравиле.

— Finska vlada će em:tovati jedan zajam sa ргепијата

u visini od 100 miliona finskih maraka. Nominalna vrednost obligacija iznosiće 200 finskih maraka. Prem:je će biti utvr"депе tako da zajam donosi prosečno 41/|x2% interesa. Sem toga, jedan zakonski predlog predviđa osnivanje fonda za kompenzaciju eventualnih budžetskih fluktuacija, koje mogu da izazovu nepovoljno kretanje privredne situacije.

— Austrijski zajam kod Društva Naroda iz 1923 godine, koji. ima međunarodni karakter i koji je izdat sa garancijom evropskih velikih država biće konvertovan. Zajam je iznosio prvobitno 789 miliona zlatnih kruna, a bio je podeljen na 12 tranša koje je preuzelo 12 država i istovremeno. garantovalo za kamatu. Ukamaćenje je kod pojedinih tranša bilo različito: u Americi i Austriji iznosilo je 7%, u Francuskoj, Italji i Švajcarskoj 61, a u Engleskoj, Holandiji i ostalim državama

6%. Emisioni kurs iznosio je u junu 1923 godine u Londonu

80%, a današnji berzanski kurs 101.50. Ukupan opticaj zajma iznos:o je krajem 1932 godine, dakle posle devet godina od

НАРОЛВО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 39 20-10 сош5пјес гока, јо5 око 2/3 од ргуобипог 12п05а što

znači da je 1/3 odnosno oko 160 miliona zlatnih kruna nominalne vrednosti već amortizovano.

SAOBRAĆAJ

— Број превезених тона на 1 км експлоатисане пруге чаших железница износио је: 1924 г. 2.128; 1927 г. 2090; 1929 r. 2120: 1930 г. 1786: 1981 vr. 1.408: 1932 n: 1.236 и 1933 г. 1.169, мање за 55,1% према 1929 г. 5.

— Број путника на нашим железницама смањио се од 1929 г. до 1933 г. за 35% (са 48,17 мил. на 31,13 мил.).

— 16-и 17 о. м. прослављена је у Београду и Нишу педесетогодишњица _ прађења прве железничке пруге у Србији. :

KRIZA. . KONJUNKTURA.

— Пољска је понова · отпочела акцију за снижење цена и то: шећера, нафте и соли. Цена шећера је одређена за бели на 80.50 злоти за квинтал франко: фабрика, те је тиме цена у трговини снижена за 15 гроша по квинталу. Цена нафте биће снижена за 20%. -

— Број незапослених у Француској почетком соптембра износио је 325.655.

— У Њујорку су обустављени јавни радови. Овом је мером погођено 300.000 лица која су учествовала при извођењу истих. |

— Насупрот већини осталих већих места овогодишња грађевинска делатност у Марибору није заостала према прошлогодишњој. Саграђено је 29 зграда са 98 станова према 28 са 90.

= У Загребу је. према општинским подацима потрошено у хектолитрима 1931 г. обичнога вина 102 хиљаде; 1932 г. 102,1 хиљ. и 1933 г. 112 хиљ. док је потрошња финијих вина (у боцама и пенушавих) опала са 425 и 369 хектолитара на 227 хл. На опадање потрошње финијих вина утицала је поред опале куповне снаге и повећана трошарипа. Потрошња ракије упетостручила се, док је у знатној мери опала пива, ликера, коњака.

— Према подацима фашистичке индустријске конфедерације у Италији су просечне награде за једночасовни рад пале са 2,04 лире у фебруару 1928 на 1,81 лиру у јуну о. г. Истовремено је запосленост порасла за 3,7%.

— Stigavši u Njujork, Frezer, pretsednik Banke ха тедиnarodne obračune, izjavio je da smatra, da se prosperitet postepeno vraća u nekim evropskim zemljama, naročito u velikoj Britaniji i Skandinavskim zemljama. Evropa dodao je g. Frezer, ne razume američku politiku kupovina srebra. Najzad je pretsednik B. M. O. rekao, da će evropske zemlje, koje su napustile zlaino važenje, ranije ili docnije ponovo pristupiti ovom sistemu.

ZADRUGARSTVO

— Kod Glavnog saveza srpskih zemljoradničkih zadruga u Beogradu bilo je krajem prošle godine 2806 zadruga sa 18.074 udela, što je porast prema prethodnoj godini za 250 zadruga sa 504 udela.

IZ POSLOVNOG SVETA

Зборови гкцнонар. друштава

18 септембар — Творница трикотаже Иван Худец д,д. у Загребу.

22 септембар — Брунер текстилна индустрија дд. У Чаковцу (изванредан.) |

25 септембар —- „Унион" грађевно дд. у Загребу.

28 септембар — Гранд хотел дед. у Загребу (изван= редан). |

29 Сет Рао. — Прва а обртна банка дд. У Загребу.

NM,