Народно благостање
о септембар 1934. ВАРОДНО
ВЛАРССЋА РАЈЕ
Страна 621
14 oToGap — „lipBeHKa” Фабрика шећера ад. Црвенка. | 21 октобар — Српско-чешка фабрика шећера и ра-
финерија ад. Ћуприја.
Трговачки регистар -
„Зета“ дрварско-индустриско ад. Београд, упис члана управе г. Ханса Гутентага. — Индустрија мрамора Венчац, филијала Првог Американско-југословенског извовног и увозног друштва из Чикага, упис члана одбора г. Љубибратића Р. Илије и прокуристе г. Бенка Стевана. — југо Гума ад. Београд, упис члавова Управног одбора гл. ДР. Ладислава Спасића, Мирија Ломбардини-а и Др. Ђорђа Манта. — Окружви као трговачки суд у Сушаку, упис фирме „Алан“ дд. у Сењу. — „Индустријско и трговачко д.д. у Загребу“, упис прокуристе г. Димитрија М. Личена. „Затребачки парни млин длд.> у Загребу, упис новоизабравог члана равнатељства г. Посиловића Др. Стјепана. — Окружни као трговачки суд у Загребу, упис фирме „јЈугословенски филм Варнер Бродерс — Ферст Нејшенел филм“, Загреб.
RAZNO:
— Na beogradskoj klanici ТО je u julu o. g. 2.300 goveđa u težini 448 hilj|. kg., 4530 svinja sa 774 hili. kg. i 10 hilj. ovaca sa 90 hil|. kg. Znači dnevno je klano 48,4 hilj. kg., odnosno oko 0,2 kg. po stanovniku.
= У Јапану је пронађен начин за производњу вештачке свиле из отпадака од прераде памука.
— Француска колонијална конференција биће одржана новембра месеца у Немачкој.
— У циљу повећања промета на немачким поштама од 1 октобра снижена је тарифа за пренос пакета од 5,6 B Т кг. Постоји пет зона, од 75 до 75 км. а тарифа се креће од 0.30 пфенига до 1 мк. за пакет.
— На подручју Трговачко-индустриске-занатске коморе у Новом Саду има 10.385 трговачких радњи, од чега: 2418 пиљарских, 3450 мешовите робе, 170 трговина на велико. У селима се налази 60% радњи.
— У августу о. г. на подручју Трговачко-инлустријске-занатске коморе у Новом Саду порастао је број трговачких радњи за 52, занатских 35 и угоститељских 25.
— У нашој земљи има 887 апотека, 180 болница ca 20 хиљ. кревета и 5.000 лекара према подацима изнетим на конгресу лекара.
— Пошиљке наших исељеника износиле су у прошлој години 122 мил. дин. према 206 мил. у 1932 г. и 573 мил. у 1931 год. — према подацима Исељеничкога комесаријата.
— Према подацима Прговачко-индустријске-занатске
„коморе у Љубљани на територији Дравске бановине крајем
прошле године било је 24.125 зачлањених занатлија, од којих су 5.936 имали дугове у износу од 120 милиона динара, односно 20,2 хиљ. на једнога, од чега су 85,5 мил. дугоречни. Највећи дуг је код кредитних задруга (61,6 мил. дин.), затим штедиоснице (41,3 мил.). :
— "На лекарском конгресу је д-р Милош Поповић
тврдио да се у нашој земљи попије годишње 350 милиона
лит. вина, 100 мил. л. пива и 100 мил. л. ракије, у вредно-
'сти од 4 до 6 милиарди динара, и на једнога становника
дође просечно око 25 литара вина, 8 литара пива и 8 литара ракије у вредности 300—400 динара и наша земља до-
„лази у ред земаља са средњом потрошњом. У нашој земљи
има 40 хиљада ТО ОНИЦЕ алкохолних пића(2), т. ]. Једна на 360 становника)
= Поводом контроле над немачким увозом
г. Шахт наводи да је Немачка у току последњих 20 година
платила или изгубила 300 милијарда марака, и то 42 МИЛИјарде на име репарација, 6 милијарда за трошкове окупације рурске области, 11 милијарда за експлоатацију немачке имовине у иностранству, 80 милијарда као вредност изгубљених колонија и 160 милијарда ратних трошкова.
— Према подацима Трговачко-индустријске-занатске коморе у Љубљани на подручју Дравске бановине било је занатских радњи: [921 г. 23.904; 1924 г. 25.600; 1926 Tr. 27.890; 1928 г. 30.340; 1929 г. 31.416; 1930 г. 32.412: 1931 г. 32.917; 1932 г. 32.935; 1933 г. 31.484 и половином -1934 г. 30.802. Пораст је до 1932 г. кад је достигнут максимум.
— У Љубљани је од 1910 г. до 1933 г. брже растао број занатских радњи него прираст становништва. Од 33 заната, која износи „Обртнички весник“ пораст је код: грађевинара, инсталатера водовола и струје, књиговезаца, седлара, резбара, димничара, каменорезаца, а опадање код: месара, фотографа, ковача и кочијаша.
ава
КОЊУНКТУРА
СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 15 СЕПТЕМБРА 1934 ГОДИНЕ
"стање Народне банке од 15 септембра о. г., показује, да је ситуација у девизно политичком погледу и даље врло повољна. Злато је порасло за 8.7 на 1830.3 милиона, девизни сток подлога за 14 на 111.8 милиона д девизе које не улазе у подлогу, за 41 на 64.4 милибна, Тако да су девизни сток и резерва злата достигли укупно 2006.5 милиона динара, што већ одавно нисмо имали.
Металан новац је већи за 1.1 на 200.8 милиона динара.
Менични зајмови опали су за 3,3 на 1.595.5 милиона
а ломбардни су остали непромењени на 2404 милиона — а укупно достижу 1.835.9 милиона динара.
Пасива нам показује да су обавезе по виђењу порасле за 44.3 на 1231.2 милиона, Од тога имамо код државног потраживања смањење за 1.8 на 4 милиона, код жиро-рачува повећање за 40.0 на 587.2 милиона а код разних рачуна за 6.1 на 639.9 милиона. Обавезе са роком мање су за 1.3 милиона н износе 832.5 милиона а разна пасива је повећана за 5,5 на 258.9 милиона док је разна актива истовремено порасла за 23.6 на 213.3 милиона.
Оптицај новчаница је опао за 13.7 на 4227.3 милиона
Алнгло-Чежослове чика и Прранника Кредити банка срилијал У БЕОГРАДУ — Паошт. фаж 17.
Рачун Поштанске штедионипе, Београд 51005,
Телефон 23402. 23403, 23404, 23405, 23406.
Прима улоге на штедњу по најповољнијој камати. Врше све банкарске послове у земљи н иностранству. Издаје сефове под закуп,
•