Народно благостање

|

Страна 612 Бон

фесија. Подела на стари и нови средњи сталеж нема, такође, никаквог основа. Ни,у феудалној држави трговци и занатлије нису претстављали сталеж као што је то био случај са властелом. Еснафи су били затворене организације са одређеним привилегијама у корист својих чланова, али без функција једног сталежа. Њихови задаци исцрпљивали су се у контролисању имовног напредовања својих чланова, пошто међу овима није смело бити већих разлика, у контролисању броја упосленог особља, у спречавању уласка нових мајстора, у искључењу међусобне конкуренције и т. д. Имовински интерес ових редова могао је тада још и да буде хомоген. Али са васпостављањем режима слободе рада и у овим редовима јавља се процес имовинске диференцијације и настају велике промене. Чим је занатлија

или трговац стекао толико капитала да више није“

морао лично да ради, он је набављао сретства производње, најмио радну снагу и постајао капиталистички предузетник. Од произвођача за муштерије (Кипдепргодикноп) занатлија се при крају феудалног доба претвара у произвођача за лагер, за трговца, у чијим се рукама јавља прва значајнија концентрација капитала. На тај начин прво потискивање занатства у историји вршено је под притиском трговине односно капитала. У колико се даље одмицало од феудализма ови редови све су више губили карактер јединствености. Данас га уопште немају. Статистика о имовинском стању трговаца и занатлија, које нажалост немамо, то би нам могла најбоље показати. У занатском и трговачком реду (у свима земљама без изузетка) проценат оних који располажу већом имовином и који раде искључиво туђом радном снагом, врло је мали. Анкета о занатству у Немачкој (1925) показала је, да је од 1.307.867 занатских радњи 821.393 или 62.8% радило без иједног калфе. Анкета је утврдила постојање апсолутног и релативног пораста занатских радња великог обима. Поред малог броја већих радионица стоји безброј ситних, које почивају углавном на породичној и бесплатној шегртској радној снази, У трговини, поред оне на велико, имамо појаву магазина, система филиjana и т. д. На тај начин у самим овим групама имовински односи су се толико диференцирали да је настала огромна супротност интереса. Нема хомогеног занатског нити трговачког реда, а још мање оба могу претстављати интересну заједницу. Трговина готовим оделом и рубљем претворила је самосталног кројача у најамника, велика столарска радионица учинила је то са столаром и T. JL

Исте односе имамо и у такозваном новом средњем сталежу. Имовинске диференције и супротности код ових слојева још су веће и драстичније. Јединствености интереса нема ни у појединим професијама, а још мање међу овима. Скоро у свим професионалним питањима свих ових група постоје велика унутрашња неслагања. Огледало тога јесте лабавост, поцепаност и некомпактност њихових професионалних организација. Због тога су лекарске коморе биле изложене сталним потресима, а ни у Синдикатима, из истих разлога не иде онако како се то замишљало. Постоји неколико намештеничких организација са више противуположених циљева ит. д.

Ово је доказ непостојања везе између старог и

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 39

новог средњег сталежа и апсурдност тврђења да постоји јединствени средњи сталеж.

Следствено томе не може се говорити ни о јединственом средњосталешком покрету кога никада није било нити ће икада бити. Сви покушаји за организационо и идеолошко јединство средњег сталежа пропали су још у своме зачетку. И поред тога што они никада нису били засновани на хомогености интереса, већ на политичким паролама. У историји су непознати случајеви да је икада и у ма којој земљи дошло до јединственог покрета многобројних група, које се убрајају у средњи сталеж. Албрехт наводи, да је чак и код трговаца и занатлија тешко наићи на примере јединственог иступања. Они постоје у апстракцији. |

И Германско порекло средњосталешке концепције

Колевка идеје о средњем сталежу налази се у Немачкој; она је креација германских политичких мислилаца. Отуда у другим земљама не постоји ни израз средњег сталежа. У колико је створен то је учињено под немачким утицајем. Доказ за ово налази се у чињеници, да се и литература о овом питању развијала углавном у Немачкој. О средњем сталежу у Немачкој први је почео да говори Гете. У другој половини Х1Х века ова је стекла пуно право грађанства. У овоме периоду капиталистички развитак Немачке ишао је врло брзо и следствено убрзавао процес имовинске диференцијације. Прокламовање принципа слободе рада у Немачкој поделило је занатлије на два табора: један део занатлија, а нарочито калфе, поздравио је ново доба. Онај други део, који је своју имовинску егзистенцију засновао на монополу и привилегијама еснафа, устао је одлучно противу слободе тражећи повратак старог доброг доба. Тај део занатства постао је носилац романтичарске идеологије, која није имала другог ослонца пошто је капиталистичка класа постала носилац либерализма, а радништво интернационализма. Још у првим данима свога развоја покрет је добио више политичко него ли економско обележје. У недостатку и једног заједничког захтева економско-политичких мера у границама општих интереса покрет је тражио пароле да би под истима могао да споји различите групе. Прве вође средњосталешког покрета у Немачкој замишљале су овај као политичку партију. Прве организације занатлија и трговаца, основане под утицајем овога покрета, тежиле су у првом реду да створе политичку партију, која би преко својих претставника у парламенту, евентуално и у влади, утицала на државну економску и социјалну политику. Сви су ови покушаји остајали без успеха.

Ш Почетци фантазирања о средњем сталежу код нас

Досадањом анализом утврдили смо три ствари. Прво, да је средњи сталеж као класа апстрактна конструкција; друго, да је цела творевина германског порекла и треће, да је покушај стварања средњег сталежа као политичке категорије такође пропао. Следствено и код нас је идеја организације и покрета средњега сталежа увезена из иностранства. Интересантно је да смо ми прихватили ову идеју

ето