Народно благостање

22. септембар 1934.

када је средњи сталеж пропао у Немачкој. Питање је сада, откуда код нас ове појамне неоснованости, временске депласираности и по интензитету врло слабе појаве Објашњење за ово налази се у једној појави, која лежи ван сваке сталешке идеје.

Код нас је пре кратког времена завршено ствање принудних организација које почивају на еснафској основи. Будући без циља оне сада настоје да истицањем разних општих парола оправдају свој опстанак. То је нарочито потребно скупоценом бирократском апарату, који мора на неки начин да оправда терете наметнуте својим члановима.

Привредни редови чије организације симпатизирају са средњим сталежом тако су малобројни и од мале важности за целу народну привреду, да и економска политика није могла о њима да води рачуна. Таква ситуација би одвела одмах у кризу

ЧАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 613

ново формиране организације. Стога, да би амбициозни шефови и добро плаћена бирократија избегли такав жалостан свршетак дошло се на, логички тачну, идеју да без политичке организације нема утицања на државну економску политику. Наметнула се потреба политичке организације, а томе је била најближа партија тако звани средњи сталеж. Отуда цео покрет за који се већ сада може рећи да је пропао и то не само из горе наведених разлога, већ и из једног специјалног.

Начелно, постоје четири правца у схватању проблема државног уређења. Први је револуционаран, други прогресиван, трећи конзервативан, четврти реакционаран. „Средњосталешки" покрет са својим захтевима припада овом четвртом правцу. Међутим, после импозантног економског развитка за последњих 150 година у Европи, тешко је наћи присталица у широким масама. |

ава

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

изниешиизајаи ливене | Роуодот пабес пара „Зикођ među ftrgovcima po pitanju moratorijuma”, koji je objavljen u br. 37 i prenet u beogradski list „štampu”, g. Nedeljko Savić, preisednik Saveza irgovačkih udruženja, odgovorio je Тугдеnjem da nema nesporazuma među irgovcima. Kao argumenat naveo je donošenje rezolucije protivu koje se niko od prisutnih nije izjasnio. Zatim navodi „da staleških i klasnih sukoba u trgovačkim redovima nema i da su odluke, koje su uprave trgovačkih saveza pojedinih krajeva naše države donosile, savršeno iste tako da nikakvih razmimoilaženja po akluelnim pitanjima naše trgovine nije bilo niti ima”.

Rezolucija nigde nije bila objavljena niti je našem uredništvu bila privatno dostavljena. Prema (оте, Када smo pisali navedeni napis nama je bilo nepoznato da je u rezoluciji došlo do jednodušnosti, ma da fa činjenica ni u koliko ne osporava tačnost naših zaključaka. Uobičajena je stvar da se ovakvi i slični sukobi svršavaju rezolucijom; to je njihov jedini smisao. Rezolucija se donosi čak i onda kad je 51% za a 49%. protiv. To je postalo pravilo, koje se izvršuje spontano ili posle dužih manipulisanja. Zbog toag donošenje rezulucije ne znači ništa, najmanje pak može da prikrije objektivne činjenice.

Sukob interesa među itrgovcima postoji

је тесла алата па Еш.

Ono pak što je na skupu rečeno pre donošenja rezolucije i što je javnosti saopšteno dokazuje, da je celokupan rad nosio karakter razmimo:laženja. Rezolucija nije bila u stanju da prikrije razlike između velikih i malih trgovaca, koje su na skupu otvoreno podvučene. Jedan od govornika je na pr. neo, da bi uprava Saveza trebala da vodi računa o mišljenju sitnih trgovaca, koji su najmnogobrojniji. Drugi su isticali pofrebu veće solidarnosti među ftrpgovcima. Kada se ovo ističe očevidno je, da se ne vodi računa o mišljenju sitnih trgovaca i da ne postoji solidarnost među itrgovcima. Razlike postoje i u gledištu na olakšice plaćanja trgovačkih obaveza, koje dolaze do izražaja na lokalnim zborovima , koji se priređuju u pojedinim mestima. Sve su ovo činjenice, koje donošenjem rezolucije nisu mogle da budu ni demantovane ni prikrivene i koje ostaju kao dokaz postojanja sukoba interesa među trgovcima.

Pozivati se na postojanje Saveza trgovačkih udruženja ne može takođe da služi kao dokaz nepostojanja razmimoila-

ženja. Danas, kada postoje prinudne organizacije, nije nikakva veština sačiniti ovakvu tvorevinu. Koliko je nama poznato prošlo je više godina od kako trgovci nastoje da stvore ovakvu organizaciju. Održavani su i neki kongresi, vođene akcije pa od svega nije moglo biti ništa. Uspelo se tek onda kada su stvorene prinudne organizacije, a to najmanje može služiti dokazom iedinstvenosti trgovačkog reda. Uostalom, kakva je unutrašnja sloga i jednodušnost ove organizacije pokazuje činjenica, koju je i sam g. Savić podvukao na spomenutom skupu, da su trgovci postali apatični ı inertni i da ne pokazuju dovoljno interesovanja za svoju organizaciju. Pozadina toga nalazi se međutim u sukobu inieresa, koji svodi na najmanji broj pitanja na kojima se mogu složiti svi trgovci.

Za veliki bnoj zahteva, koji se ističu od strane trgovaca, teške bi se moglo reći da odgovaraju željama svih irgovaca. Kao što smo u prošlom napisu rekli, radi se samo 'o željama pojedinaca ili pojedinih grupa, koje uspevaju da svoju volju prikažu kao volju celog članstva. Savez trgovaca 55, prema tome, mogao da ima vrlo uzan program šio logički vodi pitanju, da li uopšte ovakva organizacija ima raison d čtre. On bi uz saglasnost celdg frgovaćkog reda mogao da radi samo na onim pitanjima u kojima je trgovački interes u sukobu sa drugim privrednim redovima. A fakvih pitanja je vrlo malo.

Prema tome, mi ostajemo kod svoga mišljenja, koje odgovara objektivnom stanju stvari potvrđenom i na samom pomenutom skupu, a g. Saviću prepuštamo rezoluciju.

== ава: (удећи по разним натписима и изјавама у београдској општини се размишља о'повећању броја трамвајских кола ради „удобности саобраћаја и повећања броја путника“. Очевидно да се на последње циља ради повећања прихода, који у овоме моменту претстављају главну бригу општинске управе. Прошла су времена када је општина задовољавала извесне потребе својих грађана (вода, електрика, гас, трамвајски и аутобусни саобраћа) по цени коштања. Стално растуће потребе одржавања градова натерале су општине да у овим предузећима потраже извор финансијских сретстава и за друге расходе,

Тарифна политика на београдским трамвајима