Народно благостање

"22. септембар 1934, НАРОДНО.

БЛАГОСТАЊЕ 5 Страна 617

pri čemu će se Voditi računa 'o stanju Hposlenosti, naročitim osobinama fabrikacije. Isto tako nastojaće da se podela pojedinim preduzećima vrši što ispravnije. .Da bi se sprečilo: višestruko {raženje potvrda za jednu istu robu, ove će se izdavati samo za tačno naznačene poslove i sa navođenjem. njenog: potrošača. Uopšte potvrde će se davati samo licima, koja su i do sada vršila uvoz, čime se izbegava potiskivanje trgovine, a što je inače u planskoj privredi sasvim obična mera. Da bi se sprečio uvoz preko nekontrolisan:h obračunskih poslova moraće se od sada i za ove {ražiti devizne potvrde uprks toga što za njih nisu potrebne devize, ali ovi neće biti obračunavani u deviznom kontingentu.

_ Novi plan, koji obuhvata najveći deo uvoza, ne preistavlja ipak potpuni uvozni monopol. Direktor Ministarstva pr.vrede Sarnov u svome komentaru novog plana naročito je naglasio, da uvoz: bez:deviznih potvrda ·neće biti zabranjen, već će značiti samo da se za izvesno vreme ne može računati sa njegovim plaćanjem. Ali ova sloboda je učinjena iluzornom putem kontrole carinskih vlasti i nemogućnošću naknadnog fraženja deviza. Sem toga, navodi se da će kompenzacioni i slični poslovi biti unapređivani znatno uprošćenim postupkom. Ali za ove postoje vrlo ograničene mogućnosti. Za pojedine preduzetnike, koji ov m putem mogu uvoziti samo ono što su i do sada uvozili, utvrđen je mesečni iznos najviše do 2000 mk. Za celokupni uvoz, sem ovoga, postoje i granice, koje je Rajhsbanka: postavila u sporazumima o platnom prome{u sa pojedinim državama. Privatnoj jnicijativi ostaje, dakle, zadatak da organizuje saradnju uvoza i izvoza da bi mogla da iskoristi postojeće mogućnosti za kompenzacione poslove, naročito u onim zemljama sa kojima ne postoje sporazumi. Kao potpuno slobodni ostaju jedino poslovi čija vrednost ne prelazi 10 mk. (do sada je bilo 50 mk.).

Ako se posle regulisanja celokupnog uvoza na unufrašnjem iržištu pristupi regulisanju potrošnje i cena, kao što je ranije učinjeno kod sirovina, onda će Nemačka poći korak napred u plansku privredu.

Kao što celokupna dosadanja devizna politika Nemačke tako isto ni novi plan nema za cilj da bude trgov:nsko poli.ičko sretstvo, naročito ne za diskriminaciju pojedinih zemalja. Svakako, novi plan pretstavlja osnovu za preorijentaciju frgovinskih odnosa, što će biti neophodno ako se pojedine zemlje same ne postaraju da omoguće Nemačkoj izvoz da bi mogla da uvozi.

KK —

Као што смо јавили у обавештајној служби у броју од ! септ. 0. Г., потписан је трговински уговор између С. А.Д. и Кубе. Уговор је ступио на снагу 3. 0. м., закључен је на три године, а после тога може бити а са роком од 6 месеци. Како је ово први сеВернсамерички уговор заснован на узајамним концесијама, то се њему приписује нарочити значај и.са гледишга међу народне трговинске политике. још пре доласка на власт: претседник Рузвелт је изјављивао, да је неопходно лотребно снизити царинску заштиту, ако се жели обнова раније међународне размене добара. После преузимања власти изгледало је да су ранија обећања заборављена. јер се приступило девалвацији долара, услед које су међулародни

Нови лравци америчке трговинске политике

трговински односи у извесној мери чак и погоршани. Конкурентска способност земаља са стабилном монетом је ослаб-. љена, а у многим државама су завођене разне мере са циљем да се спречи или бар отежа увоз из земаља са девалвираним новцем.“

Уговор са Кубом доказује међутим да није сасвим напуштена идеја о смањивању високе америчке царинске заштите. Извесни уступци постоје, а њихов значај не може се никако умањити тиме што је Рузвелт, нарочито у овом случају био спреман на знатнија потлитања, јер је желео да уклони узроке немирима, који су се последњих година дешавали на Куби. Главни узрок за те немире налазио се у смањењу извоза кубанског шећера. Због тога и долази међу најважније северноамеричке уступке одредба о осма зењу увозне царине на шећер са Кубе са 1,5 на 0,9 цента: по фунти. Увозна је царина на шећер из ових осталих земаља више него двострука и износи 1,87 цента по фунти. Осим смањења увозне царине на шећер, који ће Куби омогуБити повеплање извоза за око 22 милиона долара годишње, смањене су и царине на рум са 4 на 2:15 долара по галону, наводно због сузбијања кријумчарења; даље су смањене парине на дуван .и на неколико других важнијих производа, свега на 35 разних артикала, који долаве у обзир за извоз из Кубе. Рачуна се да ће кубански извоз порасти у току прве | године са досадашњих 50 на 100 милиона долара. Користи од уговора са С..А. Д. не могу се унапред тачно оценити, јер се уступци Кубе односе на 426 равних артикала, од којих је најважнији свињска маст, код које Куба смањује увозну царину са 9,18 на 2,73 долара у првој години, а доцније на 1,45 долара за сваких 100 фунти. Даљи уступци Кубе учињени су за разне аграрне производе, текстилну робу, машине, аутомобиле, гвожђе, челик, бакар, хартију итд. Усвојена је начелна забрана контингенгирања за робу за коју су дати тарифски уступци, Изузеци важе само за контролисане производе (шећер, дуван).

У закључном уговору налазе се извесне појединости, које воде рачуна о специјалним политичким и прирредним односима између С. А. Д.и Кубе. Вероватно је да ће се на бази истих принципа водити и преговори са многим другим државама. Због тога се може сматрати да уговор са Кубом претставља почетак постепене реформе северноамеричке трговинске политике. Преговори се већ воде са низом других држава из Средње и Јужне Америке. Карактеристично је да су све те државе познате као важни купци америчких машина и других фабриката и као велики лиферанти кафе и остале колонијалне робе. Изгледа да С. А. Д иду за тим да поруше аутаркију са сопствене територије нз Средњу и Јужну Америку и да тако створе једну велику аутаркијску област, која би обухватала цео амерички континент. У току следећих 12 месеци намеравају С. А. Д. да закључе око 18 сличних уговора. Благодарећи тим уговорима треба да се отворе нова тржишта за северноамеричке индустријске производе, а на самом америчком континенту имали би се наћи извори за сразмерно повољно набављање сировина и животних намирница. Зависност од европских тржишта постаће тиме још мања, па је још велико питање, да ли ће се у преговорима с европским државама хтети учинити знатнији тарифски уступци,

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

MEĐUNARODNA PARLAMENTARNA KONFERENCIJA | · ZA TRGOVINU Međunarodna. parlamentarna konferencija za trgovinu na svom zasedanju. u Beogradu od 16—19 septembra o. 2. допе-

la je niz rezolucija sa sledećim sadržajem: Kod idućih međuna– rodnih trgovačkih ugovora treba polaziti od zaključaka primljenih na prvoj London. konferenciji. Ublaženjem protekcionističkih mera i zaključenjem dvostranih ili višestranih ugovora između