Народно благостање

Страна 616 НАРОДНО

Kod većine predmeta za ishranu rastu zalhe. Međunarodna trgovina namirnica opada, a na suprot tome i proizvodnja zemalja izvoznica raste ili ostaje nepromenjena, сите зе роvećavaju zalihe i obaraju ceme. Promene, koje su nastale u agrarnoj proizvodnji zemalja uvoznica najčešće nisu prolazne prirode. Odmah posle rata otpočele su industrijske zemlje sa uspehom da podižu vlasitu proizvodnju predmeta Za ishranu. Poslednjih nekoliko godina sve se više taj rad skreće u pravcu forsiranja proizvodnje industrijskih sirovina, u prvom redu tekstilnih. Stoga se može očekivati usporeniji tempo autarkiziranja u predmetima ishrame.

Чехословачка влада је објавила уредбу којом „наређује да се пријаве и понуде новчаничној банци страна новчана средства, потраживања у ино-

PRM и стране хартије од вредности. Ова лица која станују у Чехословачкој дужна су пријавити новчаничној банUM до 15 октобра т. г. инострани златни и сребрни новац, валуте, девизе, потраживања у иностранству, непрерађено злато, сребро, платину и хартије од вредности које гласе на страни новац; најзад, акције и облигације страних предузећа. Новчанична банка изјасниће се у року од 90 дана, рачунајући од дана примања пријаве, да ли преузима понуђене вредности. Валуте и девизе обрачунаће се по дневном курсу прашке берзе, стране акције по курсу дотичне стране берзе, племенити метали, осим злата које се прсузима по прописима Чехословачке банке, ло курсу светског тржишта. Новчанична банка може да одобри имаоцима акција. да исте продаду на страним берзама, у року који нг може бити краћи од 14 дана ни дужи од 60 дана. Добивеку трбтувредност треба понудити новчаничној банци. Изузимају се потраживања настала у клириншком саобраћају, као и стране вредности лица која не поседују више од 5 XH. U. K. Стране новчанице, злато, сребро и потраживања из земаља са којима Чехословачка нема клиринг уступиће се новчаничној банци без претходне пријаве.

Џехословачка контролише своје иностране пласмане

Принудна пријава и понуда на откуп страних вредвости новчаничној банци не претстављају новину у Чехословачкој. Крајем 1931 г. донешена је прва таква уредба, која је предвиђала понуду страног новца и потраживања преко 20 хиљ. ч. к. Овој је следила уредба од 15 септ. 1932 г. која је садржавала исте прописе, али је снизила своту од 20 хиљ. на 10 хиљ. ч. к. Најновија уредба иде даље и обухвата, осим валута, девиза и потраживања, још и стране хартије од вредности.

Мотиви ове уредбе нису потпуно јасни, јер такве мере претстављају пооштрење контроле. над и онако већ довољно регулисаним девизним прометом:и имају најчешће за циљ да спрече илегалну трговину страним вредностима. Често се на тај начин омогућује новчаничној банци и контрола над приходима од страних пласмана.

Стање Чехословачке банке није такво да би морала да пооштри мере, девизне прописе, јер њена: златна и девизна залиха премаша законски минимум, а у задњим месецима показивала је стални пораст, захваљујући активи тргевинског биланса, тако да чехословачкој круни са ове стране није претила никаква опасност. Са званичне. стране наглашава се да је сврха ове мере добијање тачних података 0 пласирању чехословачког капитала у иностранству и поја= чање златног и девизног стока новчаничне банке. Да ли ће ново добијено. злато и девизе служити за повећање новчаинчног оптицаја није још јасно, али је вероватпо, јер. аграрна странка која је. незадовољна. проведеном „девалвацијом новца ·

тражи проширење кредита И повећање новчаничног оптицаја. e

БЛАРОСТАЊИ И __Бр. 39

Свакако ће Чехословачка банка овом "уредбом добити могућност да регулише пласман капитала у иностранству према интересима. чехословачке привреде и да пласира у

земљи онај део чехословачких иностраних инвестиција које |

се сматрају као сувишне и непотребне. Ова мера није, дакле, чисто девизно-политичка, него је први корак планирања на тржишту капитала.

ЗЕНИТЕЋЕНОРЕТЕН ИН,

Када је рте роја godine u NePoipuna kontrola uvoza u mačkoj promet industrijskih siNemačkoj rovina i polufabrikata podvrgnut zakonskom regulisanju, izjavljeno je da se ove b rokratske mere uvode samo pod pritiskom teškoća. Naglašeno je, da uvođenje kontrole uvoza i sličnih mera ne zavisi isključivo od Nemačke: Očekivanja na iziaženje u susret od strane inostranstva, naročito poverilačkih zemalja, davanjem novih kredita i povećanje uvoza sirovina, nisu se ostvarila. Naprotiv, Nemačka je morala posle objave moratorijuma da uđe u nepoželjne klirinške ugovore, koji formalno pretstavljaju proširenje do tada postojećeg obračunskog na celokupni platni promet, a materijalno znače uništenje izvoznog v:ška. U toliko su postala važnija dva zadaika, koja interesuju nemačku privredu već dve godine: 1) stvaranje deviza za održavanje neophodnog uvoza i 2) prilagođavanje uvoza mogućnostima plaćanja. Ali, kada je devizni kontingent morao da bude sveden na 5% | да зе ргеде па reparticiju deviza, nastupile su nove teškoće. S jedne strane u uvozničkim poslovima stvorena je daleko veća nesigurnost. Gomilali su se neuredni i neplaćeni ra-

IJ i IE

čuni. S druge s.irane postojale su mogućnosti izbegavanja pri čemu su se uvoznici služili obračunskim sporazumima. Na taj”

način priliv deviza od izvoza stalno je iščezavao. Svaka nova mera izazvala je druge, dopunske i tako je moglo da ide u beskonačnost. Time su naredbe postale toliko nepregledne da su se i sami državni organi nalazili u velikim feškoćama .

Dr. Šaht, Ministar privrede i pretsednik Rajlhsbanke, rekao je u svom lajpciškom govoru, da će se morati pristupiti iednom opštem i jednostavnijem regulsanju, koje je početkom sepfembra objavljeno u nekoliko naredaba. Ovaj takozvani „novi plan” pretstavlja sprovođenje potpune planske privrede u uvozu. Organi novog plana biće kontrolni uredi, od kojih će se pored već postojećih 11 osnovati još 14 nov:h među kojima se nalaze i četiri centralna ureda za regulisanje tržišta poljoprivrednih proizvoda. Sretstvo novog plana pretstavljaju devizne potvrde, koje će zameniti dosadanje devizne dozvole. Radi jednostavnijee postupka ove će izdavati kontrolni uredi, koji će zbog toga biti podvrgnuti Centralnom deviznom uredu. Ova će svakom kontrolnom uredu povremeno dostavljau iznos deviza sa kojim može raspolagati, na osnovu čega će uredi izdavati potvrdu za UVOZ.

U novom planu predviđene su mere za uklanjanje . biro-. kratske glomaznosti i formalističke sporosti uvoznog aparata. Osnovno gledište u novom planu jeste davanje prednosti uvozu,

potrebnom Za proizvodnju izvozne robe odnosno za stvaranje deviza. To važi naročito za sirovine dob:jene na kredit. Uvoz

ovih, kao i gotovih proizvoda, koji se u zemlji mogu proizvesti, .

biće ograničavan. Dalje će se davati prednost onim poslovima, kod kojih se od inostranog liferanta dobiju povoljni uslovi pla-_ ćanja. Poslovi, kod kojih postojeće keditne mogućnosti nisu u. potpunosti iskor:š šćeni ili pak kod kojih inostrani liferanti nisu

voljni da dadu uobičajene uslove plaćanja, bivaće takođe орта-_

ničavani. Naročita povoljnost nalazi se već u dvojakom karakteru deviznih potvrda: pored potvrda za momentalno plaćanje postoje i. druge, koje: se odnose. na docnija plaćanja. Dodelji-

vanje deviza kod kontroln:h ureda neće biti šematičko kao što ·

je to bio ranije slučaj. Ono će se tukovoditi hitnošću potrebe