Народно благостање
29. септембар 1934, НОВЧАРСТВО |
— Реп атемкапзке ујаде ха ujedinjenje novčaničnih Fanaka (osnivanje jedne umesto dvanaest) bice predmet sednice: amerikanskog udruženja banaka. U pitanju kreditne politike novčanične banke mišljenja su različita, dok su jedni saglasni s fim da novčanična banka direktno kreditira trgovce,
-kao što to vlada hoće, drugi su za zadržavanje stare metode Do: kojoj. trgovci samo 1 komercialnih banaka mogu”
doći O kredita.
. =- Savetodavni odbor Federal Reserve Bank doneo je rezoluciju u kojoj traži da se dolar stftabilizira na sadašnjoj vrednosti: i da se ne upotrebljava zakonska mogućnost ха пјеgovu: depresijaciju. (Sadašnja. depresijacija je 40% a po ovlaštenju datom. Ruzveltu moguća je depresijacija do 50%) Dalje se traži da se. vrednost dolara i Типје ufvrdi u odnosu na zlato
i da se omogući promena papirnog hovca u mefalnu podlogu.
— Pik savetnik pretsednika Ruzvelta u spoljno-trgovinskim pitanjima izradio |e interesantan plan koji predviđa da se
svi inostrani dugovi (20 miliardi 645 mil. dol.) predadu jednoj banci koja bi ubuduće imala da kontroliše piasman američkog kapitala u inostranstvo. :
— „L' Information” donosi jedan članak povodom irogodišnjice napuštanja zlatnog važenja funte u kome se kaže da se funta neće stabilizovati dok dolar ne bude konačno stabilizovan, dok ne prestane demping marke, i statuti zlatnog važenja u zemljama zlatnog bloka ne budu sigurni. | |
— U izveštaju bankarskog odbora američkog senata navodi se, da osnivanje društava za finansiranje od strane (гооуасkih banaka nije bilo poželjno ne samo zato, što su ova sluŽžua za zaobilaženje zakona već što su stvorila odnose koji su štetili interese i banaka i privatnih kapitalsta.
'— Američko ministarstvo finansija saopštava, da je obuslavljena kupovina srebra u inostranstvu iz :azloga, jer je Uticala na obaranje kursa dolara.
— Финансијски комитет Друштва народа дозволио је измену бугарског закона о Народној банци, према којој ће садање покриће од 33:/2% бити смањено Ha 25%. То ће омогућити повећање новчаничког оптицаја за једну милијарду лева.
— U Nemačkoj je obrazovan Zemaljski odbor za agrarni kredit, koji će imati 13 pododbora kojima će biti zastupljeni pretstavnici zadruga, državnih kreditnih ustanova, privatnih banaka, bankara i štedionica. Ovi odbori biće savetodavni organi po svima pitanjima agrarnog kredita. :
— Амерички контролор новца О'Конор на једној од уобичајених конференција банкара рекао је, да данашње банкарство има довољно техничких способних лица, али му Мосту умна лица.
— Nemačka vlada je produž: la uredbu o smanjenju, kamata na poljoprivredne dugove do 1 oktobra 1935. Uredba je donešena 1 oktobra 1932 sa važnošću od dve godine i predvidela je regulisanje kamata na taj način što će se 2% kamate kapitalizirati, 4 ostatak se plaća. Na osnovu kapitaliziranog . iZnosa Rajh je izdao blagajničke zapise hipotekarnim bankama, da bi mogle vršiti službu 6% kamate njihovih obligacija. Kapiteliziranje 2% kamata ubuduće репа ali vlada се ipak svoj doprinos i dalje davati.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ.
| = Upis prve tranše rumunskog unutrašnjeg zajma росебе 15 оке о. g. Zajam al pari s rokom od 40 godina ukamaćenje je 41J-%. Amortizacija će зе vršiti tfromesečnim izvlače-
njem 'fako da se za 100 uplaćenih 1. vraća 140. Vrednoš? monete
је шугдепа, zajam glasi na. zlatni lej (stabiližzovan' zakonom
1. а атоттасја се зе, vršiti po istoj vrednosti како
ZO
- гоуој ртугедпој. organizačiji podeljena. na tri grupe:
ČrpaHa O
ве kurs | Биде menjao. O је. oslobođen od svih poreza,
čak | Od пазједне · takse. Uplata. zajma može se izvršiti u tri тезеспе гаје. Хајат је“ namenjen osnivanju fonda za zemaljsku odbranu i pokrivanje nužnih (državnih izdataka. Druga tranša zajma, koja, se misli. izdati, treba da služi konverziji unutrašnjih letećih državnih dugova.
— Ruzvelt sprema novi program reforme poreza, koji će
и izmet pred. kongres U toku januara meseca.
— Норвешка је за, 20 децембар отказала два зајма из 1915 y износу 47 мил. кр. чији имаоци имају право замене за обвезнице новог 4:5% зајма у износу 44 мил, кр., који ће бити емитован по курсу од 971%.
— Конверзија 112%. доњо-аустријског доларског зајма У облигације гласеће на. шилинге, биће извршена на следећи начин: на место, комада од 100 дол. биће издате 06лигације - од 600 шил., _ камата. ће бити 6:%% уместо Тј; амортиз ациона. квота (биће смањена, а рок продужен
до 1950 под. Зајам ће | садржавати_ клаузуле обезбеђења вредности, која је унета и у лутријски зајам. | — Кентролни комитет Друштва. народа одобрио је
Аустрији да може издати благајничке записе до износа од 75 мил. шил. пошто је имала велико повећање расхода због увођења нових мера сигурности.
САОБРАЋАЈ
— Румунски | И титут за изучавање коњунктуре до= носи да су румунске железнице у првом тромесечју о. г. повећале промет за 0,55%, али су у исто време по први пут смањиле издатке за 945% и то: бољим искоришћавањем возова.и економичнијом употребом горива (9% 6бољег, а за-15% јевтинијег). --
— Талијански министар саобраћаја овлашћен је да додељује. премије . новим „аутомобилима, произведеним у Италији, ако буду конструисани · са гасогеним апаратом, који омогућује погон на бази угља и осталих чврстих горива, Ова мера стоји у вези са жељом владе, да се талијанска народна привреда по могућности еманципује од минералних уља. |
— 3a првих. седам месеци 6. BP. целокупни робни саобраћај на нашим рекама износио је 2,14 мил. тона, те се приближио рекордном из 1931 г. (2,15 мил.) и већи је од прошлогодишњег за 520 хиљ. Гранзит је достигао највећу тачку са 897,3 хиљ. т. према: 625 хиљ. т. у прошлој и 828,4 хиљ. т. у 1931 г. Унутрашљи саобраћај (истовар) је износио 733,3 хиљ. т. према 586,4 хиљ. али заостаје иза онога ранијих година; Пошто огроман део овога промета отпада на грађевински материјал, значи, да је грађевинска делатност ове године већа него у прошлој години. Спољни промет је износио 508,4 хиљ. Т., те је већи од дног у три прет-
ходне године, нарочито је пораст код извоза (цереалија).
'— Prema podacima Lojd registra na dan 30 juna svetska trgovačka ilota iznosila je 65 mil. bruto reg. tona prema 70 u 1931 i 40 u 1914 264. Тоуапи Ккарасне! sadašnje Ноје је “više nego duplo veći od onoga predratne.
-— Završeni Su radovi na kolskom putu Šavnik—Tara u Gužini 63 Rm., koji vezuje Sandžak sa Crnom Gorom i pretMIA А vezu ·BeOgrada sa morem. |
ПЛА HORA ПРИВРЕДА
— Магедбот nemačkog: Minic, privrede trgovina je u u prvu spada trgovina na veliko, uvozna i izvozna irgovina, u drugi бела trgovina, a u treću kavanarstvo ı hotelijerstvo.
(= Амерички “министар трговине Ропер у једном го-
_Вору одржаном на дан“ рада изјавио је, да се Рузвелтова · влада бори за принцип "правичног профита приватне при-'
“ATE PAD БАДЕР 2, BC; пе МУЉА РЕЈ >
Јер РАИ