Народно благостање

O

(Страна

— Министар шума и „рудника раскинуо. је уговор између државе и „Криваје“, i чија каудија иде у корист држаре, Министарство ће почети „са. радовима у властитој режији. Држави ће „припасти. И. железничка. пруга Завидовићи – Кусача, -

— Према решењу Министра шума И рудника отпб= чеће од ! октобра. 0. И државној. "режији експлоатација државних шума Неродимске | планине код дирекције y

Сконљу 'и Мисоче код дирекције. у Сарајеву. Израђиваће се |

терп тентинско уље и калафонија из _прног бора.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИЧА

— Ovih dana 05 тоуап! Su. u našoj зет i · Nemačkoj privredni Odbori, se starat "око: · primene rgovinskog ugoOvera. Nemački OdboF sačihjavaju | 'g. g.: Sarnov, direktor minislarstya privrede; Maks Miler, „savetnik Mit starstva prehrane;

Vilhčim Sajdel, savetnik ministarstva finansija Herman Rajnhard, savetnik ministarstva privrede; Klodius, savetnik ministarstya inostranih poslova; Valter Hes, sekretar nemačkog poslanstva u Beogradu i Karl Šnur, sekretar nemačkog poslanstva u Pešti; & jugoslovenski то : Milivoj, Рија, pretsednik; dr. Milan Lazatević, Milan Novakovic, Radmilo. „Bujdić, dr. Ivan Božić, dr. Milutin Petrović, dr. Edo Marković i Milan Antula, kao članovi.

— Gradi, šef otseka za trgovinske ugovore u američkom Ministarstvu. 1rgovine -u jednom ·govoru u 'Trgovačkoj komori Nove Engleske, rekao. je, da se u'spoljnoj trgovini više ne može cdržati status quo. Stagniranje ili: Opadanje spoljne trgovine čini nemogućim rad: na oživljenju:. unifrašnje' privrede. · Stoga će

· Amerika pristupiti. energično zaključivanju trgovinskih sporazu-

ma i snižavanju carina. Ali ako se želi Stvarno uspeha onda ne treba ostaviti Ameriku samu na:ovome рит -

— U Sofiji je osnovano englesko društvo „Altlantik”, koje će se baviti izvozom bekona. Društvo će izvoziti nedeljno 400 kom. svinja. U 'prvoj godini rada namerava da izveze milion 'Rkg:, a u drugoj 1.5 mil: Ке.

_— U Mađarskoj je nastala prava zabuna oko izvoza pšenice u Italiju. Kao što je poznato ova se obavezala da preuzme 1 odnosno 2 mil. kvintala. pšenice, ali do danas nije još ništa kupila. Izvožnici u Opšte ne znaju hoće li, koliko i kada balija poče!i da kupuje. U vezi s tim kruže, nažrantastičnije vesti. Privredni krugovi tražili su od vlade. da objavi ugovor o р5еnici i izjavi u "koliko postoji verovatnoća da се Italija isti izMIŠIĆ , |. ; — Letonija će | oktobra uvesti, || čelika. | O

— На " годишњој | скутпштини немачког "друштва за светску TI ривреду Bob. трговине др. Карл Лир, између осталога, рекао је, _да аутаркистичке тежње у свету немају краја пошто. ове проистичу из жеље "за политичком сигурношћу. За ојачање светске _ трговине др. Лир наводи два услова: деполитизација. злата. и решење, проблема дугова.

— Бранећи свој _ план мултилатералних _ споразума пред Друштвом народа француски министар привреде Ламуре рекао је, да је. спољна трговина земаља златнога важења у периоду кризе мање, пала од оне земаља са девалвираном валутом, наводи и ове податке опадања У 1933 према 1928: Енглеска 65.5%, Француска. 643%, Швајцарска. 61.3%, Италија. 60.1%, Белгија о

-— Тамог “drva iz Austrije. za prvih. 8 meseci o .g. iznosio

723,70 mil. niet, 2a 51.07. mili šilinga prema 524,5 mil. m. za 3; 67 mil. Šil. Cene drvu Su раје. та. 4,5%.

IJ uvoza gvožđa

_— Савез британске. индустрије. улутио је: меморандум Министру „трговине. у. коме; изражава. незадовољство са Отавским „споразумима - | зума наводи се чињеница,

да је извоз у британске земље

НАРОДНО

„Као доказ "неуспеха; ових 'спора- ·

БЛАГОСТАЊЕ. | —mo „.~“e

. О 40 _

остао скоро непромењен (у првом 1934 1. 909

"мил. фунти према 90.1 у истом периоду 1932), док се увоз.

из ових земаља у истом периоду повећао са 1304. на. | fi МИЛ. фунти.

| — Zemije koje su napustile 0 važenje , alo, Це zdakirale stabilnost. novca zemalja sa zlatnim važenjem.. Da' bi se odbranile stvorile su zemlje zlatnog Važenja t..zv.-zlatni. Liok, koji ima za bazu istu valutarnu politiku. Novim: francu-: skim planom predviđa se zbliženje zemalja. ziatnog :bloka i na dugim poljima privredne politike, u prvom ıiedu u oblasti tr-: govinske, olakšavanjem međusobnog robnog. prometa.. Belgijski min:star inostranih poslova Žaspar je izjavio u „Ažans eko" romik” da.je poželjna privredna saradnja zemalja zlatnog bloka : i poirebno je u najkraćem vremenu prići njenom: ostvarenju, -

са za nju se pokazala spremnom i holandska viada. Takođe tre-

ba da bude omogućen pristup ostalim zemljama, koje imaju latno važenje ili koje daju garanciju da ga uvedu. Ostvarenjeovog plana značilo bi prelaz zlatnog bloka iz odbrane u napad ~

~

~

·protiv zemalja sa depresiranom valutom.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

трговачки пиланској и текстилној индустрији.

— Сузор је почео издавати и месечни извештај 0 кретању болести и несрећних случајева код осигураних чланова. У јулу о. г. умрло је 184 осигураника, и то од заразних болести 62 особе (туберкулозе 50 или 27,6%). Унесрећило се код посла 10 радника, а ван посла 15. Од умрлих је било 90 неквалификованих радника, 56 квалификованих, 18 шегрта и 17 чиновника. Највећи број умрлих су помоћници, затим они запослени у шумско--

— Кол Сузора је у јулу о. г. износио број осигура-

_них радника и намештеника са зарадом до 8 дин. 69.733;

од 24—34 дин. 93.936: од 34 до 71.429. Просечна обезбеђена мање за 0,80 дин. према

од 8 до 24 дин. 257.599; 48 дин. 63.223 и преко 48 дин. надница је износила 22,27 дин., истом месецу прошле године. Број чланова у надничним“ разредима преко 24 дин. смањио се за 1.067, а у нижим · порастао за 35.810. Укупно обезбеђена надница је износила 309,51 мил. дин. према 300,62 мил.

— Na lekarskom kongresu doneta je rezolucija u kojoj. se traži da država preuzme brigu oko zdravstvenog podizanja sela-i da se u fu svrhu zavede porez na žene nerofikinje i sve” porodice, koje nemaju dece. A na skupštini Saveza zdravstvenih zadruga, Čiji broj iznosi 107, traženo je da Se pomogne njihov rad na zdravstvenom podizanju sela. |

'— Okružni ured za osiguranje radnika u Oseku ima svoju zgradu, čija je vrednost prošle godine u izveštaju pret-_ stavljena sa 2,65 mil. din. Pa i pored toča Suzor. је rešio да. · и OI podigne palatu, koja će koštati 10 mil. GM _____

— Смртаост је; према „Хрватској стражи", већа дар, . селу него у граду. Гако је за последњих пет година умрло. u y Загребу и РВ 2,6% Јао становништва, а околним селима 3,7%.

— Poslednjih dana konstatovan je u а veći LO, San. od trbušnog tifusa, čijem širenju najv:še doprinosi про 'treba nečistih namirnica i vode, naročito je opasnost od namirrica, koje seljaci iz okolnih sela nose po Varoši "Prodaju. Lai kari otseka javne higijene opštine beogradske izjavili su. da će okolna sela i u buduće biti stalni rasadnici, zaraze, ako se me” preduzmu -ozbiljne mere na higijenskom uređenju prestoničke ! ckoline i preuredi dosadanje snabdevanje grada sa namirnicama.”

— Uprava „Našičke” sklopila je: novi 'kolektivni UgOVOr | sa svojim železničkim radnicima, koji je za' radnike povoljniji' i od dosadanjeg. И |

Пе а а