Народно благостање
29 септембар 1934.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 633
nansija sebi pridržao pravo da zaključi upis u momentu | koji mu se ukaže kao najpovoljniji.
Emisija se izvodi na bazi zakonskog ovlaštenja od 23 decembra 1933, kojim je odobreno da se emituje državni zajam za konsolidaciju srednjeročnog duga koji dospeva u toku 1934 : za nabavku novih sredstava do iznosa od 10 milijarda franaka. Prva šranša toga zajma, koja je emitovana januara 0. g. u obliku 5%-tnih 5, 10 i 15 godišnjih bonova, donela je 4180 miliona. Julskom emisijom 4% dugoročnog zajma nabavljeno je za dalje 3 milijarde novih sredstava, tako da vlada ima zakonsku mogućnost da putem sadašnje emisije obezbedi amortizaciju stari: zajmova i da pribavi još novih sredstava za 2820 miliona franaka.
Kod nove emisije radi se o 41/<% bonovima sa rokom od 3, 6 i 10 godina. Emisijoni je kurs 97,60%, a zajam se vraća po izboru portera posle 3 godine al pari, posle 6 godina po 103%. Prilikom upisa primaju se umesto gotovine i 5% bonovi Klemantel po 762,50 (nominala 500.— + premija 250.+ kamata 12,50). Kao što se vidi, publici se nudi hartija sa nominalnom kamatom po kojoj su konvertovane 1932 i renie (41/-%), ali zbog premija kod emisije i kod vraćanja zajma
elektivno ukamaćenje iznosi preko 5%; ako se uzme u obzir prvi otplatni termin, novi bonovi stvarno donose 5,4%.
U jednoj izjavi datoj štampi Ministar finansija g. ŽermetnMarten naročito je naglasio da se sadašnji tip sasvim razlikuje od onog u julu, izrazivši nadu da će to privući kapitale koji se ustručavaju od dugoročnih plasmana. Razlika je zaista očigledna. Dok je u julu emitovan dugoročni zajam s amortizacijonim rokom od 50 godina, sada se izdaju srednjeročni bonovi jer se moralo voditi računa o averziji publike prema dugoročnim investicijama. Dokaz za ovu odgovornost može se naći i u tome što je parisko novčano tržište vrlo likvidno, dok se na tržištu kapitala oseća skoro potpuna stagnacija. Razumljivo je što je pod ovakvim okolnostima Ministar finansija morao prilagoditi svoju politiku zajmova postojećim prilikama na tržištu. Da je drukčije postupljeno, novi bi zajam sigurno konkurisao starim rentama i otežavao bi željeni porast berzanskih kurseva.
S obzirom na srazmerno povoljne uslove tip novog Zajma je dosta privlačan. Verovano je da će upisivanje zajma zaista povoljno teći, i zbog toga Što je francuska publika još vvek pod impresijom izjava Ministra finansija o izvršenom uravnoteženju državnog budžeta.
г вв» ва
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖЂА
ПОЉОНРИВРЕЛА
— Атене ministar poljoprivrede Voles smatra da će _ се ove godine zasejana površina moći proširiii za 1.000.000 ha, pošto će se, posle novog trgovinskog ugovora sa Kubom, iZVOZ znatno povećati.
— Ovogodišnji rod maslina na našem primorju је гекогдап. — Мађарска је отпочела да гаји пиринач чија производња показује велики рентабилитет. 'Овогодишњи принос био је 14 кв. по јутру, а цена 28 пенга за квинтал. Према томе, бруто приход по јутру износи 390 пенга а расходи 195 пенга.
— Prema podacima poljskog konjunkturnog instituta jedan plug vredeo je 1927/28 100 kg. raži, 1929/30 g. 220, a u februaru ove godine 273; kilo soli vredelo je 1927/28 0.8 kg. raži, a početkom ove godine 2.7 kg.; litar petroleuma 1927/28 2.6 kg. svinjskog mesa, početkom 1934 g. 7 kg.
— Uprava Monopola odobrila je da se u prošloj kampanji zasadi u varđarskoj banovini 600 hilj. strukova duvana. Ta je kvota iskorišćena samo za 45% (9.180 proizvođača sa 270 Pillj. strukova). Ovogodišnji prinos je iznosto oko 3,5 mil. kgr., od čega olpada na skopski reon 1,3 mil. Kgr., prilepski 696 Бај. 1 Китапоузјк! 580 ЋИЈ. Задпја је јако родђасја и: угапјskom, prilepskom, strumičkom, kavadarskom i veleškom reomu; radoviški uopšte nije sadio, a skopski je jedino dao nešto veću proizvodnju od prošlogodišnje. Kvalitet je bolji od prošlogodičnjeg. Otkupne cene, koje su prošle godine bile vrlo niske, risu |oš utvrđene.
— Mege nojbonpuMBpe/uiHx производа у Америци, због ођаво жетве, знатно су скочиле, те је порасла и куповна снага фармера. Али, пошто су ове у августу биле 12 поесна изнад ових у истом периоду 1933 то је куповна снага достигла прошлогодишњи ниво, јер се цене, призвода, које фармер купује, налазе такође'у скоку, |
=— Бруто приход америчких фармера у 1933, укључу(ући и вредност властите потрошње, био је 6.256 милијарди дол. према 5,331 у. 1932. Повећани приход омогућио је укамаћење капитала. 1.002: према, губитку 4590 y 1952.
— Ministar po.joprivrede imenovao je poljoprivredni savetodavni odbor od 16 članova, u koji su pored pojednog pfiviednika (trgovca, posednika) iz svake banovine ušli pretstavnik industrije, zadrugarstva i tri profesora poljoprivrednog fakulteta. Nijedan od članova nije ekonomista po Struci.
ИНДУСТРИЈА
— Sijamski parlament odbio је da primi međunarodni s;crazum o kaučuku zaključen juna meseca u Londonu, što je izazvalo veliku uznemirenost u krugovima proizvođača kaučuka. U toliko pre, jer je izvoz kaučuka iz Sijama dostigao maksimum predviđen sporazumom za naredne četiri godine. Sem toga, postoji opasnost da se preko Sijama počnu krijumčariti veće količine kaučuka sa malajskih ostrva.
— U istočnoj Sibiriji, u rudarskom reviru Kemerovo, podižu se velika postrojenja za proizvodnju bejzina iz uglja. iz 11/5—2 tone uglja dobijaće se tona benzina.
— Према подацима централе радничких комора порасла је дневна производња по раднику од 1930. до 1982 HD. и кгр, код: каменог угља са 319 на 371; мрког угља са 605 на 619: лигнита са 654 на 774; оловне руде са 328 на 1420 и a ca 31 на 53. Ово пам показује да је напредовала рационализација у рударско-топионичарској индустрифи. И код многих других индустријских грана исти је слупај, ето се констатује н у последњем извештају Народне рашке
— Код бузера је у јулу 2. к. било радника и намештеника, што је пораст према истом месецу прошле године за 34.743, а опадање према јуну 0. Г. за 12.721. Највећи је пораст код уреда у Београду (за 1.441), Љубљани (4.403), Загребу (4. 378), Осеку (3.425), а у процентима: у Сушаку (19,42%), Бањалуци (15,44%), Нишу (1241%) и Сомбору (12,12%); а смањење у Скоп-
555.920 осигураних
љу (1097 или 3,9%) н Дубровнику (1084 или 6,29%. „Меркур“ и даље показује опадање (299), а „Омладина“ о (5077).
— Do 15 septembra u Poljskoj je registrovano 258 kartela i sindikata.
<