Народно благостање

Страна 632 _ НАРОДНО ložnice, koje dolaze u obzir za sadašnju konverziju, izdate pre 1932 g. Prema jednom zakonu od te godine bilo je пајте 2аbranjeno izdavanje novih hipoftekarnih založnica sa kamatom iznad 5%. Stopa od 5% imala je čak samo teorijski značaj, jer Ministar finansija nije uopšte dozvoljavao emisije sa kamatom većom od 4%.

Najbitnije u sadašnjem zakonskom dekretu је 10, što se ovoj kamatnoj stopi moraju prilagoditi i sve založnice izdate pre zakona od 1932. Principi po kojima se izvodi sadašnja konverzija istovetni su s onima po kojima je izvedena konverzija državnih zajmova u februaru o. g. Imaoci založnica koji žele prevremenu isplatu moraju podneti svoje molbe odnosnim zavodima u roku od 10 dana, od 20 do 29 septembra. Za ostale imaace smatra se da su pristali na nove uslove ı stari komadi biće im zamenjeni za nove, najdocnije u roku od 6 meseci. Nove založnice nosiće kamatu od 4 lire na svakih 100 lira nominalпе glavnice. Kamate se plaćaju polugodišnje unazad (t/a као). Imaocima novih založnica, pored zavoda izdavalaca i hipotekarnih dužnika, garantuje supsidijarno i država. Koristi od konverzije imaju se u potpunosti upotrebiti za зпепје Катаје па odnosne hipotekarne dugove.

Odluka talilanske vlade o konverziji založnica smatra se kao logički nastavak već ranije započete деПавопе акаје, jer ima za cilj da uspostavi ravnotežu među kursevima državynih, industrijskih i hipotekarnih hartija. Uostalom ova je mera odavno očekivana, jer je u oku poslednjih meseci rentabili= tet 5% i 6% založnica stajao daleko iznad rentabiliteta 4%. za-= ložnica. Tako su se kursevi za 4% založnice Hipotekarnog kreditnog zavoda za lombardijske provincije (aominala 500) Кгегац око 497,50 lira, dok su 59%-tne založnice notirale 507,25 a G%-tne 508,25 lira.

Teško je kazati da predviđena konverzija ne počiva na zakonskoj bazi, jer se dužniku principijelno ne može poreći pravo da ponudi isplatu pre roka, ali bi poverioci mogli prigovoriti da im je ostavljen suviše kratak rok za izjašnjenje da li pristaju na nove uslove (samo 10 dana).

У америчкој политици сузбијаНове тешкоће у сузбијању а незапослености скраћење незапослености у Америци радног времена јавља се понова. Штрајк текстилних радника, поред осталога, водио се и за скраћење радног времена. Америчка федерација рада

изјавила је да ће приликом претстојећих избора помагати.

само сне кандидате, који се буду изјаснили за 30 часовно радно време без снижења надница. Најзад, и Рузвелт је изјавио да ће већ ! октобра једном уредбом задовољити овај захтев.

Међутим та мера неће моћи да смањи незапосленост. већ ће имати за последицу опадање производње и још веће поскупљење. Свакако, скраћење раднога времена без штетних последица могуће је — цео развој до 8 часовног радног дана то потврђује — али само дотле док то дозвољава богатство земље. Ако радници добијају толике наднице на сат, да им ове омогућују одржавање потрошње и при мањем раду, они ће врло радо пристати на скраћење радног времена, То ће учинити и ако слободно време цене више од рада. Али при томе не може бити речи о одржавању надница на истој висини, јер данашња ситуација то не допушта. Данашње тражење скраћења радног времена значило би, пре свега, знатно повећање производних трошкова. Тако би нлр. једно предузеће од 1000 радника код 40 часовног радног времена и наднице од ! долара на сат, морало да изда за наднице недељно 40.000 долара, а код 30 часовног рада на бази изравнања надница (надница на сат 1.33 дол.) такође 40.000 дол. и ако би се производња морала смањити.

БЛАГОСТАЊЕ | Bp. 40

Да би се одржао исти волумен производње морало би се упослити још 333 радника чиме би се недељна сума надница попела на 53.333 дол. Можда би било предузећа, која би овај вишак могла да плате, као и.таквих, која би ово могла учинити помоћу повећања цена без штете по промет. Али велики део предузећа не располаже слободним сретствима, а при повећању цена имао би такве губитке од опадања промета, да би безусловно морао приступити смањењу производње, односно отпуштању радника. Много мање тешкоће претставља скраћење радног времена без изравнања надница, што би по нашем горњем примеру омогућило при истој суми надница од 40.000 дол. недељно упослење 1338 радника уместо 1000. Али и овде се јавља увећање општих расхода, који настају из потребе увећања продукционог апарата ради упослења већег броја радника. Велики број предузећа из техничких и организационих разлога уопште не би могао упослити већи број радника без повећања рас"хода, Повећање цена, које би услед овога (било свакако мало, деловало би у толико осетније пошто истовремено не би дошло и до повећања суме надница, док је ова индивидуално чак и смањена.

Сем тога, покушај са скраћењем радног времена практично неће значити ништа и због тога, јер у многим индустријама већ влада знатно скраћено радно време.

Скраћење радног времена или другим речима, подела постојећих могућности за рад на већи број радника, не води циљу. Упослење незапослених, при садањим околностима, могуће је само тако ако се целокупна сума надница подели на већи број радника тј. ако се надница за једночасовни рад смањи по раднику. У нашем горњем примеру код снижења једночасовне наднице на 0.75 дол. и непромењене недељне суме надница од 40.000 дол. могло би се упослити више 333 радника, те би се радило укупно 53.393 часова. То би имало за последицу повећање производње, која би могла да покрије увећане расходе око набавке нових сретстава за 333 радника. На тај начин било би могуће снижење цена: те би радници и поред смањених надница имали извесне користи у појевтињењу потреба. Овакво снижење цена наишло би на толико мањи отпор у колико GH се спровело потпуније. Стога би било потребно да у овом снижавању надница учествују сви наднични степени, почев од најнижих па до највиших. Пребацивање на горње надничне разреде или на предузимачку добит, као што се че сто захтева од стране радника, не води циљу, јер би ефективни успеси били врло мали. Нарочито у једној индустријској земљи, као што је Америка, која располаже огромним радничким и намештеничким кадром, висина плата вишег особља и предузимачке добити игра тако малу улогу у поређењу са сумом радничких и намештеничких надница да би се морали сасвим утрошити ради увођења у посао и најмањег броја незапослених.

mei [] ргоји od 21 јша о. с. рззан Novi francuski srednjeročni Smo. da će Francuska u oktobru

zajam morati da raspiše nov zajam, da bi isplatila ostatak 10-godišnjih bonova Klemantel 1924/34, a u novembru treba vratiti još jedan zajam (Emprunt de Trois Villes) od 1156 miliona franaka. Ministar finansija je nešto poŽurio, jer je naredio da se upis očekivane emisije otvori već 20 septembra. Raspisanom emisijom treba da se pribave sredstva za pomenuta dva zajma. Emisijom dugoročnog zajma u julu с. џ. već je konsolidovano za neke 2 milijarde franaka bonova Kiemantel, koji dospevaju 25 oktobra, a još ih ima u opticaju za oko 4. milijarde franaka. lako su potrebe poznate, ipak nije unapred određen ukupni iznos nOVOg. zajma, već je ministar fi-

E —