Народно благостање

> _ септембар. 1934.

_ НАВОДНО БЛАГОСТАЊЕ

зтсуаска за: 7192 i Nemačka sa 65, „40%. Ogromno obadanje Lou SN: JD. {e и уесој meri posledica smanjenog izvoza agrarnih prdizvoda.

. Od važnijih zemalja, Lord 5 Ме о. svčiskoj trgovini Nemačke, Кападе, Јафе, Čehoslovačke i; · Austrije, а porastao Engleske, Francuske, Belgije, Holandije i lap - „Ргета:. tome, najbolje su. prošle: zemlje posednice većih kolonija. Takođe je. porastao i udeo. svih francuskih kolonija, kao i.nekih engleskih dominiona, i, fe najvecim delom sa metropolama, što je. posledica·· pojačane · autarkijske: politike ovih dveju velikih kolonijalnih posednica: Autarkijske tendencije dc·šle su do izražaja i na drugim stranama. To nam potvrđuju i

stedeći, podaci. -Оа 1929. 5. до 1933 g. jeŽogrommo opadanje”

izvoza pšenice iz Argentine (ša..6,6' mil: iona. na 3,9" mil.) i Š. А. D. (sa 2,4 mil. na-0,2-mil.); a. veliki porast iz Australije (sa. 2,0 mil. na 3,3 mil.). Udeo: Kanade, kao majvećeg izvoznika ostao je nepromenjen, dok evropske zemlje pokazuju velika kolebanja. čemu doprinose i nejednaki žetveni prinosi. Isto tako ie.u porastu i izvoz smrznutog mesa iz Okeanije (sa 280 na 393 ћи. ђ), a u opadanju iz Argentine (sa 565 па 454 ћу. tona):

Крах цена пољопривредног земљишта и аграрних производа имао је за последицу презадуженост и оскудицу обрт= ног капитала. Постојећа кредитна организација није била у стању ово да отклони. Док за обртни капитал није постојало организовано тржиште, организација хипотекарног кредита није могла више да

Организација аграрног кредита у С. А. Д. 000 Дре |

функционише. M ako nocroje Joint Stock Land Banks и Fe- ·

deral Land Banks sa IŽ дистриката (основане законом од 1926), прве су располагале са 7%, а друге са 12% укупног хипотекарног задужења у С. А. Д. Фармери су у главном били упућени на мање локалне банке, које су се, поред осталога, бавиле и хипотекарним пословима.

Пошто је Рузвелт највећу пажњу посветио пољопривреди, то је појмљиво да је и аграрни кредит наишао на нарочито старање. Установљење револвинг кредита од 0.75 милијарди дол. за: _ревалоризацију, према Agricultural Marceting Act-y om 1929, показало је да појединачне мере с једне стране не значе за пољопривреду никакво блакшање, а с друге оптерећују државу све већим издацима. Стога је Рузвелт отночео са изграђивањем потпуно нове организације аграрног кредита, која треба да буде јединствена. Воћство врховне организације аграрног кредита · Еагт · Credit Administration) yaema je MpjkaBa y своје руке. Основу ове организације, како: за хипотекарни тако и за обртни кредит, чине задруге. За хипотекарни кредит биће и даље искоришћаване Federal: Land Вапк5, које ће добити“ већу слободу кретања и ширу финансијску базу. Контролном органу ових банака == Marim om, ·'Commissioner —- стављен је на расположење нарочити. фонд, чија ће средства служити-за давање допун-

CKHX кредита. На место издавања заложница: "од појединих ·

банака, ове ће убудуће издавати централна организација

— Federal Farm. Mortgage Corporation, _која може да изда.

заложнице за износ до две милијарде долара и'то на начин као у Немачкој. Ti. земљорадник | добија заложницу, коју „потом продаје на. тржишту. За ове заложнице држава гарантује“ главницу и камату, док их је раније откупљивала. Држава. се, према томе, ослобађа једне велике бриге. Олак„шање. за пољопривредника лежи у томе, што ове заложнице имају“ рок од 30 година са каматом 3%, . свакако под претпоставком да емисиони курс не буде испод; номинале. Ова организација. у прво време ограничиће "се на раздуживање сељака снижењем камате и главнице. Она већ сада расло-

со. je udeo u

· cBera,

noj vrednosti od 59/a milijarda lira. Kamata im iznosi 41/5, 5

Страна 631 5:

лаже са 26% укупног износа земљорадничких хипотекарних дугова у С. А. Д. На тај начин Joint Stock Banks mnočraje: _ су излишне и оне ће помоћу. Рефика бити: ликвидиране. ·

Сасвим нови тип организације биће «створен за давање

"обртних кредита, који за технизирану пољопривреду имају.

врло велики значај. Биће изграђене две врсте организације: једна за давање кредита, који ће служити за. уновчавање

ти друга за оне намењене продукцији. Локалне задруге-34'

уновчавање и изграђивање тржишта радиће-са 12 :регио=:

налних задружних банака чије ће воћство бити у Централ-< -ној задружној банци. Задруге за давање кредита за- произ=-

водњу биће у вези са 12 задружних друштава, која још за

"сада немају централну организацију, Чим ови НОВИ ИНсТИ-:: стути „отпочну да функционишу нестаће свих ранијих вон: гревина у области аграрног кредита. То нарочито важи за.

регионална кредитна друштва, која су основана 1932. са циљем отклањања ликвидационих тешкоћа, затим за. Commodity .

„Стеди СогрогаНоп, која је замишљена као привремена уста.

вова за финансирање жетве. Воћство државе у новом систему аграрног кредита |

ве долази само из потребе упрошћења организације, већ је | „израз непосредних интереса у овој великој организацији,

„која је највеђим делом изграђена из државних сретстава.

То доказује и велики интерес државе за пољопривреду као

целину, за коју је ова жртвовала велике суме и од које

"очекује решење кризе. Капитали регионалних банака и њи- : хових централа пењу се на 450 мил.'дол. Томе треба до=

- дати и износе примљене од Рефика, а који се цене на 600 дол. Непосредни финансијски. интерес државе у новој-“ организацији аграрног кредита износи, према томе, 11 ми--

МИЛ.

лијарду долара. Затим долазе и гаранције за заложнице и

камате у износу од 2 милијарде долара. Али изгледа, да ће: "држава настојати да: целокупно њено финансијско“ учешће

"постепено пређе на приватне капитале. Држава жели, пре да обезбеди капиталну базу, док текућа сретства:

треба да створе приватни капитали, То се види и по томе, што ће задругама као база за давање кредита служити њи= хови удели у капиталу регионалних банака, као и самосталне емисије централних организација.

S izvođenjem” konverzije državItalija konvertuje hipotekarne

ОСЕ је, Као što je poznato, počela.

GRK IE

matne stope u zemlji. Unutrašnji. državni dugovi konvertovani su sa 5% па 31/2%, a zvanična .

nička društva, prvenstveno velika industrijska preduzeća ot. kupljivala svoje obveznice sa visokom kamatom, izdajući za: finansiranje te operacije nove obveznice sa nižom O stopom. Hipotekarni kreditni zavodi mogli su to da. rade samo:

u manjoj meri jer je kurs svih založnica sa većom kamatom :.Š

“stajao iznad nominale.

Hipotekarni zavodi su zbog (eh do „Krajnji iskorišćavali mogućnost amortizacije

„karni kreditni zavod za lombardijske: provincije · amottizovao 387.755, kom. 6%-tnih i 530.865, kom.. 5% založnica i ukup"

nom nominalnom iznosu od. 459,31 miliona lira. Izvestan đeo ЋЕ | potekarnih dužnika — zemljoradnika, vlasnika zčrada i zemlji. |

šta — morao je ipak. da snosi terete koji više nisu stajali i a glasnosti sa sniženom opštom kamafnom stopom il zemlji. S ob-

zirom na to vlada je na svojoj sednici od 18 6. m. odlučila da, | ;

se imaju konvertovati sve hipotekarne založnice sa kamatom yećom od 4%. Ovakvih založnica ima još u optićaju u nominal-

ЕЈ

592 ||| 6%, ali preovlađuju tipovi od 5% i 6%. Sve su ove та-

nog duga u februaru o. g. Italija ..

: i akciju za opšte Snižavanje ka- .

· eskontna stopa oborena je na 3%. Posle toga su i mnoga deo ~.

„Ordnić, O izdatih založnica putem izvlačenja. Na taj način je na pr. u avgustu o. g. sam Hipote-