Народно благостање

_ 29. септембар 1934. НАРОДНО љаваће се разне друге легуре. Метално посуђе за паковање производиће се у будуће из другог материјала, који не захтева калајисање. За производњу извесних предмета на"мењених ·грађевинарству и кућном уређају забрањена је употреба никла.

Поред металургијске индустрије сличне промене врше се и у другим гранама. У индустрији чоколаде ограничена је употреба сировог какао-а са циљем да се повећа употреба млека и шећера. За производњу појединих врста чоколада знатно је снижен проценат употребе сирова какао-а. Организација текстилне индустрије издала је нарочита упутства за производњу појединих артикала у циљу што веће уштеде сировина. У лабораторијумима индустрије вештачке свиле пронађено је ново вештачко влакно, које је добило назив · „вистра:, а ово помешано са вуном зове се уволстра“. Производња првог треба да смањи увоз памука, а другог увоз вуне. Сем тога, форсира се производња лана, који као текстилно влакно доживљује свој ренесанс. Исто тако поклоњена је и велика пажња унапређивању овчарства ради смањивања увоза вуне.

- Велика пажња посвећује се проучавању искоришћавања дрвета, које треба да служи као нека врста универзалне сировине. Производња целулозе треба да се преоријентише ва борово и буково дрво да би се смањио увоз чамовине, који сада износи око 4 мил. куб. мет. годишње. Испитивања су показала да је целулоза од буковог дрвета - много погоднија за вештачку свилу, него ли она од чамовог. Да би се уштедела извесна количина гвожђа ово ће бити замењено дрветом свуда где је од овога KpajeM XIX H почетком овог века било потиснуто (нпр. железнички пра-

- гови, у грађевинарству итд.). Фаворизираће се и употреба дрва као горивог материјала. У ту сврху утицаће се на фабрике пећи да ове производе за дрво, а све нове насељеничке колоније, нарочито у шумским пределима, биће изграђене на бази грејања дрветом. Дрво треба да послужи и као сировина за добијање погонског материјала. Поред штирка биће увећана производња гаса путем суве дестила-

БЛАГОСТАЊИ

политику на његовом годишњем конгресу у Дрезди.

Страна 629

ције. Већ сада у Немачкој има око 1000 моторних кола и омнибуса са генераторима на бази гаса од дрвета.

Све ове мере ограничене су на производњу за унутрашње тржиште. Њихово дејство на производњу, потрошњу и извоз тешко је још за сада оценити. Свакако, њихово прво дејство биће промене у структури индустријске радиности. С једне стране у постојећој индустријској опреми мораће да се врше измене и то у толико веће у колико су се поједина предузећа специјализирала за производњу одређеног броја артикала, а с друге мораће да се врши набавка нових производних сретстава погодних за прераду новог материјала. Све ће то бити скопчано са новим инвестицијама, за које ће бити потребни нови капитали. За поједина предузећа на овај начин настаће знатно увећање константног капитала, а то значи апсолутни и релативни пораст производних трошкова. Следствено овакве промене могле би имати за последицу и пораст цена итд. Велике техничке тешкоће јавиће се и услед разноликости производње за унутрашње тржиште и за извоз. То може имати за последицу да се већи број предузећа, нарочито она која производе више артикала и код којих ће бити немогуће спровести два различита процеса фабрикације, преоријентишу искључиво на производњу за домаће тржиште. Најзад, за прво време предвиђа се и реакција потрошње, која he се тешко прилагодити новом стању.

У бројевима 41 и 43 год. 1932 наш уредник је реферисао о дискусији о аутаркији у Друштву за социјалну Том приликом констатовано је, да је аутаркија за Немачку изводљива у врло малом обиму пошто је ова за велики број сировина упућена на иностранство. Са тезом да отсуство сировина чини аутаркију немогућом сложиле су се чак и присталице аутаркије. Међутим, садашње прилике, као што горњи примери показују, натерале су Немачку да покуша синтетичким сировинама и другим паучним методима да реши проблем, који је пре две године и највећим аутаркистима изгледао нерешивим.

авва

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЈ

DUH || _ 'Naše radničko osiguranje sve manje odgovara svome za-

Naše radničko osiguranje 2zapada u sve teži položaj usled privredne krize i rđave uprave. Ono sve manje odgovara svome zadatku. To je slučaj ne samo => sa osiguranjem Код Suzora, nego, možda, u većoj meri kod Bratinskih blagajni.

Prošla godina je za Suzorovo radničko osiguranje bila jedna od najtežih. Broj osiguranih je dostigao najnižu tačku; isti je slučaj i sa nadnicama; naprotiv je porastao broj обоlelih, 'kao i nesrećnih slučajeva, prihodi su nešto malo pod. bacili i pored povećane prinosne stope za obe grane osiguranja, čime je teret doprinosa na inače smanjene nadnice pOStao još nesnosniji; naplata zaostalih doprinosa nije mnogo napredo„vala; upravni troškovi su nešto smanjeni, ali je porast kod ostalih .neproduktivnih troškova. Pa i pored takvoga stanja, Suzor je prošlu godinu završio u grani bolesničkog osiguranja ва vrlo. velikim suficitom od 17 miliona dinara. Stoga su usluge bile sve manje, a opravdano nezadovoljstvo osiguranika 'sve veće.

Grana osiguranja za slučaj bolesti imala je u prošloj godini aktivu od 263,7 mil. din.; osiguranja za slučaj nesreće 506,6 mil. din. i deficit od 1 mil.; osiguranje u iznemoglosti, starosti i smrti (koja se više ne provodi) 24.9 mil. i deficit

МИ

od 1.6 mil.; i penzioni fond službenika Suzora 124,8 mil. i suficit od 0,6 miliona. Deficiti iz ranijih godina grana osiguranja za slučaj nesreće i penzionog fonda iznosili su krajem godine oko 60 mil. din., a fond osiguranja za slučaj iznemoglosti 25 mil. dinara.

Prihodi grane osiguranja za slučaj nesreće izneli su u prošloj godini 79.2 mil. din., od čega 62,4 mil. na račun 1% doprinosa (prema 57.2 mil. 6% doprinosa u 1932 с); а 51 mil. din. od kamata. Otpisano je prošle godine 3,1 mil. dinara. Prihodi od nepokretnosti (sa oko 50 zgrada ureda, sanatoriuma i bolnica, itd.) su podbacili i završeni deficitom od 5 mil. din.

Od prihoda je otpadalo na izdatke: u novcu 49,73%, u hrani 4.66%, na povećanje rentnog kapitala (koji iznosi 338,4 mil. din.) 21%, upravne troškove 15,02% 1 ostale izdatke 10.93%. Kad se uzme u obzir podbacivanje prihoda nadoplate fondovima usled pada kirija, onda se neproduktivni troškovi u ovoj grani penju na preko 25 mil. i pretstavljaju trećinu svih

izdataka.

Nije bolje ni u grani osiguranja za slučaj bolesti. Prihodi od doprinosa su iznosili 258,5 mil. din. prema 261,8 .mil. u 1932 godini. Otpisano je 7,3 mil. din., od čega 3,5 mil. din. na dubiozna potraživanja. Izdaci po članu su iznosili: 1933 g. 500 din. prema 403 din. u 1932 g. i 555,3 dinara u 1931 godini.