Народно благостање

6 октобар 1934.

У високо гатграрним,

пред државом Da зато може

ника била: савест буржоазије. Она. је сматрала да су те. мере природно право радништва. Само се тако може објаснити, да је у економски врло назадној краљевини Србији 1910 године законом о радњама пружен читав низ гаштите радни: цима, којих

је у то доба било у земљи нешто више од једне

шаке.

За време и непосредно после para радници су добили много већи значај у напредним земљама. У индустријским земљама они су освојили тај свој тако рећи доминантан положај сарађујући. у ратној индустрији, а у назадним земљама као борци на Воле Може се рећи да је најсоцијалнија периода у Европи била 1920 године. У Немачкој за мало што није изведена социјализација великих подузећа. У Енглеској је Тројни савез радника диктирао наднице. У Француској, која је дотле била најназаднија у радничком законодавству, још за време рата почиње серија мера у корист радништва, И код нас се у то доба доносе закони у радничком осигурању, који се могу сматрати за врло напредне. А у Русији се прокламује диктатура радника.

Али већ у 1924 години почиње кретање у противном правцу. Прво у Италији. Шта је све после тога било, а нарочито у Немачкој и Аустрији, добро је познато. То је истина била офанзива против политичке организације радништва, у социјално-демо-

кратску странку. Али је очигледно, да је Тим: ослаб-

љен положај радништва; јер благонаклоност меро-

| ндлико, колико они сами.

HO свој ранг, ДОК. ттије. до је место по социјалној подели снага. Ра O OPT низације су морале да се | OVO сваку POI UT

je поч а оррба. радничких“ секретара а прети у % i. емена 0

Управ. обрт није поникао међу радницима, већ ван њих. По ак

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

а познатих:

пи ање »докле ће падати наднице",

на: једном збору у“ Београду.

једну кратку студ давних фактора негможе никад да i за U JO CJ O aj

| изналажење радничког | нивоа Живе

Страна 643

а удара на капита, 3 система и плац ad 106 ставља]

| крајеве беде, коју Ови описују хилиста из краја ХО века. Писа „заслужују бољу“ надницу“; ; поста

случајевима било је и критике послодаваца бе испитивања мотива и ситуације. · |

M TOKy буџетске дебате поднета je y пар. ту интерпелација о ниским надницама у неким rbaнама наше индустрије. О положају радника говорили су и други посланици, а. Министар Социјалне политике и Народног здравља изјавио је, да је спреман поднети законодавним телима предлог закона о минималној надници. -

Интересантно је: док је дневна штампа кривила грамзљивост послодаваца за ниске наднице, дотле су „Радничке новине" стале на гледиште, да "нису у питању „људске. савести, "већ закони капиталистичке привреде. » Међутим, и:он ст тадале у демагогију, тврдећи да су Ha? плате 'нарочито ниске у предузећима | м капиталима, али да ништа није боље ни уд маћим Предузевима, јер ни домаћи капитал није хуманији.'

Из свега овога би се д ТИ, да је У последње време настало јач ршање положаја радника и то не само у погледу висине наднице, већ — нарочито — и осталих услова, кад. што је пре два месеца језиво описад и један раднички C Kperap

Ми смо по дужности и потреби пр или развиће радничког питања код нас, па како је и Краљевска Влада преко Министра Социјалне Политике и Народног Здравља стала на гледишт да је оправдана минимална надница, то је потр 'бно да 0

надница код. нас PO. BN,

JJ OJ

и разни

Март 1933 — 1027,

Дец, 1931 113729 „ _— Септ. 1933— 989,13

Јуни 1932—1101,66,, Ден: -- 7032—1042,01 jj,

Дец. —- Mapr-.-

1033— 087,61 1934 — 053,34

– лежи У чињеници, да је од пре годину дана један део високо буржоаске штампе у Београду и Љубља--