Народно благостање

6. октобар 1934.

ђу цена на домаћем и оних на светском тржишту, која износи код ражи 284%, пшенице 228%, свиња 392%, бутера 5256%, сланине 172%, јаја 228% итд. он сматра да помоћу регулисаног тржишта ова у трошковима живота не игра скоро никакву улогу. То доказује упоредним прегледом цена на мало за неколико важнијих артикала у Француској и Немачкој, из чега се види да су цене истоветне.

Тврђење да су се цене аграрних производа повећале без оптерећења потрошача значило би исто толико као да је решено питање квадратуре круга. Метод, којим се он послужио за доказивање своје тезе није исправан. Пошто није „могао остати: при упоређивању немачких са светским цевама он се послужио ценама у Француској, најскупљој земљи у свету. Баш ових дана француска влада бавила се пи-

НАРОДНО ВЛАГОСРАЉЕ

Страна 649

тањем. трошкова живота. Ерио и Тардије, подносећи извештај о овоме, рекли су, да су трошкови живота у Француској данас највећи у свету. Према томе, горњи упоредни подаци доказују да на челу скупоће у свету, поред Француске, стоји данас и Немачка.

Политика и економија две су ствари. Прва иде за ефектом у циљу придобијања маса; за посматрање и постав= љање проблема служи се методама, који јој обезбеђују постигнуће жељеног циља. Економија, напротив, истражује пстину и њена методологија сасвим је нешто друго од оне којом се служи политика. Овај раскорак политике и економије доказује и тврђење Дареа, које одговара политичким интересима, али економски, као што смо видели, доказују обратно.

M % M

_ ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— Švajcarsko savezno veće usvojilo je zakon kojim se cena domaće pšenice dekretira na 36 franaka što u našem novcu odgovara oko 570 din.

— Dare nemački ministar za poljoprivredu i ishranu u svom. velikom govoru održanom na svečanom zboru nemačkih scliaka u Bikeburgu izneo je interesantne podatke. Zaduženje nemačke poljoprivrede poraslo je od 1924 do 1932 za 9 milijardi m. od 3 na 12 a prihod je pao od 10,2 na 6,5.

— „Новости“ доносе да је откупна цена рицинуса, у Срему, где се почео гајити пре неколико година, 250 динара по метарској центи. Биљка се мора поред интензивне „обраде и три пута брати услед неједнаког дозревања, те се при таквим ценама мање рентира од свих осталих култура. — Пољопривредна огледна и контролна станица у · Скопљу разделила је произвођачима мака за опиум селекционисано семе, које ће према извршеним анализама имати 1—2% више морфина, што ће, ако се буде успело применити у пракси, знатно дићи квалитет нашега опиума, који и данас стоји на првом месту.

—- На воћарској изложби у Сарајеву било је 4.059 излагача са 8062 предмета, највећи део из Савске бановине. | — У низу мера за стабилизацију цена пољопривредних производа бугарска влада је декретирала и цене памука од 30 до 34 лева за кг. овлашћујући Пољопривредну банку да непосредно откупљује све количине од произвођача. Цена по којој ће банка продавати сирови памук предионицама одређена је набази њујоршке нотације за „Мада пе“ квалитет више 13 лева за кг. но с тим да ни у ком случају не може бити мања од оне коју је банка плаћала. Овиме је после 'ишезице, сунцокретовог семена, кудеље монополисана и трговина памуком. | — Француској влади Тардије и Ерио поднели су опширан извештај о стању француских тржишта млечних производа и меса у коме се констатује њихова претерана скупоћа и каже, да потрошачи не протестују само зато, јер немају јасну слику о приликама у иностранству. За организацију тржишта млека предлаже се стабилизација и утврђивање разлика цена у појединим фазама: дистрибуције. Тржиште меса и стоке биће потпуно реорганизовано.

— Из прихода нове таксе на стоку у Аустрији откупљено је: 1000 ком, говеда од чега је половина прерађена, а половина продата незапосленим "радницима по јевтинијим ценама. Рачуна-се да ће се из ових сретстава до краја године моћи откупити још 2000 говеда.

ИНДУСТРИЈА

— буефзка рготуобпја ре тојешта и ргуој ројоуни оуе godine bila je 733.2 mil. barila ili 7.7% više od proizvodnje u istom perodu 1033. Najveće povećanje pokazuju Rumunija (23.4%), Rusija (20.64%), Venecuela (18.5%), Persija (12.9%), Sjedinjene Američke Države (3.5%).

— Oxnovano je u Jarši (Dravska banovina) novo akcionarsko društvo „Industrija platnene robe”.

— U kampanji 1933—34 g. iznosila je naša proizvodnja špiritusa 8,35 mil. hektolitara. od čega је 2,11 mil. denaturisanc, izvezeno 39,6 hili ; 503,4 hili. rafinirano, za sirće prodato 255 hilj. Oporezovanog rafiniranog špiritusa bilo je 56,5 hilj. hl.

— Pretfstavn'k naše industrije alkohola, koji je ispitivao prilike u S.A.:D., izjavio je da je tamošnje tržište pretrpano alkoholnim pićima.

— U prošloj godin: prema 1932 g. imale su najveće ораdanje prozvodnje piva Bugarska (za 42,39%) i naša zemlja (36,58%), a porast. S.A D. (za 242%). Pad je još kod 16 važnijih zemalja (od 4 do 28%), a porast kod 12 (od 4 do 25%). Opadanje je kod svih podunavsko-balkanskih zemalja.

— Ministar finans ja je odobrio „Iskri”, fabrici hemijskih prcizvoda i svijeća d. d. u Zagrebu, držanje privatnog trošarinskog smestišta za plinsko ulje sa sedištem u Zagrebu.

– повећао се извоз мађарских индустријских производа од 47 мил. п. на 59,2 мил. Ова појава тумачи се извозном премијом коју мађарска индустрија ужива на тај начин што се плаћање овог извоза врши везаним пенгама, чији је курс за 40% нижи од оног слободних. Највише је извезла машинска индустрија, и то за 28,9 мил. п., затим индустрија гвожђа, 8,1 мил. текстилна 6 мил. п.; млинска 5,0 мил, остале пољопривредне 5,1 мил. хемијска 3,7 мил.; кожна 3,5 мил.; конфекциона 3,2 мил.; шећерна 2,1 мил.; дрва 1,5 мил. и гуме 1,1 мил. Од извозног вишка од 17,5 мил. пада 12,12 мил. на индустријске производе.

— У трећем тромесечју о. T. према истом периоду прошле године порасла је наша производња гвоздене руде за 210,34%, пирита 55,63%, хрома 52,43% и бакра 22,56%.

— Код Љубљанског Оузора било је у августу 0. Г. 83.059 осигураних радника и намештеника, више за 4.060 односно 5,14% него у истом месецу прошле године, а за 224 него у јулу о. г. Највећи је број запослених у текстил. ној индустрији (12.010) и пораст (21,06%), шумско-пилан- | ској (6.893 и 11,05%), трговини (3.819 и 13,26%), камена и земље (4.476 и 6,65%), хемијској (1.814 и 15,91%), папира (1:969 и 7,13%; а опадање у: металургији (6.046 и 3,85%), преради коже (2.739 и 7,03%). Према претходном месецу највеће је опадање код шумско-пиланске индустрије -(2,80%)

27 MOORE IL OJI OLJI ON OD.