Народно благостање

13. октобар 1934.

у 1 групи (42,4%), затим 16 (45,6%), док у Па има 8,4% и Ш 3,6%. Највећи проценат прве групе има Београд (50,4%) и Сплит (49,5%), а најмањи Ниш (36,2%) и Љубљана (39,9%). Пореска обавеза течевине је износила по глави за целу земљу 5.721 дин, и то у: Београду 17.910, Загребу " 7.082, Новом Саду 5.486, Љубљани 5.060, Сплиту 4.436, Сарајеву 4.435, Подгорици 4.416, Нишу 3.941, Скопљу 3.769 и -Бања Луци 2.977. Величина течевине по становнику је износила у ! трупи 8.786 дин., Па 6.820, 16 2.872 и [11 3.080.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА |

— Prema podacima Drušiva industrijalaca i veletrgcovaca u Ljubljani bilo je u septembru o. g. 15 stečajeva prema 19 u - istom mesecu prošle ; !0 avgusta о. а. 1 28 рппидтић рогау· папја ртета 28 1 32.

— па подручју трговачко-индустријске коморе у Великом Бечкереку порастао је у трећем тромесечју о. г. број · трговачких радњи за 14, угоститељских за 9, занатских за 17, а опао индустријских за 1.

— Најновији извештај аустријског коњунктурног института, поред осталога, бави се и питањем дејства Рим ског пакта на Аустрију па вели: Користи Римског пакта за Мађарску врло су значајне у трговинској статистици, док их Италија не може још да осети.

— Од почетка маја до краја септембра 0. г. цене на мале, изражене у фунтама, порасле су у Енглеској за 8,6%. Овако знатне промене за сразмерно кратко време нису у · Енглеској одавна забележене, па „Ил Соле" сматра да ће "ова чињеница Енглезима боље објаснити проблеме новца него икаква међународна конференција.

— Даре, немачки министар пољопривреде, изнео је у свом скорашњем предавању да су у августу о. г. биле следеће цене предмета исхране по метричкој центи: ражи у Ротердаму 56 марака, према 199 у Немачкој; свиња у Чикагу 12, према 47; бутера у Копенхагену 78, према 254: „свињског меса у Копенхагену 107 према 184.

— Према подацима љубљанског Оузора опао је у Дравској бановини број запослених од јуна 1931 до јуна 1934 г. за 15415 (са 98.418 на 83.003), од чега отпада 9.233 на три грађевинске гране (градња над земљом, инд. грађевинског материјала и прераде дрва). Број запослених у овим гранама пао је за 60% (са 22.160 на 12.927). Највећи је пад код градњи над земљом (са 10.790 на 5.177).

НЕКА ПРИВДЕДА

— У свом говору одржаном 6. о. м. у Милану г. Мусолини тврди, да је пре 5 година завршен период либерално-капиталистичке привреде. Садашња криза претставља према томе прелаз између две фазе цивилизације. Привреду засновану на индивидуалном интересу треба да замени друга која ће се старати о колективном интересу. IT. Мусолини мисли да постоје два излаза за решење проблема производње: етатизација, коју он одбија „јер неће да удесетостручи број државних чиновника", и корпоративна аутодисциплина, у којој се привреда поверава индустријалцима и радницима с тим да држава контролише и диригује. А наука, такође контролисана и вођена вољом државе, мора да реши и проблем поделе ради остварења веће социјалне правде.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Трговачки регистар

француско-српска банка, фил. у Скопљу, упис прокуриста гл. Николе Дограмаџис, Димитрија Димитријевића,

Милана Симића и Менахема Сидеса. — „Гранд Хотел Сло-

_ бода" д. д. у Новом Саду, упис новоизабраних чланова управног одбора, г. г. Ненадовића Веље и Флеша Леополда.

Бо:

Ра

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Душан Тодорић, из Земуна. То „велико дело“,

а свињи(2) са

„Страна 667

— а Е Дунавске бановине у Новом Саду, упис прокуристе г. Гердена Антона. — „Фортуна“ д. д. за увози извоз у Загребу, упис новог претседника, г. Чобана Бориса и потпретседника г. Халеа Јосипа. — А. Е. Г. Унион Југословенског Д. д. за електрику у Загребу, упис новог члана равнатељства инж. г. Леополда Рупа. — Штетер и Колмар д. д. за промет кожом и постоларским потрепштинама У Загребу, упис чланова равнатељства г. г. Мајкснера Едвина и Лукића Ернеста.

Зборсви акционарских друштава

18 октобар — „Вимпасинг—каучук“ д. д., Загреб (ванредан). — „Јанкомир“ д. д. велевртларија и расадник, Загреб.

20 октобар — „Ilepeamnja а. д. за извов земаљских

производа у Београду.

22 октобар — Бројер д: д. Бјеловар.

25 октобар — Прометно акционарско друштво у Загребу. — Електро-кемијске творнице д. д. Карловац (ванредан). 109 новембар — „Оцеанија" друштво, Београд (ванредан).

БИБЛИОГРАФИЈА

Душан Тодорић: „Биланса народа Краљевине југославије", Земун, 1934. — Добили смо на приказ „Билансу народа краљевине југославије“, коју је „створио уз сарад= њу економско-финансиских практичара и привредника“ г. како га сам писац скромно назива, има за циљ да попуни у нашем економском животу једну празнину, која не постоји. На име, писац сматра да национални доходак никад до сада није био изражаван глобалним сумама, да он није био кључ на основу којег је одређиван проценат фискалног оптерећења.

Узрок кризи, по писцу, не треба тражити на другом месту, већ само у „дажбинским давањима“, . Ha која се жали 90% становништва. С једне стране постављени су привредници, међу којима само земљорадници спадају У продуктивну класу у национално-економском смислу, а с друге стране су „господске професије“. Привредници се не баве политиком, већ само „господске професије". Просечни годишњи доходак једне земљорадничке породице, по „биланси“, износи 3.598 — динпара. Скоро цела та сума, опет по „Биланси“, партиципирана је на „дажбинска давања“. Укратко, цео национални доходак увире у касу фискуса

бродарско акционарско

· у виду разних намета. Ма да је на једном месту конста-

товано да у југославији има много интелектуалног пролетаријата који бедно живи, ипак је просечни доходак једне „господске породице“ прорачунат на 83.115. — динара. Та сума троши се само „за благостање и уживање“. По биланси, у Југославији у опште не постоје вишкови житарица за извоз. Шта више, прорачунат је мањак, који сваке године достиже износ од 23.650.775 метрич. центи. Због тога се творац билансе забринуо. не само за људску исхрану, већ и сточну. јер, по њему, „према томе мањку не могу никада. ни једнога зрна зрнасте хране добити сва живина, магарци, мазге, козе и овце, а коњи и говеда са 50% 30% мање" Због тога се догађају разни злочини. Творац билансе није могао одолети, а да се не дотакне земљорадничких дугова. Прво је предложио, да се

земљораднички дугови регулишу на темељу линеарног от-

писа и мораторијума, а уз то да се спроведе инфлација. Али се на крају предомислио и констатовао, да би после извесног времена земљорадници били дужни исто као и сада, и ако би им се дугови у целом износу отписали. Књизи је приложена статистичка табела производње. Творац билансе марљиво је прелистао многе статистичке извешта-