Народно благостање

Страна 660 _НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 42 d-t S. M. Babić, profesor Drž. trg. akademije | | (drugi članak) | III. Kako stoji s realnim nadnicama. — IV. Zašto su pale. nominalne, a porasle realne nadnice.

III. Kako stoji s realnim nadnicama

Kod nas su mnogi govoreći o „strahovitom padu nadnica” iznosili samo kretanje nominalnih zarada, ne vodeći računa o istovremenim promenama troškova Života. Po toj logici trebalo bi kazati da su sadašnje nadnice za 11 do 12 puta veće od predrathih, jer |e pre rata prosečna mesečna zarada radnika prema „iIndeksu” zagrebačke radničke komore iznosila 86,30 dinara prema 953.34 u martu o. g. Pad nominalnih nadnica u vremenu kada se menja kupovna snaga novca ne mora uvek pretstavljati i stvarni pad radnikove zarade. Nominalne nadnice za radnikov život nemaju direktno skoro nikakve važnosti. Pitanje je: šta se može kupiti primljenom nadnicom, kolika je njena kupovna snaga, odnosno kako stoji s realnim nadnicama.

Sasvim dobru statistiku o kretanju realnih nadnica u Jugoslaviji nemamo. Suzor prati samo kretanje nominalnih nadnica, a podaci „Imdeksa” zagrebačke radriičke komore odnose se samo na muške radnike. Prema podacima „Indeksa” realna nadnica kretala se u toku poslednjih 5 godina ovako:

Mesečni troškovi Pros,mes, Ind.realnezarade

2 , nom, Za, 700 та јарог 18 ПОР Ш ајка Ја Ма 4 čl, тафка о тада. 4 |,

Juli 1914 5408 14246 3630 100 100 Dec. 1930 890.33 2.255.63 1.142.75 · 987.55 91.02 Dec. 1031 835.86 2.11055 113729 8744 90.83 J-hti 1032 773.33 195128 1.101.66 9053 9423 Рес. 1932 729.07 184214 104201 „86.84 ~ 00.06 Mart 1933 708.53 1.789.52 1.027.63 9153 96.77 tuni 1033 677.18 171305 1.002.36. 91.00 95.20 Sept. 1933 635.79 ~ 1.600.54 989.13 95.93 100.40 Dee. 1033 630.88 1.62121 · 087.61 9428 96.12 Mart 1934 640.00 ~ „1.640.80 | 95334 ~ 91.85 9471

Mesečni troškovi za jednog radnika pali su sa din. 890.33 u decembru 1930 na din. 649.— u martu o. 2. Pad iznosi 27.1%. Istovremeno pali su i mesečni troškovi za radničku porodicu od 4 člana sa din. 2.255.63 na 1.640.89, dakle za 26.8%. Kao što smo videli, nomjinalne nadnice pale su samo za 16.6%, odnosno prema podacima Suzora: za 15.2%. Zbog toga indeks realne zarade nije pao, već je čak porastao za neoženjenog radnika sa 87.55 na 91.85, a za radničku porodicu od 4 člana sa 91.02 na 94.71. |

Indeks cena · Вата

Ministarstva finansija. za celu Jugoslaviju · 1930—100 Ministarstva finansija za Beograd 1930—100 Narodne banke za Beograd 1926=100 Zagrebačke radničke komore 1914—100

Indeks cena Narodne banke 1926—100 Zagrebake Radničke komore

1913—100

Ako se posmatraju pojedine privredne grane, prema „Inđdeksu” izići će, da su realne nadnice porasle u ve-

· Čini privrednih grana, a pale su jedino kod radova u “šumi, kod pilana, građevinske industrije, ugostitelj-

skih radnji, kupališta, praonica rublja, berbernica, bankarskih radnji, osiguravajućih društava i kod kućne posluge. Stvarni porast realnih nadnica može se utvrditi i na osnovu podataka o kretanju troškova života, koje iznosimo u sledećim tablicama (Vidi tablicu dole).

Moglo bi se primetiti da pad cena prema gornjim indeksnim brojevima nije uvek jednak. Uzrok nejednakosti je u tome što se cene u celoj zenilji i nisu mogle kretati istim tempom. Ni metode izračunavanja nisu sasvim identične. Uostalom. za ojačanje stanovišta onih koji tvrde da su nadnice pale najmanje su povoljni podaci, Које пат pruža zagrebačka Radnička komora. Prema njoj su pale cene na veliko za 44,3% а сепе па malo za 42%. Podaci Ministarstva fitiansija pokazuju pad od 23,0% za Beograd, a 23.7% za celu Jugoslaviju. Narodna banka beleži samo beogradske cene na malo i pokazuje pad istih za 17,6%. Čak i onda kad bismo Pad cena na malo posmatrali na osnovu ovih poslednjih podataka, jasno bi se videlo, da su realne nadnice porasle. Jer je pad cena veći od pada nominalnih nadnica. Sličan nficaj na radničke nadnice imala je kriza i u većini ostalih zemalja. Realne su nadnice skoro svuda porasle, kao što nam pokazuje sledeća tablica, izrađena na osnovu podataka Međunarodnog biroa rada

(Vidi tablicu na sledećoj strani).

Kao što se vidi, porast realnih nadnica je opšti. Posmatrajući knetanje realnih nadnica u S. А О | u Australiji vidi se, da su realne nadnice po času radrog vremena i tamo porasle, a nedeline realne zarade s:1 nešto pale. Razlika potiče otuda što je nedeljno radH:: vreme skraćeno.

IV. Zašto su pale nominalne, a porasle realne падтовг

__Хђов роуесапја артатпе proizvodnje u ostalim krajevima sveta naše je selo postalo siromašnije. Za naše agrarne proizvode .ne nalazimo potrošače uz cenč koje bi se rentirale. Smanjenje kupovne snage seljaka, koji pretstavljaju 75% naših potrošača, dolazi i otuda što su cene fobe koju selo kupuje više porasle od cena

na malo . | | Mart Juni Pad = 1930 1031 1030 1933. 1954. 1934 1004 8581 702 та 766 (0,0 250 100. 800 837 823 977,23 „770 250 361 3511 тоа. 745 сло 700 17,6 150 134. 126 92 87 87 42,0 na veliko + 8360 720 652 64,4. 63, 0656. 202 133 107 77 76 74 44,3

115