Народно благостање

13. октобар 1934. НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 661 тате _ дес. тате Zemlja Рте гаса. 1927 19287 1929. 1930. 1031. 1032 1933 „1033 1934 Poljska — 100 100 116. 1297 129 130 130 132 Čelioslovačka 84 92 97 100 102 107 109 110 112 11 Švajcarska 100 126 125 128 131 139 157 — — Engleska — 106 106 106 110 116 117 119 116 Holandija — 97. 97 101 107 112 112 — — Švedska 100 15 132 138 148 152 152 — — – Danska 65 99 99 100 107 114 114 114 112 111 Južna Afrika 100 102 105 103 - 106 106: 107 105 — Novi Zeland 100 99 102 104 107 107. . 106 108 108 —

.._ј ро Сави 100 116 108 114 122 125 117 — — PUSA | ned 100 „lis JM ји IO” WM MA AL M. J po času 74 105 107 109 113 120 118 118 131 132

|. | пед. 77 102 104 107 101 98 83 76 90 98 koje zemljoradnik dobija za svoje proizvode. To se je 1924 459.500 1929 605.000 moralo nepovoljno odraziti i u ostalim granama naše 1925 466.600 1930 631.200 privrede: u industriji, zanatstvu i trgovini. Trebalo je 1926. 474.600 1931 609.200 pristupiti ograničavanju privredne delatnosti i u va- 1027 511.500. 1932 537.200 rošima. Time je bio izazvan prvi slabiji talas nezapo- 1928 565.800 1933 521.000

slenosti, a drugi je došao istovremeno — opet sa sela. Pošto fizički zakon o spojnim sudovima važi i u ekonomskom pogledu, navalile su velike mase seoskog stanovništva, naročito iz pasivnih krajeva, na radno t:žište, gde je mogućnost zarade bila ipak veća. Od'liv sa sela u varoš je pojačan i time što je emigracija u druge države bila sasvim onemogućena: ili vrlo oteŽana. Pre rata iseljavalo se iz naših krajeva oko 50 hiljada lica godišnje, a 1933 otišlo ih je samo 9000. Bekstvo sa sela |e poraslo i zbog smanjenja priliva iseljeničkih ušteda od 1 milijarde godišnje u prvim godinama posle ujedinjenja na svega 122 miliona u 1933 godini. Na radnom tržištu za grubu, nekvalifikovanu radnu snagu osetio se zbog toga jak pritisak, ali je došio i do veće ponude kvalifikovane radne snage, јег je bio i veći priliv šegrta sa sela, a mlade 'kalfe nisu više mogle odlaziti na stranu radi usavršavanja u SVOjim zanatima, kao pre rata. Ranije su te kalfe u inostranstvu vrlo. često i ostajale, a sada je to prestalo.

Tome su se pridružile i teškoće s kojima se morala boriti naročito izvozna industrija, pa je došlo do. znatnog smanjenja zaposlenosti. Prema „Indeksu” zagrebačke Radničke komore u popisanim „reprezentativnim preduzećima” broj zaposlenih pao je sa 62.2 hiljade u decembru 1930 na 38,3 hiljada u martu o. g. Pad iznosi 38%. Zaposlenost je bila najslabija u junu 1933, kad je zabeleženo samo. 29,9 hiljada zaposlenih. Od 1930 do marta 1934 zaposlenost je najviše opala u industriji nameštaja (za 82,8%), a zatim u građevinskoj industriji (68,7%), kod radova u šumi i pilana (51,7%), u kožarskoj industriji (31,6%), u poligrafičkoj i papirnoj (26,5%), u metalnoj industriji (25%), u rudarstvu (24,2%), u poljoprivrednoj (9,8%) i hemijskoj industriji (4,7%). Zaposlenost je naprotiv porasla u tekstilnoj industriji za 12,1%. Ovi se podaci odnose samo na: 67 popisanih preduzeća, za: koja se teško može kazati da su zaista reprezenftativna, pa smo još uvek dosta daleko od prave slike o razvoju prilika u celoj zemlji. Ali opadanje zaposlenosti pokazuju i Suzorovi podaci o osiguranju radnika i nameštenika · Osiguranih je bilo O |

Kao što se vidi, do 1930. broj osiguranih je stalno rastao, a od 1930 do 1933 smanjen je za oko 110 hiljada. Smanjenje iznosi 17,4%. Kad se Suzorovim podacima dodaju osiguranici kod bratimskih blagajni i železničko osoblje, ukupno smanjenje broja osiguranih izneće 152 hiljade. Broj nezaposlenih biće i nešto veći 2502 ројасапе памаје за зеја. ·

Smanjenje tražnje na jednoj, a povećanje ponude radne snage na drugoj strani moralo je izazvati pad nominalnih nadnica, koji iznosi, kao. što smo pokazali, 15,2% odnosno 16,6% u martu. 1934: prema 1930.

Iz gornje tablice o kretanju indeksa cena na malo, koje: služe za izračunavanje troškova života, vidi se da su cene jače pale nego nadnice. Prema tome porast realnih nadnica konstatovan je na bazi matematskih izračunavanja. U pogledu Indeksa cena moramo učiniti jednu rezervu, jer:-mada metode izračunavanja nisu sasvim identične, ipak je neverovatno da mogu postojati tako velike. razlike, jer |e vreme na koje se podaci odnose srazmerno vrlo kratko. Narodna banka iznosi da su cene na malo pale za 17,6%, dok zagrebačka Radnička komora pokazuje pad za 42%. Razlika ie ogromna. Međutim, ako se za osnov izračunavanja troškova života uzme indeks cena Narodne banke, koji pokazuje najmanji pad, moći će se konstatovati stvarno poboljšanje položaja zaposlenih radnika. Poboljšanje ne izgleda, doduše, tako veliko, kao što ga pokazuje „Indeks” zagrebačke Radničke komore, ali ono postoji. Prema. tome j2 bespredmetna taze bolećivost buržoaske štampe, koja govori o „strahovitom padu. nadntca”, kao i ubrzano razvijanje akcije radničkih sekretara, da se zalažu za minimalne: nadnice.

Uprkos činjenici, da smo na osnovu matematskih podataka dokazali poboljšanje položaja zaposlenog radništva, ne možemo završiti ovu studiju, a da ne izjavimo, da kod nas nije, moguće utvrditi tačno: stanje

'nadnica. Nama se čini, da je u podacima Radničke ko-

more, voljno: ili nevoljno, učinjena greška. Zbog toga i završavamo ovaj članak izražavajući želju, da zagrebačka Radnička komora pristupi reviziji svoje statistike

'o nadnici.