Народно благостање

у

НАРОДНО БЛАРОСТАЊЕ

SO Paaa ORO i a па аи Раја

Страна 662

___ OKO KJHPHMLA | _________

Немачка: је према великом броју својих партнера за се она појављује као поверилац, односно она имобилизира, размену добара постала пасивна. Услед тога је као по ко-' за дуже или краће време, један део свог обртног капитала. манди букнуо у новинама европским, нерасположеним пре- . То је одиста непријатна ствар. То је например узрок што ма Немачкој, протест због овога задужења „са наме- је. чехословачки извоз у Југославију успорен. - Скоро. три ром да се не плати или да се прави поравнање." То једни _ године леже чехословачки капитали заглављени код наше веле, други указују на то, да је Немачка и сувише грозни- Народне банке, услед активности њеног трговинског ·биланчавом брзином куповала сировике у оним „земљама, које ни- са са нашом земљом. Много је пријатније бити пасиван У су увек произвођачи истих — то нарочито важи за Фран-: · клириншком промету 30 накупити туђе: капитале и служи- % цуску. рећи веле да је Немачка при томе плаћала сваку ти се њима, као што је сад случај са Немачком. Али на. цену. Тако се чује да је у Мађарској плаћала вуну тако. сивност у клириншком односу значи. пасивност у трговинскупо, да је цена ове скочила за 100%. На то се:даље на--: ском односу. Најбоље би било, кад би се могло бити у клидовезује коментар, који излази ван обима нашег часописа, рингу пасиван, а у трговинском билансу активан. Плаћање а који ради потпуности слике помињемо, наиме да Немач- путем клиринга значи: имобилизацију капитала и неповољно ка купује највише сировине потребне за наоружање. · развиће извоза а повољно кретање капитала преко границе.

Ти новинарски напади на Немачку кулминују у твр- - 7 "Примедба да је Немачка то учинила у намери, да не ђењу, које смо прочитали у последњем броју бечког листа плаћа своје дугове за .повучену робу и да се наравна као „Die Borse”, да је овај поступак Немачке противан 'основ- _ сваки банкрот, бесмислица је, она стоји у "супротности са ним одредбама скоро закључених споразума. Као доказ . суштином клиринга. По клирингу роба ce робом плаћа, увоз "за то тврди се у једном писму које треба да је дошло из ИЗВОЗОМ, а извоз увозом. Према томе Немачка није дужна Париза, да је француска делегација за закључење трговин- да плати своје дугове по клириншком рачуну, није чак оког споразума с Немачком предвидела ову нелојалност код њена дужност да води рачуна о томе, да се њени дугови по. Немачке, под условима, да учешће сировина у увозу Немач- – КЛИрингу што пре изравнају извозом њезине робе. Свакако ке не сме бити веће у будуће но што је било у прошлости. · да је и њој врло пријатно да извезе што више робе и да је Нама се чини да је ово тврђење измишљено. . Ми немамо она готова, као и све друге државе, које имају: клиринг, да при руци француско-немачки клириншки споразум, али не свој дуг по клирингу плати извозом робе, како то захтева верујемо да је у исти могла ући одредба којом се Немачка _ основна идеја клиринга, Државе, чији су се капитали заглаобавезује на одржавање извесне пропорције између поједи- вили у Немачкој појачаним извозом робе у Немачку, имају них увозних артикала у свом укупном увозу. Француска 94 дужност да се побрину да се та салда изравнају . изво„делегација није имала: разлога за то, чак и да је предвиђала, – 30М робе из Немачке. | _ да ће Немачка да се баци на грабеж сировина. Није имала Код нас се пребацује Немачкој једна врста безобзирразлога због тога, што се данас цео „свет труди да.извезве | ности што неће да плати наш извоз девизама. То је такође · што ВИШЕ и по што бољој цени и што би француска делега- | неосновано, јер је Немачка зато закључила клиринг 5 на“ ција, да ју је неко упитао у своје доба, да лисима штогод _ ма, да извозом своје робе плаћа извоз наше робе. Каже се против тога да Немачка купи и извезе што више сировина даље, да смо се ми боље понашали према њој, него она по што бољој цени, свакако одговорила, да нема ништа према нама, јер смо, јој девизама плаћали наш дуг по клипротив тога . o | | "риншком рачуну. То не одговара стварности. Ни једног

Чињеница да је “Немачка закратко време према вели- тренутка висмо ми плаћали наше дугове по клириншком ра"ком броју држава, са којима има клиринг, прешла из актив- 3YMHy Немачкој девизама. Оно што се наводи као доказ за ' ности у пасивност, не може да се сматра за нешто нео- 70, нема никакве везе са клирингом. Каже се наиме, да бично, а најмање изненађујуће. Има више од два месеца, смо Ми одобравали. Немцима да извозе наш кукуруз за изкако је Немачка целом свету објавила, да нема девиза за мирење клириншког дуговања, и да су они тај кукуруз проувоз (сировина и како је целокупни привредни живот Не- давали иностранству. за девизе. Немци су имали право да мачке данас под притиском оскудице у девизама. Има ве- · извозе наш кукуруз за измирење њиховог потраживања „по ликих индустриских грана у Немачкој, које су због оску- клириншком рачуну по самом уговору о клирингу. Сличне дице сировина морале да редуцирају своје пословање (па- · клаузуле унели смо у садањи уговор (за 5.000 вагона пшемучна! ). Да је Немачка ћутала о стању свог девизног сто- нице). Ми смо одобравали Немцима да за њихове везане

ка, па би се могло можда и да разуме, да њезино нагло ку- . динаре код нас — а то је сасвим друго нешто "но њихови повање животних намирница и сировина у земљама, са ко- . динари на клириншком рачуну —- извозе кукуруз. _ јима има клириншки споразум, називају неки нелојалним, У. осталом варају се они који мисле да he Немачка на

Али како је она јавно казала да нема девиза, онда није ни- . тај начин моћи. трајно да се снабдева свима потребним“ си= ! "какво изненађење, што је она легла да преко клирингшких ·ровинама и животним намирницама, као што је то: био | · рачуна дође до потребних добара. А што плаћа већу цену, --случај последњег месеца, и ако правно посматрано она има „ "то: је неизбежна последица „нервозе, са којом она жели да сто право по уговору о клирингу. Француска влада је већ порије свој економски дефицит. Она мора да плати цену, . почела да објављује салдо потраживања од Немачке.'по која се тражи, а кад се траже веће количине, цене скачу. . уговору. о клирингу, упозоравајући тиме народ на могућ; Не треба губити из вида суштину: уговора о клирингу. _ ност, да та потраживања остану дуже времена имобилизиТо. је. уговор, којим се утаначава само начин плађања, а _ рана. „То: исто: ради и наша Народна банка с пуно права не и услови: за промет добара. .0 томе се брину прописи = извовници треба да знају како отоји ствар. По себи „се ратрговинско-политички, царинско-пољитички, девизно=лоџитич- уме да ће државе у толико мање бити вољне да „продају ки итд. Ако једна земља има активни трговински биланс са робу Немцима, у колико буду већа њихова дуговања по другом земљом, са којом стоји у клириншком односу, онда , клириншком рачуну. Немачкој је та ствар непријатнија не-