Народно благостање

%

27. октобар 1934

Naši državni papiri na strani

Mi smo svojedobno saopštili čitaocima glavne odredbe sporazuma postignutog između nacionalnog udruženja francuskih imalaca hartija od vrednosti i naše vlade u pogledu službe naših obveznica na strani. Po tome sporazumu imaoci na strani primaće od 14 oktobra 1932 с. do 30 oktobra 1935 godine samo kamatu — pošto se amortizacija obustavlja — i! to ili u vezanim dinarima u Beogradu ili u ugovornoj valuti za 10% i u novim, tako zv. futrding obligacijama koje nose 5% interesa za god.

Likvidacija puteni funding-obligacija vrši se jedanput godišnje, 14 oktobra, i to za oba kupona u «6 g. Prema tome 14 oktobra o. g. imail su da prime svi imaoci naših hartija na strani 10% u ugovornoj valuti i 90% u funding-obligacijama za oba kupona koji su skadirali od 14 oktobra prošle godine.

Prošle godine je prvi put izvršena ta operacija, ti. imaoci su dobili fundingz obligaciie i novac za periodu oktobar 1032 oktobar 1933 godine. Letos je naša vlada, saobrazno pomenutom aranžmanu, s'upila bila u vezu sa pretstavnicima imalaca radi revizije, i pošto su se složili da nisu nastup'li nikakvi događaji koji bi menjali iz osnova stanje od oktobra 1932 godine, to je ostao aranžman na snazi do isteka prvobitnog roka.

Кирош хајта 4% 17 1895 skadiraju 1 januara i 1 jula i iznose polugodišnje 10 fr. odnosno 20 za celu godinu po obligacij: od 500 franaka. Kako smo na osnovu presude Stalnog međunarodnog suda imali da valoriziramo predratne f“anke i kako ta valorizacija po docnijem sporazumu iznosi za ovu periodu 55% od zlatne vrednosti, to se 20 franaka kamate pomenutog zaima imaju valor:zirati na 54.16. Tom se dodaje 5% kamata oa skadencije oba kupona do 14 oktobra, koja iznosi 1,45 Hr. Prema tome imalac jedne obligacije ima da primi 52,61 franaka. U novcu je dobio 5,42 franaka a u obligaciji 50 franaka. Prema tome ostaje još razlika od 0,19 franaka. Ta se razlika dodaje onom delu koji se isplaćuje u gotovom, tako da se u gotovom đobija 5.61 franaka, a u funding-obligacijama 50 franaka. Ovaj je iznos bruto, jer 10% poreza na kupone prima naša džrava, a ostatak snosi primalac obligacija.

Prva serija funding-obligacija puštena je na parisku berzu još lanjske godine, a druga serija ovih dana. Kurs ovih obligacija nalaze se stalno u fablici kurseva naših hartja na pariskoj berzi, koju donosimo redovno u pregledu Beograd. berza. Poslednji kurs “e obligacije iznosi 106.— (22 ov. m.), a za bazu se uzima obligaciia od 250 franaka, tako da kurs te obligacije iznosi 42.4% prema 52% na dan 12 ov. m.

Poslednje nedelje zabeleženi su kod naših papira sledeći kursevi: . 12-Х 16-Х 17-Х 19-Х 22-Х 4% 17 1895 156.— 121— 125— 126 — 127.75 5% iz 1902 169.— 140.— 133.— 128.— 132.4.5% iz 1906 150.— — 122— 123— 119.50 4.5% iz 1900 148— — 122 — 120.— 1195% 17 1913 160.— 125 — 126— 126— 130.45% 17 1910. 155— — 116. 121.— 117.4.5% iz 1913 158.— — 116— 121— 1187% 12 1931 192— 7 155— 157.— 156— 1605% Тип- . ding 1933 132 _ | 1 116 | 111 106

Između kurseva od 12 i 16 o. m. imamo relativno velik pad — što je posledica gore pomenutog skidania kupona na

dan 14 o. m. Ali pošto se kuponi ne isplaćuju potpuno u gotovu nego u funding-obligacijama, koje su 14 o. m. nofirale oko

J

НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ

Страна 701

50%, skinuto je posle 14 o. m. od kursa okruglo 50% od vredncsti kupona i to: kod 4% zajma iz 1895 godine 25.10 franaka, kod 5% iz 1902, 4.5% iz 1906, 4.5% iz 1909, 5% iz 1913, 4.5% iz 1910 i 4.5% iz 1911 godine 30.— do 31.— franaka, kod 70% Stabilizacionog zajma iz 1931 godine 35 franaka a kod 5% fundinga iz 1933 godine 6.25 franaka. Ako se o tome vodi računa onda pad kursa naših papira na pariskoj berzi nije паročit. Kod 7% Stabilizactonog zajma imamo do 22 o. m. čak i povećanje, jer bi kurs od 160.— plus 35.— franaka kupona bio 195.—- prema 192— na dan 12 oktobra. Nešto jači pad imamo jedino kod kursa 5% Fundinga iz 1933 godine, zbog uvođenja druge emisije. Na njujorškoj berzi naši su papiri veoma čv?”sfi:

na dan 7% Bler 8% Bler 7% Seligman· 30 januara 23.50 24— 35.50 28 februara 23.50 26.50 32———38.50 26 marta 23.50—24.— 25—26—"7 37——38.50 29 aprila 2315—24—– 25———26—" 40——–40.50 29 таја 23.50—24—— 24.50—26—— 41:15 31 јша 23.25—24—- 24——25.50 23. 35 29 avgusta 23——24—- 24.25—25.— 311/s3—35.25 septembra 25. 26.50 26.— tražnja 3398 tražnja 16 oktobar 263ј4—265ј8 | 27:4—294, 33——351/ 21 oktobra 271}- {—28.— 28. 29.— 33——736x x Na deviznom tržištu obrt je iznosio ove nedelje 12.9

miliona prema 2.5 miliona u prošloj nedelji (2 sastanka), od беса najviše u privamom kliringu sa Bečom, z- 5.5 miliona; zatim dolazi obrt u kliringu sa Londonom, za 3.45 miliona, Peštom za 2.24 miliona, Solunom 407 hiljada itd.

Kursevi deviza su bili bez značajnijih promena a u 'klirinzima su notirali:

Beč Solun „London Pešta 22 oktobra 8.1453 28.50 225.— 995.231 8.15 28.36 226.45 995 OM 8.1466 — 227.05 2500, 8.15 28.25 — 995.—

Klirinški kurs devize Solun postepeno je poptištao, dok je u devizi London bio čvrst, zbog međunarodnog čvrstog kurза Tunte.

Na ciriškoj deviznoj berzi svi su kursevi stabilni, izuzev devize London, čiji je kurs porastao od 14.05 na 15.30 na dan 25 o. m. Toga dana notrao je dolar 3061/s, francuski iranak 20.2125, lira 26.26, Berlin 123.35, Prag 12.81 i Antverpen 207.60.

Na beogradskom privatnom tržištu situacija je i Ove nedelje potpuno mirna; Tražnja je minimalna, poslovi neznatni a obavljaju se na bazi kursa švajcarskog franka од 15— do 15.10 dinara. Tome paritetu odgovara kurs dolara od 45.70 do 46.20, francuskog franka od 3093.— do 305 50, lire 394—397.—, Berlin 18.50, čehoslovačka kruna 185.— valute i 190.— za kompenzacije. ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗА

—- Новчано тржиште. Ових дана посебне комисије почеле су са прегледом оних новчаничних завода који су тражили заштиту. Најпре ће бити прегледани велики заводи а после њих мањи. С обзиром да се врши детаљан преглед комисије ће имати посла за дуже времена. Проћи ће још неколико месеци док поједини заводи добију одлуке у погледу њихових предлога за заштиту. Новчано тржиште не показује ово неколико последњих дана никакве нарочите промене. А не може бити говора ни о каквој нервози. |