Народно благостање

27. октобар 1934.

1 079 БЛАГОСТАЊЕ

Страна 697

ОБАВЕШТАЈ НА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— После оснивања организације произвађача уљарица у Пољској, која посредује код фабрика за уновчавање, ове године је знатно проширена површина под овом културом. Такође ће знатно бити проширена и површина под ланом и кудељом.

— Талијанско министарство пољопривреде објављује да одгајивачи пиринча могу добити предујам од 50 лира по квинталу, уз камату од 4%. .

— Према процени америчког министарства пољопривреде доходак пољопривредног становништва ове године биће већи за милијарду долара према прошлој години, Министарство рачуна да ће услед суше цене стоци почетком идуће године скочити још за 20%. Пошто је процес рашчишћавања дугова такође знатно напредовао то се у идућој години 'Oчекује знатно повећање куповне снаге аграра за индустријске производе.

— Аргентина је донела нови закон о житној привреди, којим се уводи државна контрола над производњом, трговином, лагеровањем и извозом. жита,

— Рад монопола дувана у Албанији почеће у марту“ Hдуће године,

— Овогодишња. производња. вина. у Мађарској биће око 1.6 мил. хл. према 2,0 у прошлој и 35 у претпрошлој гоДини, — Грчка: влада одебрила је организацији произвођача грожђа зајам. од. 60: мил. драхми са роком од 10 година. и каматом 7:2%, који ће служити за набавку мушема за сушење грожђа.

— При нашем Министарству пољопривреде основаће се Институт за испитивање и контролу пољопривредних машина INDUSTRIJA

— Francuska Inadustri:a obuće, koju je bacio. pod stečaj ozloglašeni industrijalac Ustrik, još ne može da se povrati. Ovih dana će biti kod *rgovačkog suda senskoga sednica poverilaca sledećih fabrika obuće u Francuskoj: Le Smelco Franczis, Chaussures Gućritte, Socićtć Industrielle des Bois OQuvres du Berry, Chaussures Nočl, Chaussures Pinet, Chaussures Dressoir, Chaussures Francaises „Maison Raoul”, Socićte Genćrale des Chaussures Francaises, Et. Monteux, Chaussures Ehrlich.

· — На конгресу Талијанског друштва за научни про-.

грес министар пољопривреде го Ачербо говорио је о потреби да се развије талијанска производња целулозе, на којој се заснивају производња хартије, вештачке свиле, експлозивних средстава и неколико мањих талијанских индустрија. Италија увози 95% потребне нелулозе из иностранства, и то око два милиона квинтала у вредности од 150 милиона. лира.

— Индекс индустријске производње у Италији за август 1934 износио је 86,59 према 100 у 1928. Повећање пре-

ма августу 1933 износи 5,26%, а 25,75% према августу у.

1932 и 4,05% према августу 1931. У току прошле године најјаче је прошла производња грађевног материјала (43,15%), хартије (17, 82%), а смањена је производња текстилне робе за 10,33%.

— Индекс индустријске производње" у Француској у августу месецу (1913 — 100) изгледао је овако: индустрија

Гуме 856, аутомобила 470, хартије 149, механичка. 100, рус

ларска 100, коже 96,

металургије |, „грађевинск 80; теке

стилна 97. Општи индекс био је 97 према 107 у дело 1933' и 96 у 1932 години,

— Производња угља у Дравској бановини за првих седам месеци о. г. износила је 796 хиљ. тона, те је већа од проттлогодишње за 70 хиљ. тона. Залихе крајем августа 0. г. износиле су 69 хиљ. тона) према 155 хиљ. у истом месепу прошле године. У августу ове године било je 5.688 запосле- | них према 5.717, а број шихти се повећао са 120:506 на 124 190, а зарада од 5,15 мил. динара на 5,3 мил. динара. Порасла је продаја држави, индустрији и за кућну у требу. и

— Француска фабрика аутомобила Ситроен поново је. запала у тешкоће и акције су последњих дана изгубиле | 20%. =

TRGOVINSKA POLITIKA

— 19 „октобра почело је редовно јесење заседање Ме-_ пува родне“ трговинске коморе у Паризу, на коме ће се yTBp дити програм следећег конгреса, који ће се одржати у ју“ ну 1935 године у Паризу. Предвиђена је још дискусија O актуелним питањима трговинске политике и припреми лон= донске бродарске конференције. =

— „Сопотез Есопопнаше Епгорсеп", који је уједно други конгрес европске царинске уније Џтшоп Поцатеге Епторееппе одржаће се од 15 — 17 маја 1935 у Брислу: :

— Грчка је почела извозити текстилну робу. У 1933 извезла је 10 хиљада кг. у вредности од 18,5 милиона драхма, | а у првом полгођу 1934 извоз је изнео 2,2 хиљаде кг. у вредности од 3 милијарде драхма. Главне Увезнитке земље су Египат, Југославија и Албанија.

— Грчки трговци су тражили дозволу од владе да o мах увезу 25% од контингента одређеног за следеће. ОН гође. У питању је роба потребна за зимску сезону, у вред ности од неких 60 милиона драхми. Министар народне привреде г. Песмазоглу противи се овом захтеву, али је изјавио да ће предложити нови систем контингентирања увоза, који би имао ступити на снагу 1 јануара 1935. | —

— Курс компензационим боновима за извоз Грчке рдбе у Турску пао је испод половине номиналне вредности, због тога што турска влада спречава увоз завођењем додатака на царине. На жалбу Грка Турска је одговорила да" се та мера примењује на увов из свих земаља, са циљем да | се заштити турска индустрија и трговина. У вези с тим спрема се Грчки министар народне привреде на пут у Анкару ради закључења новог трчко-турског трговинског уговора. — Америчка извозна банка финансираће са милијон долара продају 14 мил. фунти дувана шпанском монополу.- :

— Чехословачка ће на бази компензације купити од Ма; ђарске 30.000 вагона кукуруза. НЕ

— Аустрија ће извести 1800 вагона јабука у Немачку; 4—5000: вагона у Чехословачку, а остало у Швајцарску, И-“: талију и Мађарску. Послала је неколико пробних пошиља=: ка и у Енглеску. а

— Аустрија ће у овој кампањи морати да увезе.. OKO 200:000 хл. вина, углавном из Мађарске и Италије. не

= У Мађарској је основан извозни синдикат за кроме!: пир, који купује од произвођача по утврђеним ценама, које се крећу између 2.20 и 2.85 пенга за квинтал према квалитету и појединим крајевима. пау

— Nemačka vlada je osnovala пагосиц obračunsku · centralu, koja će imati zadatak da umesto Rajhsbanke 7 Као Еђитка. · centrala, u platnom. prometu. s. inostranstvom. ,