Народно благостање
| i | |
Страна 732
jaja 22,96 miliona komada (24,30). Vrednost ove robe bila je 13,6 miliona. danskih kruna prema 15,3 miliona u avgustu 1933.
— Francuski ministar trgovine Lamure otputovao je u
·Moskvu gde će voditi prethodne razgovore u vezi sa zaklju-
čenjem novog Trgovinskog ugovora.
— Čehoslovačko žitno društvo odobrilo je uvoz 2750 vagona kukuruza iz Rumunije·i Mađarske.
— Prema podacima čehoslovačkog Ministarstva poljoprivrede uvozna potreba pšenice u ovoj kampanji biće 40.000 vagona.
— U novembarskom broju časopisa Međunarodne trgowinske komore „lnternationale Wirtschatt" objavljena је između osfalogz i rezolucija upravnog odbora komore, piimljuna na sednici 19 oktobra o. g. u Parizu. Ona se odnosi na kontinsentiranje i kaže se da ono nije u skladu sa робтебата теđusobne razmene dobara i ako se mora primenjivati s obzirom na nestabilnost valuta. A da konfiingenfi ipak ne bi tako nepovolino delovali preporučuje se da se oni utvrđuju za određene rokove, da se omogući svakoj zemlji đa ih može iskoristiti. : da se neiskorišćeni prenesu za novi period.
=
— Народно бенка издала је објашњење о молбама за приватне компензације са Немачком. Молби треба прикључити одобрење немачких власти за обустављање прив. компензација, авизо Рајхобанке о уплати марака на рачун нашег извозника и налог извознику и увознику да се исплати немачка фирма.
СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— Udruženje trgovaca u Ljubljani tražilo je od nadležnih da se ne pristupa· novom sniženju plata samoupravnih činovnika, jer bi to uticalo na pogoršanje poslova, pa sledstveno i državnih prihoda.
— Midlstar šuma i rudnika rešio je da se u cilju saniranja Invalidske blagajne kod Glavne bratmske blagajne u Beogradu poveća ulog preduzeća sa 10% na 11}a% i naplaćuje i dalje od radničke bruto zarade; da se papiri od vrednosti, koje ima fond blagajne prenesu u penzionu blagajnu; da se invalidi po starim pravima od 1905 ge. prebace na penzionu blagajnu.
— Imenovani su novi pretsednici talijanskih sindikalnih konfederacija, i to: za umetnost g. Pavolini, za poljoprivredu g. Mucarini, za poljopr:vredne radnike g. Anđelini, za industriju g. Volpi konte di Mizurata, za industrijske radnike 2. Čaneti, za trgovinu g. Rakeli, za trgovačke nameštenike g. Del Djudiče, za kredit i osiguranje g. Parizi, za nameštenike u kreditnim i osiguravajućim preduzećima g. Landi.
— U cilju suzbijanja nezaposlenosti nedavno su talijanska kreditna i osiguravajuća preduzeća zavela radnu nedelju od 40 časova. Sada je i u industriji postignut sličan sporazum. U svima preduzećima, gde je to tehnički i ekonomski moguće, skraćuje se nedeljno radno vreme na 40 časova, a proporcional– no se smanjuju i mesečne, nedeljne i dnevne nadnice radnika. Istovremeno se obrazuje fond za dopunu nadnice radnicima sa mnogobrojnom porodicom, u koji uplaćuju svi radnici po 1% od zarade primljene za radno vreme od 40 časova. Radnici koji rade preko 40 časova uplaćivaće 5% od zarade dobivene za rad iznad 40 časova. U oba slučaja poslodavci uplaćuju jednake doprinose kao i radnici. Prekovremeni rad biće dozvoljen samo u izuzetnim slučajevima Prema novom sporazumu treba да зе i u industriji rad žena i maloletnih zameni radom odraslih muškaraca, u svima slučajevima „gde je to moguće”.
U bankama sme da buđe najviše 12%, a u osiguravaiućim društvima 15% ženskih. Za industriju nije određen još nikakav stalni odnos ženske radne snage prema muškoj.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 46
HOBUAPCT BO
— Kod Poštanske štedionice porastao je u oktobru o. 2. broj čekovnih računa sa 24.218 na 24.299, a ulošci po ovim računima opali sa 1063,9 mil. na 1.036,0 mil. din. Broj štednih knjižica je porastao sa 304.645 na 307.715, a štedni ulošci opali sa 703,5 mil. din. na 691,6 mil. din., od čega bez gotovine 47,22%.
— Ттеба зепја uredaba belgijske vlade, koja je objavljena krajem oktobra o. g. bavi se uređenjem kreditnih odnosa prvrednih redova srednjeg imovnog stanja, naročito zanatsiva i manje industrije. U fom se cilju osniva „Fond za kredite”, kome banke ustupaju svoja zamrznuta potraživanja od pomenutih redova u zamenu za 3% 20-godišnje obveznice. Na ustupljena mu pofraživanja „Fond” će naplaćivati kamatu od 41i|,„%. Za vršenje ove operacije predviđa se iznos od 100 miliona franaka, a država preuzima garanciju i za daljih 250 miliona, koji bi-se imali pribaviti izdavanjem obveznica i upotrebiti za davanje novih kredita. Osnovani „Fond za kredite?” imao bi da vrši sličnu ulogu kao i Nacionalni zavod za industrijski kredit, O kome smo pisali u br. 35. od 25 avgusta, ali u mnogo manjem obimu. Nacionalni zavod treba da preuzme zamrznuta potraživanja za 3 milijarde franaka, a novi „Fond” samo za 100 miliona.
— U Čehoslovačkoj će biti osnovana posebna banka, koja će se baviti finansiranjem industrije i izvoza drva.
— Ulošci kod 9 samoupravnih štedionica па području Udruženja bankarskih i osiguravajućih preduzeća u Splitu iznosili su krajem juna o. g. 49,17 mil. din. prema 69,81 mil. krajem decembra 1931 z., što je smanjenje za 29,6%.
— 7 novembra o. g. izdalo je Ministarstvo poljoprivrede pravilnik za izvršenje Uredbe o zaštiti zemljoradnika od 27 avgusta o. с. Pravilnikom je detalino propisano koje se lice može sma'rati zemljoradnikom. Dalie on sadrži objašnjenje pojma novčani zavod u smislu uredbe, kao i odredbe o izdavanju novih menica. Nabrojane su mogućnosti obezbeđenja poverilaca imovinom dužnika.
— Кгајет ргобог meseca održana je u Bukureštu konferencija guvernera Narodnih banaka Маје antante. Na konferenciji je zaključeno da se platni promet obavlia putem kliringa, ako nije moguć drugi način plaćanja i da se to proširi i ma plaćanje finansijskih obaveza, da se proširi kliring na više zemalja i da se olakša međusobni promet. Odlučeno ic osnivanje naročitih odeljenja kod svake banke za izučavanje ekonomskih prilika zemalja Male antante i po mogučnosti izijednačenje statističkih metoda. Guverneri su našli saglasnost za saradnju poštanskih štediona. Zatim su dstakli da je pottebna stabilnost novca па osnovu zlatnog važenja. Između jugoslovenskih i rumunskih delegata došlo ie do pregovora po pitanju međusobnog platnog prometa, ı jugoslovenski delegati Dredali su rumunskim projekat sporazuma o kliringu između obe zemlje. |
_—_ Улошци на штедњу у Немачкој порасли су са 12160 милиона марака у августу на 12213 мил. у септембру о. г. У истом месецу прошле године они су износили 10.545 мил. Код банака смањили су се улози по депозитним текућим и жиро-рачунима за 23,5 мил. м. од прошлог месеца
и износе у септембру 1358 мил. према 1,301 мил. у истом
месецу прошле године.
__ Због нибке каматне стопе на енглеском тржишту капитала нове емисије достигле су у месецу октобру највећу висину за задње четири године. Емитирано је за 23,45 мил. фунти према 6,75 мил. у септембру и 10,03 мил. фунти у октобру прошле године.
расна