Народно благостање

НАРОДНО

10. новембар 1934.

АМСИЈЕ | — Švajcarski zajam od 85 mil. fr., koji je izložen upisu početkom novembra, preupisan je za 148 mil. fr.

— Između Sovjetske Rusije i S. A. D. ponova su otpočeli pregovori o ratnim i poratnim dugovima. Izvozna banka odobrila ie Rusiji revolving kredit od 500 mil. dol., koji će služiti za Tinansiranje izvoza mašina za rudnike zlata, rafinerije i t. d.

— Kao što smo doneli u br. 44, talijanska je vlada одоbrila opštinama da konvertuju na 41/4% svoje hipotekarne obveznice s većom kamatom. Od 22 do 31 oktobra o. g. Копуе!tovane su 6% obveznice opština Torino, Venecija, Trst, Palermo i Katalonija u iznosu od 647,5 miliona lira. Isplatu je tražilo

samo: 10 imalaca, čije su obveznice vredele 358.500 lira, što pretstavlja 0,55 promile od svih konvertovanih obveznica. о — Француска аутономна Амортизациона благајна

имала је на расположење 1933 г. 4541 мил. фр. за амортизацију државних дугова и за службу бонова за национашну одбрану. Редовна амортизација изнела је 1877 мил. фр. према 1852 у 1932 г. а откуп хартија на берзи 208 мил. фр. према 2135 мил. фр. Доспели срелњорочни дугови откупљени су за 74 мил. У току 1933 г. Амортизациона благајна имала је тешкоће са пласманом бонова за националну одбрану и зато је повећала камате са 2:2% у 1932 г. на 3% у марту 1933, 3:/2% 2 дец. 1933 и 4% у марту 1934. У току ове године камате су снижене на 3:/2% у мају и на 3% у јуну 0. Г.

ГТАЗА EMIRA

уза

и КОЉУНКТУРА

— U govortt uptućenom direktorima njegovih filijala g. Ford je izjavio, da je kriza prebrođena, bar u njegovom preduzeću. Prema programu za 1935 on predviđa proizvodnju od preko 1 miliona automobila, prema 725 hiljada u toku prvih 10 meseci 1934 i 412 hiljada u istom razdoblju 1933. Krize bi brzo nestalo iz cele severnoameričke privrede, dodao je on, kađ bi američki indusfrijalci zaboravili ,,planove azbučnih skraćenica” i kad bi svoja preduzeća vodili onako, kao što im nalaže njihov dobri poslovni smisao.

— Prema vestima iz S.A.D. 165 najvećih severnoameričkih društava imalo je u frećem tromesečju o. g. za 25% manje zarade nego u istom razdoblju 1933. Na osnovu toga se zaključuje da se povećanje troškova nije moglo kompenzirati povećanim prodajama, pa je potrebno da se poslovi još više razviju.

— У октобру о. г. на подручју Трговачко-индустријске занатске коморе у Новом Саду порастао је број трговачких радњи за 9, занатских за 22, угоститељских за би индустријских за 1.

БЛАГОСТАЊЕ Странг 2557 Из ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Зборови акционарских друштава

11 новембра — „Кварнер“ бродарско а. д. у Сушаку.

17 новембра — „Десталит“ д. д., творница дугмета, цигарлука и галантеријске робе у Загребу (ванредан).

25 новембра — „Хрватска штедионица д. д. у Суњи“.

6 лецембра — „Прва српска парна пивара Ђорђа Вајферта а. д у Београду. У

= 9 децембра — Хидротерапијско и електрично друштво у ликвидацији, Сокобања)

Трговачки регистар

„Сингер“, главна филијала у Загребу, упис генералног заступника г. Бошњаковића Бранка. — „Опште југословенско банкарско друштво а. д.“ из Београда, упис промене пословних правила. —- „Загребачка творница ципела д. д. у Загребу, упис филијале у Сушаку. — „Атлантска пловилба д. д“ у Сушаку, упис новог члана равнатељства Т. Радовичића Владимира. — „Цетелан“, индустрија текстилне робе д. д. у Загребу, упис члана равнатељства г. Трнског Драгана. — „Зорка“, прво југословенско друштво за кемијску индустрију радионица у Загребу, упис чланова равнатељства T.r. др. Таса Антуна, Лефевра Ејдора, Дворжака Јана, др. Марића Артура, Фаја Анрија Жоржа, др. Грегорића Цветка и Маринковића Михајла. — „Кварнер“, друштво за подизање Приморја д. д. у Загребу, упис промене друштвених правила. „југословенска дестилација дрва д. д“ у Загребу, упис новоизабраних чланова равнатељства г. г. Качића Јована, Карсулина Мирослава, Вучетића Саве, Денића ]. Милорада, др. Талера Николе и Бачића Ивана. Д. д. за експлоатацију дрва у Загребу, упис промене правила.

+ ЈОВАН ГРАФ,

претседник Панчевачке Пучке банке.

Панчевачка Пучка банка од свога постанка је одиста пучка банка; она је својим обртним капиталом и својим кредитима укотвљена са народом доњег Баната. За ту своју велику популарност има да захвали своме дугогодишњем управитељу пок. Графу. Он је своју велику трудољубивост спајао са дубоким познавањем економских питања и високом моралношћу у приватним пословним односима. Пок. Граф је сав свој живот био посветио земљи и народу доњега Баната, које је безмерно волео, као и своју отаџбину Југославију. Слава му!

пева =

КОВ

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 31 ОКТОБРА 193 Г.

Подлога Народне банке порасла је ове недеље за 2.3 на 1976.2 милиона од чега је злато 1.807 милиона (више 3.5; MMHJMOH2:) JOK HMAMO код девиза, које улазе у подлогу незнатан одлив, за 800 хиљада тако да њихово стање износи 169 милиона, колико више нисмо имали од јесени 1934 године. Код девиза које не улазе у подлогу имамо смањење за 14 на 20 милиона, Кован новац код Народне банке опао је за 31.7 на 158.8 милиона.

Зајмови за менице повећани су за 55 на 1602.7 милиона а ломбардни за 500 хиљада на 238.1 милион. | __У пасиви имамо највеће промене овога стања и то код обавеза по виђењу, пошто су жиро-потраживања при-

УНКТУРА

ватне привреде опала за 106.6 милиона на 509.3 милиона, што је свакако последица ликвидација месечног ултима, која је, као што изгледа, изискивала прилична сретства. Државно потраживање показује минимално повећање, на 3,2 милиона а разни рачуни су порасли за 24.6 на 666.9 милиона, тако да износе укупне обавезе по виђењу 1.179 милиона односно за 75.5 милисна мање него прошле недеље. |

Обавезе са робом спале су за 5 на 710.0 милиона а разна пасива за 24.8 на 238.6 милиона, док имамо код разне активе ове недеље повећање за 15 на 266 милиона.

Због знатног одлива по жиро-потраживањима, повебан је оптицај новчаница за 90 на 4.380.) милиона, колико је био последњи пут пре 15 меседи.