Народно благостање

а

(Страна 728

ostalim usavršicama povrće se može danas gajiti na daleko širem prostranstvu nego 510 је to slučaj sa većinom ostalih poljioprivrednih njivskih kultura. Koristeći se ovim tekovinama, Holandija je, iako se nalazi na severnoj zoni, postala najveći izvoznik povrća. Njenim putem pošle su i ostale zemlje, a naročito poslednjih godina kada je nezaposlenost bivala sve veća, a povrće kao najintenzivnija kultura omogućivala je zaposlenje većeg broja radnika. Zemlje uvoznice pored forsiranja proizvodnje preduzimaju mere za zaštitu domaće proizvodnje. Cene u izvozničkim zemljama se ogromno stropoštavaju, tako da ostaju bez jačeg dejstva sve mere preduzete u cilju pomaganja proizvođača i forsiranja izvoza. Holandija je bila primorana u više mahova da ogromne količine povrća, pa i rasada, baci u mofe, pošto ga nije mogla prodati. -

To potvrđuje sa podacima i d-r Kurt Šnajder u. „Пег Triihtenhandel” (po „Glasniku zavoda za unapređivanje spoljne trgovine”). Nemačka, kao najveća uvoznička zemlja, smanjila je uvoz od 1929 do 1933 g. po količini za 43,7% i po vrednosti za 68,5%. Ponuda na njenim {tržištima je bila sve veća, a borba zemalja uvoznica sve oštrija. Na engleskom, drugom po veličini uvozničkom fržištu, situacija je slična kao i na nemačkom. Njeпа se zasejana površna pod povrćem u p?riodu 1928—93. g. povećala za 30%; a uz to su preduzimane trgovinsko-političke

mere za regulisanje uvoza. Francuska je primorana da umesto |

izvoza ranog povrća forsira domaću potrošnju. Malija, koja je posle Holandije najveći izvoznik, usled smanjenog izvoza u Nemačku, sve veću pažnju posvećuje švajcarskom, austrijskom i čehoslovačkom tržištu. Njeno učešće u austrijskom uvozu povrća poraslo je sa 35% početkom ktize na preko 50%. Na švajcarskom tržištu vodi veliku borbu sa Holandijom. Udeo Francuske u švajcarskom uvozu se skoro prepolovio. Mađarski. izvoz povrća, uglavnom luka, takođe je pretrpeo velike gubitke. A to je slučaj i sa ostalim jugoistočnim evropskim zemljama.

Kod nas se još i danas forsira proizvoanja povrća, pa je i pored toga njegov izvoz ogromno Opao.

Prema zvaničnim podacima u našem izvozu učestvuje oko 40 povrtarskih proizvoda, gde su uračunati i pasulj, krompir i još neki drugi proizvodi, koji su u isto vreme i njivski. Naš izvoz povrća i njegovih prerađevina iznosio je: prosečno и реНоди 1928—30 о. 24,94 пи. Кот. za 114,55 mil. din., a 1931—33 g. 17,31 mil. kgr. za 46,83 mil. din., ie {e smanjenje po količini 30,6%, a po vrednosti za 59,2%. Ođ ukupne vrednosti izvoza povrća otpadalo je na pasuli 1928—30 2. 80,3%, а 1930—33 2. 51,3%. Prema tome, kad izuzmemo pasulj, koji je kod nas pretežno njivska kultura, izvoz povrća pretstavlja sasvim beznačajnu stavku, a osim toga opada i po količini i po vrednosti.

Prema tome ne samo što ne postoji mogućnost za proširenje naše proizvodnje povrća u cilju izvoza, nego Se naprotiv može očekivati gubitak i onoga što danas imamo.

Kada bi g. Pupin čitao naše novine našao bi još jedan argumenat protivu njegovog predloga. Svake god:ne, u letnjoj sezoni povrća izveštaji iz Novoga Sada pokazuju zastrašavajući niske cene. Slično je i na ostalim pijacama. Palo JLpr. „Vrenič od 29 oktobra. o. g. donosi da se na tuzlanskoj pijaci prodavalo

ovih dana 100 kgr. kupusa za 7 din., 100 komada paprike ža 3

din., i 100 kgr. krompira 40 din.

Takođe je nezgodno i naše upoređenje sa položajem ame- ·

rikanskih proizvođača povrća i voća, jer je ispuštena iz vida okolnost da se njihovi proizvođi troše u zemlji. U koliko · se, možda, manje količine i izvezu one su od manjeg značaja 1 51 gurno rapidno opadaju. Blagodareći klimatsko-pedološkoj i ptivednoj strukturi S.A.D., nekoliko južnih pokrajna (Kalifornija, Florida) sa ioplim, bregovitim fterenom postale su snabdevač

američkog tržišta povrćem i voćem. Ostalo ogromno. prostran- ·

stvo Amerike je bilo pod njivskim kulturama (pšenicom, kuku-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ruzom, šećernom. repom i drugim industrijskim biljem i livadama). Stoga su proizvođači povrća i voća mog:! u doba prosperiteta da zarade milione. Ali usled velikog opadanja kupovne moći najširih slojeva, i proširenjem proizvodnje ovih grana i u drugim krajevima, položaj Kalilornije i Floride bivaće sve nepovoljniji. Kao što smo nedavno pisali postoji plan o ogromnom pošumljavanju S.A.D., koji predviđa i podizanje voćnjaka.

После сукоба око источнокинеских железница између јапана и Совјетске Русије на Далеком Истоку рађа се нови | спор око петролеума и то између Јапана с једне и Америке, Енглеске и Холандије с друге стране, Позната је чињеница, да је Јапан у погледу основних сировина (угаљ, нафта, дрво, памук) зависан од иностранства. Та зависност претстављала је озбиљну брану

Борба јапана за петролеум

„његовом лривредном развитку и први покушај да се тешко-

ће са те стране умање претставља освајање Манџурије. Тиме је Јапан успео да знатно прошири властиту сировинску базу и донекле се ослободи економске зависности иностранства. После освајања експлоатација најважнијих сировина резервисана је за јапански капитал. Остали инострани капитали почели су да наилазе на све веће тешкоће, око пласирања.

Јапан је најтеже осећао зависност од бензина, која је његову експанзију доводила у питање и у миру и у рату. Због тога он није могао до потпуности да оствари и своје економско-политичке претензије према Кини. И поред флоте он је у свако доба могао да буде лишен исте. Отуда је независност од иностранства у погледу бензина претстављала за Јапан најважнији економско-политички проблем од чијег је решења зависила будућност. На својој територији јапан има врло оскудне изворе нафте. Уз највеће напоре властита производња покрива једва 10% потрошње. Испитивања на Кореји остала су без икаквих резултата. Нешто се мало производи на Формови и Сахалину. Сем тога, у недостатку угља Јапан не би могао развити ни производњу синтетичког (бензина. Због тога се Јапан одлучио да своју базу бензина створи у Манџурији.

Када је пре неколико месеци наговештено увођење монопола петролеума у Манџурији Америка, Енглеска и Холандија учиниле су корак у Токију напомињуји, да је овај поступак противан принципу „отворених врата“ у Кини. На ово јапанска влада одговорила је лаконски, да се ње увођење монопола ништа не тиче пошто је то унутрашња ствар Манџурије, која не претставља саставни део Кине, После тога Јапан је тражио од петролеумских друштава, да У свако доба морају држати залихе које одговарају шестомесечној потреби земље. Исто тако компаније су имале пристати и на то, да држава може у свако време откупити залихе по утврђеној цени. Овај захтев изазвао је још већу нервову у круговима петролеумске индустрије и довео до новог протеста заинтересованих држава. За сада се још не зна како ће ово питање бити ликвидирано, док је закон о монополу производа нафте у Манџурији већ проглашен: Држава је добила право искључиве контроле производње, вршења увоза и извоза У својој режији.

= Монопол петролеума у Манџурији претстављаће у будуће: јапанску базу нафте. Поред природних извора Јапан ће искористити манџурско богатство угља и за производњу

· синтетичког бензина, Већ је отпочела и изградња прве фа-

'брике за хидрирање угља. Тиме је на Далеком Истоку створен“ нови елеменат заоштравања економеко-политичких 'односа између јапана с једне и Америке с друге стране, а економска експанзија Јапана добила је нов подстрек у обезбеђењу властите базе бензина.