Народно благостање

10. новембар 1934, НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 129 == „есашитежиншита _ Попећ smo u obaveštajnoj posle snažnog poboljšanja kursa efekata sa nepromenjenom ka- ·

stužbi u br. 43 kratku vest o hosi na bečkom {ržištu efekata. Ova se hosa i dalje produžava. Ona je zahvatila u prvom redu, državne hartije od vrednosti, obligacije i založnice javno pravnih ustanova i preduzeća i neke akcije industrijskih preduzeća. Veliki deo efekata s nepromenjivom kamatnom stopom glasi na stranu valutu, u prvom redu na dolar, švajcarski franak i englesku fun:iu. Svi su ti papiri pretrpeli, izuzevši neke sa garancijom stranih država, posle krize Kreditanštalta katastrofelan pad, koji je dostigao svoju najnižu tačku u novembru prošle godine. Zahvaljujući još i niskim kursevima na stranim berzama veliki deo u stranim valutama emitovanih papira, koji su se nalazili van zemlje, kupljen je od strane Austrijanaca i povraćen u zemlju. Ali su i u zemlji usled nesigurnosti dolara i funte kursevi glaseći na strane valute, prvenstveno oni na dolar, izloženi bili jakom pritisku. D-r Kinbek, guverner austrijske Narodne banke, založio se za pretvaranje dolarskih papira u šilnge, da bi otklonio elemente nesigurnosti na efektnom tržištu. Frovedena konverzija velikog dela efekata zaista je poslužila kao temelj sadašnje hose, jer su konvertovani papiri prednjačili u razvitku ma gore.

Uzroci hose na bečkoj efektnoj berzi

ira amra inirr arc raz Ee aecO IK Iir=Tm u

Prema berzanskom izveštaju „Wiener Wirtschafts MWoche” kursevi konvertovanih dolarskih papira skočili su od 15 nov. prošle gođine do 3 nov. o. g. za 60—100%. Opšta hosa obuhvatila ie i sve hartije od vrednosti, koje nisu konveriosane, ali njihov skok ie mnogo manji nego konvertovanih. U istoj meri sa konvertovanim skočili su i kursevi onih papira, koji glase na Švajcarski franak, dok su oni na englesku funtu zaostali zbog neizvesnosti. Skok kurseva nije ostao bez uticaja na ren“abilitet, koji je u obrnutom odnosu sa visinom kursa. Posle skoka kurseva na bečkoj berzi rentabilitet, koji je dosad iznosio 11—15%, pao je na niži slepen i to različito „prema sigurnosti plasmana. Tako je na primer najveći rentabilitet dolarskih papira za 9,1%, zatim konvertovanih za 8,3, a najniži je onaj papira na zlatne šilinge za 7,7. Ali sigurnost plasmana: nije dovolina da stvori hosu, ako ne bi postojali i drugi DpOovoljni elementi.

Zajedno sa sniženjem eskonine stope od 5 na 41/x»%, Snižena je i maksimirana kamata u julu o. g. od 31i/|a-4% na 3—31J-%. Kretanje uložaka na štednju bilo je sledeće: u aprilu o. g. 903 mil. šil. prema 939 u istom mesecu prošle godine, maju 914 prema 941, junu 904 prema 939, julu 904 prema 928 i avgustu 912 prema 918. Kao što iz ovih podataka vid mo ulozi na štednju smanjeni su prema istim mesecima prošle godine. Za septembar i oktobar nemamo podataka, ali je verovatno da zbog snižene kamaine stope nije zabeležen priliv. Niska kamafa na štedne uloške u velikoj je nesrazmeri sa rentabiliteftom hartija sa nepromenljivom kamatnom stopom, i zbog toga jedan deo kapitala plasiran je u ove, prvenstveno u One koje pružaju sigurnost sa valutarne strane. Dok je u drugim okolnim državama, u Nemačkoj i Čehoslovačkoj bilo potrebno intervenisanje na tržištu sa strane države preko novčanične banke u Nemačkoj, i naročite ustanove „Zavoda za reeskont i relombard” u Čehoslovačkoj, u Austriji je postignut isti cilj uglavnom osiguranjem valuta i sniženjem kamate na š:edne uloške.

Hosa se protegla i na neke industrijske akcije, prvenstveno na One, koje su stajale ispod nominale i koje su kupila vlastita preduzeća da smanjuju glavnicu. Inače se još ne može konstatovati ož:vljenje poslova kod akcija, što je po svemu normalno i jasno, jer kapital u indusfrijskim akcijama još ne. može .da nađe željenu sigurnost, niti može za sad još njihov rentabilitet da ga privlači. Normalan tok konjunkture je, da tek

matnom stopom dolazi red na akcije. Rentabilitet je kod prve kod datog kursa vrlo lako izračunljiv, a kod drugih zavisi od mnogih okolnosti.

Међународно тржиште пшенице у новој кампањи показује врло интересантан развој, за који је тешко наћи примера у ранијим кампањама. Нормални развитак се карактерисао тиме што су цене са појавом нове робе нагло падале и тек у повној јесени се поправљале. Ове године тенденције су се обрнуле. У периоду јануар-април цена пшенице на светском тржишту пала је на најнижи ниво. Почетком маја долазе прве вести о катастрофалној суши у југо-источној Европи и Сједињеним Америчким Државама, које изазивају пораст цена. Од маја па све до јуна светско тржиште развија се под утицајем све неповољнијих вести о изгледима на жетву пшенице у појединим крајевима и цене стално расту. Дејство ових извештаја било је тако јако, да цене нису показале попуштање ни у периоду непосредно иза жетве на северној хемисфери. Напротив, пораст цена продужио се све до краја августа.

Под утицајем оваквог кретања цена преовладало је мишљење, да ће садашња капмања значити преокрет у развоју прилика на светском тржишту пшенице. Наглашавано је да ће бити створени услови и за трајније побољшање цена пошто ће бити знатно смањени стокови, а производња и даље редуцирана у смислу Лондонског житног споразума, нарочито у Аргентини и Канади. Међутим, почетком септембра наступа преокрет и'цене почињу нагло да падају. Крајем октобра оне се, супротно свима очекивањима, на већини тржишта налазе близу нивоа на коме су биле у периоду фебруар—април. Новембарски термин у Ротердаму половином августа нотирао је 4,32 хол. фор. а половином октобра пао је на 345 или за преко 20%. Нешто мање цене су пале и на чикашком тржишту и поред тога што је жетва у Сједињеним Америчким Државама највише подбацила. Овакав развој цена није се могао очекивати не толико због подбацивања овогодишње жетве према прошлој години, колико из равлога што су цене скакале све до почетка септембра. Обрт у кретању цена дошао је изненада и неочекивано, те се са правом поставља питање како објаснити данашње ниске цене.

Због чега је пала цена пшенице

У једном напису објављеном у „Политици“ од 3. новембра о. г. наводи се, да узрок садашњим ниским ценама лежи у француском демпингу и у већим понудама Аргентине. Тешко је, међутим претпоставити, да би двадесетак хиљада вагона француске пшенице, колико је продато последњих недеља, било од тако снажног утицаја на светско тржиште. Поред овога и аргентинских понуда има и других узрока, који су деловали на пад цена.

Главни узрок лежи у наглом и великом порасту цена од маја до августа пошто је за време целог овог периода светско тржиште стојало под утицајем вести о катастрофалној жетви. У том периоду цене су скочиле са преко 30%. Када је жетва на северној хемисфери завршена видело се да је она знатно већа но што се у прво време предвиђало. Укупна жетва била је (у милионима квинтала:)

Према 19353

1933 1934 —илиљуф% Европа 416 401 — 15.7 AMepuka 220 213 — 3.0 Азија без Кине 136 141 357 Африка 30 34 5 1.353 Укупно 862 789 — 84