Народно благостање

17. новембар 1934. НАРОДНО je zadržala pravo da obustavi plaćanje ako bi se pogoršalo njeno stanje u pogledu deviza. |

- — Сенатор Флечер, претседник Сенатске банкарске комисије у С. А. Д. изјавио је да Конгрес уопште не предвиђа оснивање Централне емисионе банке. једино ће се изгласати неколико амандмана на постојеће законе, који их неће знатно изменити.

__— „Ажанс економик" сазнаје да је дефинитивно одлучено да се оснује Балканска банка, у којој би учествовале: Турска, Грчка, Југославија, Румунија и вероватно Бугарска.

— Banka 1. Р. Могсап ! Ko. objavila je bilans zaključen na dan 17 oktobra iz koga se vidi da su ulozi porasli na 306 miliona dolara prema 272 miliona na dan 1 juna о. g. i 238 miliona krajem marta prošle godine. Gotovina i potraživanja kod banaka iznose sada 69,4 mil:ona prema 40,3 miliona догата u martu 1933 godine. Portfelj državnih hartija Od vrednosti porastao je od 147 miliona na i96 miliona dok su tome na suprot dužnici opali od 79 na 46,6 mil:ona. Istovremeno su objavljeni i bilansi drugih vodećih banaka kod kojih je zabeicžen znatan priliv uloga. Kod Čez nešneli banke ulozi su porasli od 1.339 miliona početkom ove godine na 1.540 miliona u oktobru; kod Nešnel siti banke porasli su od 1.058 miliona početkom 1934 godine na 1.250 miliona a kod Ferst nešnel banke od 378 miliona na 457 miliona u oktobru o. 8.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Jedna američka bankarska grupa, na čijem se čelu naiazi banka Braun, Harimen i 'ko., raspisaće upis finskih obligacija до маште od 10 do 15 miliona dolara, kojima će isplatiti obveznice zajmova 7% i 51|» %. Ovo će biti prva emisija stranih obveznica u Sjed:njenim Državama pod režimom Zakona o papiита од vrednosti.

—_ Белгијска влада добила је овлашћење да у фебруару идуће године изврши конверзију остатка зајма од 400 мил. фр. 6:/>% у износу од 360 мил. фр.

— Predlog švajcarskog budžeta za 1935 predviđa deficit od 41.6 mil. franaka.

— Prilikom up:sa rumunskog unutrašnjeg zajma, koji je počeo 5 o. m., primaju se i blokirani leji, ali je vlada pridržala sebi pravo да im ograniči visinu.

— U toku oktobra emitovani su u Finskoj sledeći zajто! 41ј2% državni zajam od 7.” miliona kruna po emisionom kursu od 901/%; 4% opštinski zajam Helzuigforsa od 5 miliona koji je plasiran po kursu od 100% i koji ima rok do 1942 godine. Predviđen je nov dolarski zajam kojim će se konvertovati 7% zajam 1925 godine i 51Jx#% zajam iz 1928 god:ne, sa rokom od 5 godina i u iznosu od 10 miliona dolara. Pretstoje dalje i pregovori o konversiji 6% zajma u engleskim funtama.

— Енглеска влада има намеру да снизи каматне стопе зајмова и облигација јавноправних предузећа и друштава за чије издавање је својевремено предузела гарантије, и то на досада најнижу стопу од 2:/2%. Прва од ових конверсија извршиће се код обвезница једног бродарског предузећа које издаје 117 милион 2:/% обвезница, државом гарантованих по емисисном курсу од 99:/>% које ће се употребити за конверсију истог зајма од 5%.

— У вези са општом конверсијом комуналних зајмова у Италији сада се сазнаје да је конверсија која обухвата зајмове градова: Турин, Венеција, Трст, Палермо и' Катанија, у целости успела. Конверсију је извршио нарочити конзорциум под државним протекторатом и зајмови су претворени у нове са 4'% укамаћењем. Под ову кон-“ версију дошли су зајмови у укупном износу 647.5 милиона лира од чега је само 10 портера са 358 хиљада лира зајмова тражило исплату у готову, Tj. 0,53%.

БЛАГОСТАЊЕ Страна 747 САОБРАЋАЈ

— „Die Borse” donosi da je broj putn:ka na rumunskim državnim željeznicama pao u periodu od 1931 do 1933 za 23,6%, dok su se prihodi Smanjili za 31%. U početku ove godine državne željeznice smanjile su tarifu, što je imalo vrlo povoljan uticaj na prihode, jer Su se ovi povećali za 150 mil. |. za prvih osam meseci prema istom period:n prošle godine.

— Rumunske železnice dobile su koncesiju da u celoj zemlji organ:zuju autobusni saobraćaj i već su naručile 100 autobusa.

— Na mađarskom delu železničke pruge završena je elektrifikacija. Pogon daje velika Banhide u blizini Pešte.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— Na području zanatske komore u Oseku, porastao je broj zanatskih radnji u oktobru o. g. za 17 i to je porast u manjim mestima

— Broj nezaposlenih u Čehoslovačkoj pošto je od januara o. g. opao sa 839 hilj. na 569 hil|. krajem jula, porastao je krajem septembra na 576 hilj. i u toku oktobra na 599 hilj.

— Francuska vlada je odlučila da obrazuje međuministarski komitet, sa ciljem da proučava razne mere koje bi se imale predložiti parlamentu radi suzbijanja ekonomske krize.

— Nemački Institut za istraživanje konjunkture izračunao je, da je potrošnja povrća u Nemačkoj 1932 bila 3.2, a 1933 god. 3.3 mil. tona od čega је 17 inostranstva uvezeno samo 7.2%.

Pešta—Beč centrala. kod

— Pre{stavnik Društva naroda u Beču Rost van Taningen podneo je izveštaj o finansijskom stanju Апзђије пи trećem troniesečju 1934 godine. Između ostaloga u izveštaju se konstatuje da je Austrija jedna od reikih zemalja u Srednjoj Evropi која је штеја da suzbije bankarsku paniku ne progiašujući moratorijum u zemlji i prema inostranstvu. Kao dalji uspeh pominje se poboljšanje položaja Narodne banke, otkravljivanje zamrznutih potraživanja banaka ı štedionica i oživljenje tržišta kapitala. Kurs šilinga nepromenjen je već dve godinc. Krajem septembra ulozi na štednju bili su veći za 41 milion prema 1033 godini. Povećani uvoz sirovina i poluproizvoda pokazuje ба зе industrijska delatnost povećala.

— Opšti indeks cena na veliko Narodne banke (1926 100) iznosio je u oktobru o. g. 63,6 prema 68,8 u istom mesecu prošle i 65,6 u septembru 0. g.; biljnih proizvoda je poras.ao prema istom mesecu. pr. god. za 8,9 poena (sa 49,9 na 58,8) ali opao prema prethodnom meseću za 2,4 poena; stočnih porastao па 58,4 за 54,6 1 57,5; mineralnih je iznosio 78,6 te je porastao za 3,4 poena prema prošloj godini, a ostao nepromenjen prema prethodnom mesecu; industrijskih je iznosio 66,0, što je smanjenje prema prošloj godini za 2,8 poena, a porast prema prethodnom mesecu za 0,4 poena. OV biljnih proizvoda jedino su se popravile cene pšenice, ovsa i pekmeza, od stočnih proizvoda znainmo su se popravile cene zaklane živine i jaja, a manje volova sekunda, srednjih svinja i Jagnjećih koža, dok cene OSta–lih pokazuju lak pad, osim teških svinja i prima volova kod kojih su ostale nepromenenje; od industrijskih proizvoda popravile su se cene ciglarskih proizvoda, a opale mekinja, šećera i pamučnog prediva. Indeks izvoznih artikala je iznosio 61,8, te je porastao sa 57, 7 i 50,2: a uvoznih 67,1, te je opadanje за 72,9 1 67,9.

— Пољска влада преко пољопривредне банке ставила је на расположење 34,5 милиона злота за финансирање грађевинске делатности. Од тога износа. искоришћено је за 31,2 милиона, и то за градњу односно преправку 6.343 зграда за становање са 19.025 станова односно 52.630 соба, чији укупни трошкови подизања износе 134 милиона. У 1933 години одобрено је свега 13,8 милиона оваквих кредита,