Народно благостање

Страна 742

глав човек. Али његово тврдоглаво држање у последњим данима његове владе само је један тактички потез. Е. Фланден има да придржи владу

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | Бр. 47

док се сврши сарско питање, наравно под претпоставком да на руде некој страни не избија млаз.

& 1 GR BE

POJAVA SKUPOĆE U NEMAČKOJ I DRŽAVNA AKCIJA PROTIVU NJE

Zakonom od 4 novembra ı Nemačkoj je ponova postavljen komesar za cene, koji ima ista prava kao i po ranijem zakonu,od 8 decembra 1931. Ustanova komesata cena bila je ukinuta 15 jula prošle godine, a njegove dužnosti prenete su na razna ministarstva. Za komesara je ponova postavljen dr. Gerdeler, koji je ovu funkciju vršio i po ranijem zakonu.

Glavni zadatax komesara је, da sprečava podizanje cena, koje je u poslednje vreme primećeno u |ačoj meri. Ponovnim uposlenjem nezaposlenih potrošnja u Nemačkoj, kao i u drugim zemljama, počela je da se povećava. To je došlo do izražaja i u porastu cena, naročito kod sirovina. Kod gotovih industrijskih proizvoda porast cena nije morao da nastupi, pošto povećanje iskorišćavanja proizvodnog kapaciteta ima za poslediču pojevtinjenje proizvodnje. Tako je bilo kod industrije proizvodnih sretstava Čiji je glavni kupac država i kod koje je bila moguća jaka kontrola. Ali kod industrije potrošnin dobara kretanje je bilo obratno; cene su skočile, pa je na višem nivou угбепо isključenje konkurencije i stabiliziranje viših cena. Od ovoga se izuzimaju cene poljoprivrednih proizvoda, koje je Zemaljski stalež za ishranu namerno podigao i koje se, bez obzira na prilagođavanje ostalih cena i nadnica, moraju snositi kao žrtva celine. Ali prekomerni porast cena u poslednje vreme ima i jedan drugi uzrok: strah od oskudice sirovine, koji je došao kao posledica Novog plana. U prekomernim Киромпата исеstvovali su proizvođači i trgovci gomilajući svoje lagere, kao i potrošači stvarajući zalihe. Sadašnje stanje slično je onome u doba rata i posle rata, koje se karakterisalo nagomilavanjem robe preko potreba, zelenaštvom i kontrolom cena, kao i tajnim trgovanjem. Svakako, teškoće za suzbijanje skupoće nisu danas tako velike kao u vreme rata. Oskudica sirovina nije apsolutna i može se ofklonibi uvoznim mogućnostima, a proizvodnja surogata postala je mnogo obimnija.

Porast cena ne otežava samo izvoz, već dovodi u opasnost i politiku stvaranja rada. Danas je preovladalo saznanje, da se nezaposlenost ne može o{kloniu postepenim povećanjem ргоizvodnje, koje ide vrlo sporo, već novom podelom nacionalnog produkta. Pretpostavka za ovo jesu smanjene ili iole stabilne nadnice, pri čemu su neophodne i stabilne cene. Otuda je zadatak komesara da ofkloni naglo kretanje i ostvari nepromene ljive cene. Dr. Gerdeler je svestan svog teškog zadatka kada kaže, da će sprovesti kontrolu cena prema racionalnim privrednim zakonima. On će privredi ostaviti toliko slobode ukoliko se ova kreće u razumnim granicama. Ali će bezobzirno postupati prema svima, koji se ne pridržavaju ovoga pravila i štete interese celine. Svoju akciju upraviće u dva pravca. Prvo, protivu straha od nedostatka robe, koji se smatra neosnovanim.

Pri tome će se od proizvcđača i kupaca zahtevati više discipli-·

ne i razmišljenosti. Drugo, ugovori od strane privatnih i prinudnih kartela u obliku garantovanja minimalnih cena, biće stavljeni pod kontrolu. Svaki novi sporazum moraće biti prethodno odobren od komesara. Dr. Gerdeler izjasnio se kao protivnik vezivanja cena, koje u pojedinim siučajevima može biti nacionalno-ekonomski korisno, ali u većini slučajeva služi samo

izvlačenju pojedinaca iz opšte nevolje. Na kritiku, da će na ovaj način sve ostati po starom, on odgovara, da је cilj uspostavljanje zdrave konkurencije, koja će naročito biti favOorizirana kod državnih nabavki. Da bi se privreda što više oslobodila smetnji, intervencija će se vršiu prvo kod najvažnijih proizvoda: životnih namirnica i odoće. Neće biti stvaran nikakav novi aparat, a sprovođenje mera biće povereno postojećim državnim i partijskim organima. Pored toga, na kontrolu i akciju biće pozvano i građanstvo, kome će biti pružena mogućnost da vrši upoređivanje cena i kupuje tamo gde je najjevtinije. Odredbe o isticanju cena na vidnim mestima biće vrlo strogo sprovođene.

Nova privreda treba da bude sredina između komunističke monopolističke i liberalne slobodne privrede. Pri svoj opreznosti za ovu novu politiku postojaće jedna opasnost, koja može sve da dovede u pitanje, naime problem merila cena. Dr. Gerdeler je i sam napomenuo, da se cene utvrđuju zakonom ponude i tražnje. Ali on aodaje, aa slobodna igra snaga u oblasc ishrane može da ima za posledicu socijalne nezgode, naroOčito u vremenu kada je kupovna snaga niska. U ovakvom slučaju dužnost je države da u interesu celine utiče na cene polazeći od njenih elemenata (troškovi proizvodnje, opšti troškovi, primerna dobit). Poznato je, da troškovi jednog proizvoda nisu svuda jednaki i to kako u poljoprivredi tako i u industriji. Dugogodišnja ispitivanja Reichskuratorium fur Rationalisierung pokazuju, da se kod proizvodnje pri istim uslovima često javljaju zaprepašćujuće razlike u cenama. Stoga se pita: koji će iroškovi biti uzeti za osnovu? Ako se cena utvrđuje prema najvišim proizvodnim froškovima uključujući i dobit, onda se time daje mogućnost konkurencije svima onima, koji će se zadovoljiti manjom dobiti. Regulisanje cena mora se stoga dopuniti regulisanjem proizvodnje ako se žele sprečiti investicije, koje bi docnije postale nerentabilne. Time se međutim isključuje privatna inicijativa. Ako se pak cena utvrđuje prema najmanjim troškovima onda bi to cnemogućilo sve ostale preduzetnike sa većim troškovima. Time se daje potstrek za poboljšanje tehničke proizvodnje, ali ıe mogućnost prilagođavanja utvrđenim cenama ograničena. To takođe može dovesti u opasnost i snabdevanje tržišta, zbog čega bi se javila i potreba regulisanja potrošnje. Stoga nije čudnovato, što vođ trgovine dr. Lir propagira potrebu uticauja na poirošnju putem уазр!tavanja naročito domaćica. Iskijučenje mehanizma cena vodi, dakle, uništenju veze između ponude ı tražnje i Ova se zamenjuje regulisanjem pro:zvodnje i potrošiije. То znači da pri daljem logičnom izvođenju na kraju ovoga razvitka stoji potpuna planska privreda.

isključenje privatne inicijative vrši se ı na drugi način. Dr. Gerdeler rekao je, da se primerna zarada sme uzimati, ali ova mora biti odmerena nacionalnom disciplinom i socialnom odgovornošću. Nacionalna ekonomija priznaje dob:ti samo u formi diferencijalne rente, koja pretstavlja ostatak cene po odbitku svih troškova. Pravična dobit je, prema tome, besmislena i za nju ne postoji nikakvo merilo. Stoga je pitanje da li pri sada-

j % -