Народно благостање
Страна 744
ovoj godini ili za 68.8%. Turski izvoz u periodu Теђгцаг—ауgust bio je 1932 god. 20.000 sanduka (1440 kom.), 1933 g. 15.000, a u ovoj godini samo 5.500. I izvoz ostalih zemalja Poljske, Rumunije Bugarske, Mađarske i t. d. — pretrpeo je u ovoj godini znatan pad.
Sužavanje izvoznih mogućnosti zaoširilo je konkurentsku Dorbu na svetskom tržištu. Uvozničke zemlje pribegavale su sve ošttijim merama otežavanja uvoza, dok izvozničke zemlje, pri sadašnjim cenama, nemaju skoro nikakvog računa da standardiziraju svoju robu i unapređuju kvalitet. Situacija je u tOliko nepovoljnija, jer se sadašnje teškoće ne pojavljuju, kao što je to normalno, u jeku sezone, već u doba kada je ova već prošla. Prema tome, ma početku iduće sezone teškoće mogu biti samo još veće. U novembru mesecu, ma kako bila blaga jesen, cene kod nas uvek su bile veće od onih u jeku sezone. Sve do ove godine cene su se kretale ovako: u martu ili aprilu obično bi pale da se narednih meseci stabiliziraju, a u septembru, najdalje oktobru sledovao je vrlo jak porast. Ove godine međutim pad je počeo još u januarc: i cene su sve do polovine novembra ostale nepromenjeno niske. Takve prilike vladaju u svima izvVoOZničkim zemljama. To potvrđuje da svetska trgovina jaja, pod pritiskom autarkije, sve više izdiše.
Чехословачки министар претседник Малипетр одржао је говор у парламенту у којем између "осталог рекао, да је девалвација круне донела жељене резултате и према томе је он имао право у свом говору 10 фебруара, у којем је препоручио девалвацију као сигурно сретство за побољшање чехословачке спољне трговине, Наш уредник је у бр. 8 о. г. у чланку „Претстојећи валутни експерименат у Чехословачкој.“ дословно рекао да „о каквом полету извоза тешко може да буде говора."
Девалвација чехословачке круне није помогла спољној трговини је
Објављени су подаци о чехословачкој спољној трговини за првих 9 месеци ове године. Користећи се овим подацима за два последња тромесечја у којима би се већ морале осетити последице девалвације, анализираћемо кратко њен развој.
Чехословачки увоз је износио у другом тромесечју 1594 мил. чк. а у трећем 1560 мил. према 1410 мил. и 1510
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 47
мил. у истим периодима прошле године, што је пораст за
13 и 4%. Извоз је био у другом тромесечју 1670 мил, чк. ·
према 1330,6 мил. више за 25,5%; у трећем 1966 мил. према 1450 мил. тј. за 32% више. -
Увоз је дакле за два тромесечја износио 3514 мил. чк. према 2910 мил., више за 8% а извоз 3636 'мил. према 2780,6 мил. чк. (за 30% више) него у одговарајућим периодима прошле године. Из ових података видимо дакле да је извоз у много јачој мери порастао него увоз. Али ова констатација нам још не каже ништа о стварном развитку чехословачке спољне трговине, јер бројеви из 1933 г. нису једнаке вредности са оним из 1934 пошто је у међувремену у фебруару о. г. чехословачка круна девалвирана за 17,5%. Да би овај фактор елиминисали претворићемо одговарајуће вредности у швајцарске франке. Увоз је износио 450 мил. према 447 мил. што значи да је чехословачки увоз остао скоро непромењен у овој периоди. Извоз је био 465 мил. шв. фр. према 427 мил. у истом периоду прошле године, што је пораст за 9%.
Пасивни трговински биланс претворио се у активан, и то пасива од 20 мил. чк. у активу од 15 мил. То значи да се трговински биланс побољшао за 35 мил. чк. и то због повећања извоза за 9%.
Али побољшање чехословачког трговинског биланса нема, како је г. Малипетр наговестио у ранијем и констатовао у садашњем говору, монетарних разлога.
Посматрајући само једну ставку чехословачког трго-
винсог биланса и то немачку, видимо да се пасивност ca
Немачком у два одговарајућа | „TpoMeceuja претворила у активу од 37 мил. шв. фр. Ако томе додамо још оне ставке, које се по вестима стручне штампе, односе на већ закључене- и тек сада перфектуиране лиферације оружја, видимо да се чехословачки трговински биланс побољшао само у односу са Немачком. Немачка је, међутим, за два последња тромесечја 0. г. повећала свој увоз из ових земаља са којима је имала клириншке споразуме, тако и из Холандије, Француске и Швајцарске, које нису обориле своје валуте. Цене у односу са Немачком нису играле никакву улогу из простог разлога јер је она морала да купи сировине тамо где их добија и где их не мора да плати златом, којега нема, него робом за коју јој клириншки уговор даје могућност. У спољној трговини са Немачком дакле девалвација није могла играти никакву улогу.
пазе
ПОЉОПРИВРЕДА
— Zvatična procena prinosa kukuruza u S. A. D. iznos 1,37 mil. bušela, a privatna 1,36 mil. prema 2,33 mil. u prošloj i 2,9 mil. u 1932 g.
— „Jugoslovenski Loyd” donosi da je ovogodišnji prinos buhača u Primorskoj banovini iznosio oko 520 hilj. kgr. u vrednost oko 8 i po miliona dinara. Cene iznose 14—17 din. po kgr. Proizvođači su već prodali celu količinu od Које је пајуес! deo izvezen, a samo se još manji deo nalazi u rukama trgovaca.
— Savez agrarnih zajednica u Zagrebu potvrdio je kod suda promenu svojih pravila, pošto nova predviđaju da može primati u članstvo pored agrarnih zajednica i druge vrste zadruga (kreditne, proizvođačke, nabavljačko-potrošačke i dr.). Predviđeno je osnivanje raznih zadružnih prodavnica za prodaju zadrugarskih proizvoda, zakupljivanje većih poseda, zatim kupovina i prodaja nepokretnosti i zastupanje raznih privrednih preduzeća, u prvom redu onih koja imaju veze sa poljoprivredom i t. d,
— Na imanju voćarske škole u Đevđeliji posle višezodišnjih ogleda uspelo se da se aklimatizira jedna vrsta uljanog oraha, poznatog pod imenom „kikiriki”, koji uspeva u tropskim predelima. I kod nas se uvozio, jer se upotrebljava kao poslast'ca, naročito uz piće. Prošle codine već je proizvedeno oko & tona. Kvalitet je dobar.
+ — Na godišnjoj skupštini delegacije naših berza zaključeno je na predlog „Prizada” da se bečkoj produktnoj .berzi pošalje pretstavka s molbom da prilikom izmene svojih uzansa uzme u obzir želje naših izvoznika; da se u zgodno vreme Zatraži od nadležnih da se na izvoz pšenice daju premije; da se kod sklapanja ugovora za izvoz pšenice {raži i mišljenje berza i da se poslovi u žitu zaključuju preko domaćih berzi.
— У Бугарској се последњих година нагло проширило гајење кудеље. Засејана површина се проширила са 3.800 на 7.500 хектара, те је производња већ премашила домаћу потребу. Због тога је апеловано на произвођаче да више не проширују површину.
У