Народно благостање

4 новембар 1934.

= уезпо oživljenje poslova u industriji. Međutim, „nezaposlenost Vrlo Sporo popušta. Izvoz za prvih sedam meseci 1934 godine - izneo je 324 mil. kruna, prema 306 mil. u istom periodu 1933 · godine: Za isto vfeme uvoz je iznosio 421 mil. kr. prema 370 ~ mil: Ovo povećanje. uvoza U se O Vini n | ske delatnosti. = = Вгој stečajeva u S. A. D. ı trećem (Omesočiju ove “god. izneo je 2631 sa pasivom od 542 miliona dolara. U drugom 'romesečju о. g. bilo jc 3062 stečaja, sa pasivom od 72,2 mi"Нопа, а ц trećem tromesečju prošle godine 4009 stečajeva sa pasivom od 92,1 miliona dolara. — Min:starstvo korporacija тађејео је u oktobru O. g. porast broja nezaposlenih u Haliji za 17.769. Broj nezapoBiH krajem oktobra O. g. iznosio je 905 biljada prema 887 hiljada krajem prošlog meseca. Krajem oktobra 1933 bilo је u Italiji 963 hiljada nezaposlenih. дер i epneunep KoMecap 3a HeHe у Нема чкој прописао је "уредбом, да се пријаве цене оних намирница и услуга које су неопходно потребне за живот, ако су на неки начин утврђене после 1 јуна 1933 или промењене на штету потрошача после овог времена.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Трговачки регистар

Југословенска банка за индустрију и трговину а. А Београд, упис промена друштвених правила. — југословенска банка д. д. Загреб, фил. Београд, упис директора г. Драгутина Јурковића. — Фабрика пећи а. д. у Осијеку, упис новоизабраних чланова управног одбора г.г.: Пискачева Рикарда, |икарда Анте, Петровића Миленка, Фишера др. Па_вла. — Прва хрватска творница уља дд. У Загребу упис промене друштвених правила. „Млинско и индустриско дд. у Пожеги“ упис чланова о одбора гљг.: Гргића Стјепана, Властелића Ивице и Албина Кира.

Зборови акционарских друштава

25 новембар — Фридман и Патек деоничарско друштво, Велика Кикинда. — „Певенка", умјетни млин д,д. Мартијанец. — „Каролина“, творница кекса Стјепан Пилер дд., Осијек. —

28 новембар — Југословенска текстилна творница Браће Холцер д.д. Загреб (ванредан).

29 новембар Топлина дљд. за рациолално ложење и индустријске грађевине, Загреб.

50 новембар. — „Босна-филм“ дљд. у Загребу. — „зефир“, творница пећи, Субо:ица (ванредан).

7 децембар. — Едисон Бел Пенкала д. д., Загреб.

18 децемоар. — југословенско купалишно д.д. Загреб.

· 19 децемоар. Француско-југословенско трговачко друштво ад. Београд (ванредан).

28 децемоар. д.д. за трговину дрва, Загреб.

Библиографија _ У издању проф. Јинива Жеоега, позпатог стручњака за банкарска питања и ректора Високе школе за светску трговину у Бечу, изашла је докторска дисертација д-ра Миодрага. Милијевића „Kredilbank und Borse”, која преставља успео и марљив рад и ми ћемо се на 7 опширније осврну:и другом приликом...

_ — Задругарство, гласник Савеза набављачких задруга државних службећика, Op: UI, Београд, 1934 год. Овај је "број издат у повећаном обиму и посвећен г. Михаилу Аврамовићу „оцу нашег " задругарства" поводом O MI BUM његовог живота. | — _ „аборних · здравствених проучавања и испитивања 0 народног живота“. "објавио Је као U 16: и 15 По)

· НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"радног. времена у једној

Страна: 163

"следеће књиге од д-ра. Александра Петровића: „Распоред сеоској; породици .y Бушњу“ „ „Ба=

„Мале Пчелице и Студеница“, у којима је публи-

37533.

њане“

„кован интересантан и код нас нов материјал о економском пи социјалном стању нашега села.

"РАЗНО

-__- Ргону В. Вогоје, сгадопасеника Novog Sada poveden ЈЕ istražni postupak pre fri meseca, koji je ovih dana završen. Ceo istražni materijal biće predat na dalji postupak Ministarstvu unutrašnjih dela.

— Propisan je Pravilnik o davanju i vraćanju kaucije za osnivanje radnji nabrojenih u čl. 60 stav prvi Zakona o radnjama. Kaucija se polaže u gotovom novcu ili hartijama od vrednosti, a može i u uložnim knjižicama i garantnim pismima, ako ih nadležna vlast smatra sigurnim. Visina kaucije iznosi: za bankarske i založne radnje u mestma do 30 hilj. stanovnika 100—150 hilj. din.; do 60 hilj. stan.: 150—250 hili. d.; do 150 hili. st. 200—350 hilj. d. i preko 150 hilj. st. od 250—500 hilj. d.; za obaveštajne zavode 50, 100, 150 i 200 hili. dinara; za теTi. radnje i biroe.za posredovanje rada 10,15, 20 i 25 hilj. din., a za menjačke radnje pri železničkim i parobrodskim stanicama neće se određivati kaucija; osiguravajuće radnje za svaku granu osiguranja po 250 hilj. din.; za saobraćajne radnje od_5 do 500 bilj. din. Kaucije za podružnice iznose pola od one koju plaća centrala, a ako ima više od pet podružnica onda samo četvrtini. Preduzeća samoupravnih tela oslobođena su od Dpolaganja kaucije.

— Ljubljana ima 3.734 kuće prema 3.322 u martu 1931 g., od čega 1.592 prizemne (1 .457), sa 13.945 stanova (12.705), od kojih su 4.539 (4.347) imali samo jednu sobu; 4.105 (3.629) dve; 2.500 (2.138) #11; 916 (853) сечи 1 802 (720) pet i više soba. Kupatila je bilo 2.625 tj. u svakoj šestoj kući.

— „Obzor” donosi: „Povodom nejasnoće u Zakonu o radnjama nastao je spor Paid zanatskih i industrijskih organizacija o tome, koji je tačan kriterij za industrijska, a Koji za zanatska preduzeća. Banska uprava u Zagrebu je izvršila anketu o tom pitanju, pa je na osnovu prikupljenih mišljenja donela odluku o tome, koja su preduzeća industrijska, a koja zanatska, koja je dostavljena zainteresovanima.” Mi smatramo da, s obzirom na suštinu problema, gornja odluka neće moći da spreči dalje nesporazume po ovom pitanju, kao što nisu mogle ni dosadanje zakonske odredbe. i

— Međunarodno društvo za irgovinsku nastavu održaće 1935 svoj 17 kongres u Pragu. Organizacija je poverena čehoslovačkoj grupi, koja želi da učesnicima pruži vernu sliku čehoslovačke privrede ne samo. putem teoretskih predavanja, već i organizovanjem poseta najvažnijih preduzeća. U vezi s tim biće priređen ambulantni kurs, koji ce se održati u Pragu i u 9 drugih centara, i to: u. Pizenu, Karlovim Varima, Usti na Labi, Liberecu, Hradecu, Kralovim, Brnu, Bratislavi, Zlinu i Moravskoj Os'ravi. Predviđena je i poseta nekim banjama. Kurs počinje 15 avgusta 1935 i završiće se krajem istog meseca u Prašu. U svakom će se mestu održati po jedno ili dva predavanja O 10kalnim паша јата, skopčana se posetom istih. Čehoslovačka grupa, kao domaćin kongresa, postarala se je da učenicima pruži potpuni konfor za srazmerno Skromnu cenu, i DOG toga Пе се kongres imati ambulantni oblik.

— „Novosti i” pišu Sledeće: „Neki pekari u Zagrebu да bi sprečili kontrolu policijskih ЕН. da li se kod njih rađi u zabranjeno vreme, Ogradili su svoje radionice bodljikavim žicama, prozore zatrpali napunjenim vrećama. da ne prodre 'sve{lo, _ zabarikadirali sva vrata i u dvorišta postavili ljute pse. Tako ni kontrola banske Inspekcije rada nije mogla ući u te _рекаписе, da vidi, da li se pripremni radovi rade pre 24 sata, А ad kod Table pre tri sata, Da ве | Spreči. ovakav Пе