Народно благостање
Страна 766_
"Ма pariskoj berzi naši su papiri "početkom ove nedelje · 50% zajam 37 1902: 1-5% 1271913 25% 12 19104 4.5% 11956
nešto popustili, ali ne svi: os'ali su stabilni, a 4.5% iz 1906, godine čak su i u porastu prema prošloj nedelji. 7% Stabilizacioni zajam je popustio od 182. па 175— a 5% funding obveznice _ od, 102.— na 96— (u- procentima и! Kura; JE - O 1
тета 1 рге marseliskog atentata). O 17XI .
14% 3590 JI 4% iz 1805 1058 | Пала | о 124 MUR 5% iz 1902 1 1558. 165 155 155 45% 12 1906 18 1298 9 | 1107 124 4.5% iz 1909 12: _ 2] _ _JJV/ OD 1208 HO 5% 42 1913 126 (26 129 1808 126 4.5% 12 1910 116 22 22 | 022 4.5% iz 1911 о ____ 122 128 [2 7% iz 1931 182 119. 1165 1758 15
102 1008 1008 05 | 06
5% 12 1933
Na njujorškoj berzi naši su dolarski papiri zadržali kurseve od Tonija HOdrija sem 1% Blera, odi je ое ПА та!о popustio. -
__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
- 19х1 |
na. dan. | 7% Bler 8% Bler. | 1 Seligman 30 januara 2350) MJ 35.50 293. februara 2350. 26:50: 32 3850 28 marta 22530 2 | 26.0 OP - 000 20 aprila ОВО 24 . >» 96. 40 4050 29 maja. 28:00 24 215 26 175 31 jula 2895 А _ 24 2590 28 35 29 avgusta 28 - 0248 21075 258 JE 35 25. вертетбга .25-———26.50. 26. tražnja 3398 tražnja 30 oktobra 2. — 30. 20% 311/5 38. 39:/5 _ 7 novembra 281201) 2091} 30%}, 33———40._14 novembra 28 301» 204 590 35 40. 21 novembra 27.50—281|a - 291] —30.—K 31.50—40._ | * = =
Na beogradskoj deviznoj berzi nije bilo gotovo nikakvih promena. Obrt je iznosio 12.2 miliona, prema 11.8 miliona u prošloj i 12.5 miliona u pretprošloj nedelji. Najveći je posao bio u klirinzima, prvenstveno u kliringu sa Bečom. Klirinški kursevi deviza bili su sledeći:
na dan ~ Beč London Реза. | | Solun Madrid 16 nov. 8.15 231.50 965.— — Тори 85 231. — — | 2925 20:88. | „SJB. 23070 | = | 21 „ | 815 230.70 —— 2025, 56022) 8.15 230.70 —. 20.25. —
Kurs devize Beč stabilizovan је ove nedelje na 8.15; privatnih ponuda bilo je veoma malo, tako da je розједијћ dana davala svu robu samo Nafodna banka. Grčkih bonova ima dosta a ponude u devizi Madrid takođe su velike. Najveći obrt
je zabeležen u kliringu sa Bečom, za 5.5. miliona;. zatim do. lazi London sa 3.2 miliona, Pešta-sa 1.8 miliona. Obrt u grčkim.
bonovima bio je 187 hiljada, u. devizi. Njujork 163 hiljada, devizi Paris 900 hiljada it. d:it.d.
Na ciriškoj berzi: imali smo 22 o. m. sledeće" "kurseve" deviza, koji su ostali. gotovo isti kao i pre. nedelju: dana: ан јапзка ·
dolar 308.50, funfa 15.41, francuski franak 20.325, lira 26.30, Amsterdam 208. 50, Berlin 123. 90, a а 12. 59 švajcarskih franaka i 1, d. Па МЕ
не 49% у
Na beogradskoj privatnoj deviznoj berzi bilo je ove ne. delje dosta posla; ponuda kao i tražnja za devizama- je: pri= Рбпа — zbog povećanja volumena spoljne trgovine- —- alt su kursevi potpuno stabilni: švajcarski franak nofira 14.95 do 15.05; dolar 46.— do 46.50 roba, funta 231.—, francuski franak 303.до 306.—, Шта 393— до 397.——, вата 18— до 1970 a češka kruna 180.— Valute 1 190.— kompenzacije.
ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗА
Новчано тржиште. У новој Уредби о заштити новчаних завода биће уређено и питање компензација. Изгледа да ће оно бити тако решено, да ће сваки имати право да своје обавезе 50% регулише у готову, а 50% УлОожним књижицама односног завода, без обзира на име улагача.. Не само читав дуг него и поједине рате моћи ће се регулисати на овај начин. Једино менични дугови, уколико су. менице дате на реесконт, мораће се плаћати у готовом, јер односни завод своје реесконтиране менице може искупити само у готовом, а не и књижицама.
Како ће се сада све уложнице моћи до половине упо-_ требити за плаћање банкарских дугова, то ће и њихов курс. да порасте. На тај начин поједини улагачи моћиће да реа-_ лизирају своје улоге са мањим губитком, "него што је то. био до сада случај.
Девизно тржиште, Ситуација је и даље непромењена. Промет је нешто интензивнији него што је био последњих неколико недеља. Концем јесени промет је обично већи. Међутим на интензивнији промет девиза деловала је и општа ситуација. Многи привредници журе се да на време удовоље својим платежним обвезама на страни.
Ефектно тржиште. Почетком недеље. ситуација је била непријатна. Осећала се извесна нервоза у погледу развитка опште ситуације. А свака нервоза у помањкању интервенције делује неповољно на курсеве. Тако је било икод о нас тако да су сви курсеви попустили. _ | и
Средином недеље преовладало је хладнокрвније просуђивање ситуације, па су се курсеви поново подигли. По-. тражња је била јача, а понуда се редуцирала: на минималне: количине.
Курсеви су били следећи: Инвестициони зајам роба: 70.50. Беглуци новац 54.550 а роба 56.50. Блер 5% новац 62. а роба 64. Блер 7% новац 52.75, роба 54 а закључак: 52.75. Селигман новац 61 а роба 64.
Ратна штета каса новац 330 а роба 332 док је закључак 330: Ултимо децембар новац 331 а роба 332. Закључак 326—330. | |
Народна банка новац 4.300 — а Паб исто новац 210—
Код акција индустријских подузећа шећерана 115новац, 120 роба. Велики Бечкерек 750— роба. Осјечка ливница роба 100. Шпрех поуах 50 а Исис роба 30. |
Трбовље новац 100— а роба 105.—.
РОБНО ТРЖИШТЕ ~
Сировине :-
На светском тржишту сировина стабилније цене одр= и жале су се иу “овој недељи и: то: углавном; под утицајем | развоја привредно-политичких прилика у С ћег утицаја на тржиште била је ГРузвелтова изјава, да he ci и даље наставити са политиком стварања посла за незапо: слене, што значи да се може рачунати са повећањем тражње ' појединих производа. Под утицајем исхода америчких избора. 5 знатан пораст показује и цена сребра. Цена у злату за једну. .
0 yHumjy noBchama се са. 14. 38. пенса (20: октобра) зна 15:04