Народно благостање

_ „више „уводи

зекав политика: но; стоже; но „мета нестало. у 22 сене кин

: зиви- нешто, код. оног пне пете ла O јевтинија "саобраћајна срепства. Але не-повишењем, · већ. напротив снижењем тарифа. Супротна политика морала је имати за последицу: даље. опадање промета). следствено „и прихода. -Железничкисаобра ајгу: целом свету“ преживљује те-

"шку кризу: Покушаји“ чињени са повећавањем тарифа ни

"морало се прићи другим мерама, које ссу имале за циљ да ожелезнички слобраћај- учине "што: више упогребљивим,. Послитика- снижавања тарифа: показала се врло корисном; H гакоггу већини земаља: пораст прихода није био у размери

"са: повећањем расхода “услед: интензивнијер саобраћаја ек- |

сплоатациони коефицијент постао јеипак повољнији. Поред "тарифских -нредузимане су ти - друге мере. Од ових једна од "најважнијих била је повећање брзине» У овом погледу настала је права утакмица: код европских железница. Највећи "напредак -је постигнут код; немачких железница. 32.5% свих путничких возова! иде ланас-преко: 9д“кму“на сат. У Француској-проценат ових возова, износи 73.6%,; а у Енглеској #85:0%- Преко 100: Ем. на“ сат иде данас у Немачкој 6%. свих путничких возова у: Франнуској-11.9% и-у Енглеској :8:9% У пролеће идуће: He немачке. IO O да гимађу још - 17 летећих зна сат. Повећање брзине" спроводи : ве и- код теретних во-зова, чиме железнице-желе да привуку: један део промета "аутобуса. Програм-неманких“ железница "предвиђа повећање “брзине теретних возова-на :65 км; а у неким случајевима "за лако покварљиву робу на тбеи- 90 км. на сат. ПрилагоЂавањем тарифа: железнице добијају све већу конкурентску "способност према аутобусу чији саобраћајни радиус постаје све ужи: Тиме 'се не исцрпљују“ сретства железничке подитике за привлачење промета. „У „многим земљама све се BOJU комбинова И. Саобра ај железлице и аутобуса,

пон крвни, "тисао на Друго |

коефицијенте. атвије повећаДо је Убрзо Комоснаирано

ba u

" каниаја sporažum, koji je ZaSuština” Петак -engleskog 7 Бајан па zahtev Engleske

· platnog sp( | između nje i Nemačke, 10 avg. 8, imao је га cilj da se iz „баве Ve Ио 656

а је drugi načm hh U nov. с. а: ni || aporažu

u Englesku проје juna nie služiće,

20: о O рата о "kupca i L majzad. пне но __ za У Se Кораја да је: Боре

- protivrednosti nemačkog · izvoza. BLI ADO uvozn: cima а devize na osnovu uverenja-o engleskom: poreklu robe. АП. пеmačka vlada ima pravo da. “ograniči. и sporazumu sa engleskom

.· vladom dodeljivanje deviznih uverenja, ako izdvojeni iznos ne bi bio dovoljan za plaćanje engleskog uvoza. Кајћзбапка će odmah 400 hilj. funti isplatiti engleskim poveriocima. "Također Će ona staviti na raspoloženje potrebne svote iz dobivenih. deviza od izvoza u Englesku za -isplatu komercialnih dugova pre 1 nov. 1933.

Sporazum se proteže i na službu Рогоуог 1 | Јапсоуог · zajma, čije će dospele Киропе nemačka vlada iskupiti posle isteka roka (31. XII. 1034) predviđenog sporazumom o fransferu

од 4. УП. 1934, Та Ккатаге, Фујдепде 1 Чгиса silčna plaćanja |

izdaju se funding Obligačije sa 4% kamatom i rokom do 30 juna 1936.

Nemački klirinški sporazumi zaključeni sa njenim poveoricima Engleskom, Švajcarskom i Holandijom u letu o. g. nisu bili dugog života. Engleska je prva (ада 1 пабја поу агапžman. Holandija je otkazala kliring a i Švajcarska se takođe sprema na to. Uzroci su isti kod svih zemalja, naime nemo·gućnost naplate ranijih dugova, a šta više ni tekućih računa · zbog povećanja uvoza sirovina u Nemačku i smanjenja izvoza.

Nemačko-engleski sporazum je tako konsiruisan, da ne mogu nastati nova zamrznuta potraživanja, jer engleski izvoz u Nemačku ne može biti veći nego 55% nemačkog izvoza u Englesku. Rajhsbanka se obavezala da dodeli devize za isplaćivanje komercialnih dugova i to odmah 400 hilj. funti (oko 8% svih nemačkih komercialnih dugova) i 10%. od dobivenih deviza za nemački izvoz u svakom mesecu.

U nemačkoj stručnoj štampi objavljeno je više članaka, u kojima se polaže mnogo nade u novi sporazum i kons:atuje da je on pošao sasvim drugim putem nego dosadašnji klirinški šistem. Ovo mišljenje bazira na tome da se predviđeni način plaćanja razlikuje od klirinškog, jer se neće voditi kao dosad kon:o Engleske banke kod Rajhsbanke, dakle međusobni obračun neće biti koncentrisan, nego će Rajhsbanka u svakom slučaju dodeljivati uvozniku лиле па озпоуџ Ртор ал dokumenata. Sa formalne strane ne može se osporiti tačnost ovog gledišta, ali što se {liče suštine novog aranžmana ona se ne razlikuje od one kliringa.

Kliring, uvek je reč o robnom 'liringu tj. o onom koji služi za međusobni obračun u robnom prometu između dve zemlje, ima dve strane i to: linansjsku, koja se odnosi na tehniku plaćanja i trgovinsko-političku, koja se ispoljava u uticaju tehnike kliringa na međušobnu razmenu dobara. U prinарц, kao što smo to više puta izaeli, kliring znači kompenzaciju između dve zemlje i to 1:1 jer pojedine” “zemlje ugovornice pla"сајџи зуој иуо2 izvožom. Kod 'takvih aranžmana spoljna trgOута зе uvek” ravna pr ani, ako je uvoz niži Od izvoza Onda prema UVOZI, ako je i 707 112 опда prema izvo– zu. Ali trgovinski bilansi па nastanu salda ı а Ји

ir] i „deluje POVODU U. от pravcu spoljne. trgovine, i. daje, :potstreka, za, povećanje uvoza. iz duž„ničke. zemlje. Oyvim.je m postignuto čno stanje. kao. što

sje kod automatskog: funkcionisanja. „spoline trgovine u. „slobod-

„noj trgovini,: ali „naravno::pad sasvim... drugim. pretpostavkama,

vnavaju Odmah, moguće je