Народно благостање

1. | neneNCap i

· Максим Горановћ сарадник унароаног Благостања“

| ON. па и код нас, про | СЕ и А

приликама РАЗВИО долазе до "изражаја | и у обично по неколико година. _ == =.

Прво, период послератне обнове привреде и њене пре-_

_ оријентације са ратне на мирнодопску. Друго, период краћих или дужих инфлација.

Треће, период дефлације, великот пораста међународ-

не размене робе и кредита, банкарског, па. и индустријског полета, пораста. — стандарда — живота, али-и појаве пољопривредне кризе. Па. о

Четврто; период привредне депресије, која захвата све привредне гране и узима светске размере. Међународна трговина опада, а нарочито је рапидан пад по вредности, услед срозавања цена; њује; незапосленост расте; гомилају се залихе робе, парох чито предмета исхране и неких сировина; умаказе цена“ се шире; аутаркијске тенденције све јаче долазе. до изражаја; рестрикција кредита се врши у широким размерама; долазе

банкарски крахови и депресијација многих валута на челу са фунтом и доларом; повећање пореских терета и пооштра-

вање буџетских дефицита; мораториум трансфера за лржавне и приватне дугове; политичке промене итд, =

Такве велике промене имале су међународни карак=

тер, те и код нас видимо све четири поменуте фазе: -- =:

Прве две фазе (послератне обнове и инфлације) трају | | кад наступа преокрет. 1925.

код нас одприлике до 1923 T., год. је једна од најсудбоноснијих у привредном развитку наше земље. Динар се фактично стабилизира, и ако: није

извршена законска стабилизација на златној 0 о

Међународна размена добара је један од. значајних

фактора прогреса-и привредног развитка у свету. "Данас све :

земље на свету имају; потребу да вршне размену

Али је њен значај за поједине државе РАНО. 55 a. Ри Пе

он могао ценити НЕ зе познавати | новрснијих ф то

и Ol Мак мум 1927 и 1932 г. %. р

—1929 г. у односу са OD 1930—1933 r. просечни удео укупне спољне трговине је остао непромењен,

мене кад посматрамо одвојено | звоз и увоз, Удео извоза

|_ БЛАГОСТАЊЕ

индустријска“ производња се сма.“

8 H. пр. последњи. период. 1

али су про-

Страна 771

га оса извесним мањим колезизације 1931 r. Други кру0 ОК

сатима све до за: догађај из 19

и развитку пољопривреде. Трећи важан јесте почеTak јачег полета у индустрији, (банкарству, спољној трговини, али и почетак јачег пада цена пољопривредних производа. Овај период полета код. пас траје све до краја 1930 године. __

77 Четврти, период депресије, који настаје после тога траје "до краја прошле, а вероватно и ове године и поред

извесних“ "знакова побољшања. И ако је то кратки период год свега неколико година, у њему су се као што смо видели одиграли крупни догађаји у привредном и друштвеном развитку У освету и код нас. Било је и већих структурелних = промена У привреди | "спољној _ трговини,

"временски са оним“ код нас јачи полет оспе "опадање већ у 103 Говертска показује по "дање у 1930—1933 "ћемо и посматрати-о

међу најважније спадају оне у 6 развитак не подудара сасвим ивредног развитка. Тако н, пр. рговине долази у 1925 г. а па опољна: трговина, као и гриоду 1926 — 1929 г., а опао количини и по вредности. Стога а периода оделито. · За проучаел осталих има и једна велика У је ПИ и несисте-

_ Vnopebema ı vjet Х тодина не могу дати тако верву ом. привредном периоду, као што |ета и депресије. Просек за све године · Пон U или 1 за неколико карактери-

тановништва у свету. jie je према подацима Друштва народа ног становника вредности спољне трговине

а LO подунавско- M. земаља. нам то показати још Ја при нер. a О тршећ fiir 425 Deutsche вејеће | 1933; а преСу „јутру“ од 31 марта 1934 r. mo течају 1 марка | износио је по становнику извоз 1932 г. (можда у светском послератном привредном животу) У

“ : нашу земљу није узета у обзир депресијација динара код рачунања у маркама,