Народно благостање

Страна 772

У Данској 4541, Белгији и Луксенбургу 3895, Холандији 3382, Швајцарској 2907, Норвешкој 2850, Шведској 2261, Енглеској 2204, Ирској 1938, Немачкој 1672, Финској 1520, Француској 1444, Чехословачкој 1178, Аустрији 1102, Естонији 798, Летонији 760, Италији 665, Литванији 627, Грчкој 494, Шпанији 475, Румунији 437, Мађарској 399, Бугарској 323, Пољској 304, Португалији 304, Југославији 285, Русији 133, Албанији 75.

Као што видимо наша земља, кад изузмемо Русију стоји на претпоследњем месту, иза Албаније. Испред нас стоје и све европске апрарне земље, па и балканске, међу којима Турска, Бугарска и Пољска, које имају процентуално већи број пољопривреднога становништва (у односу према укупном). Горњи нам подаци показују да највећу вредност по становнику претставља извоз, па следствено и увоз северних европских нордијских земаља, међу којима су Норвешка претежно пољопривредна, а Данска на граници између индустријских и пољопривредних. Поред развића њихове привреде томе доприноси и њихов географскоклиматски положај, који им онемогућује велику разноврсност у биљној производњи, као што је то н. пр. случај са нашом земљом.

Према томе, ови нам подаци показују јасно да наша земља стоји на последњем месту међу европским земљама по вредности спољне трговине на једнога становника. Узроци за овакав наш положај су различити. Ми сматрамо да поред знатне примитивности и натуралности наше "привреде, слабе куповне снаге, привредног и географског положаја наше земље томе доприносе још: скорашњост државе као привредне целине, најизразитији сељачко-малопоседнички карактер наше државе међ европским, и могућност за разноврсну производњу пољопривредних и сировинских примарних производа, чиме нам је омогућено веће снабдевање, а што осе огледа и у нашем извозу, где не доминира један или више артикала као што је случај са многим другим европским аграрним земљама. Тако н. пр. преко половише вредности румунског извоза отпада на петролеум; а дуван претставља око 50—60% вредности грчкот извоза, 45—50% бугарског и преко 20% турског, а у данском извозу доминира маслац. Могло би се очекивати да то код нас буду житарице (пшеница и кукуруз), пошто ниједна европска земља нема тако велики проценат обрађене површине под житарицама као наша, иза нас стоји и Румунија, као највећи европски извозник житарица.

Да истакнемо, да се удео пољопривредних производа у нашем извозу креће између 50—60%, те у том погледу стојимо иза свих европских аграрних земаља, изузимајући Румунију (због петролеума), и Финску (због дрва), па чак и иза неких земаља, које нису аграрне (н. пр. Грчке и Данске),

Ш ПЕРИОД ПОЛЕТА И ДЕПРЕСИЈЕ

Укупна наша спољна трговина (извоз и увоз)

Гол. Тона мил, дин. мил. зл. долара

1929 7.001.387 15515,5 273

1932 3.278.384 5.905,2 96

1933 3.723.189 6.2644 85 Просек

1926—29 6.200.036 14733,0 212

'1930—33 4.426.226 8.986,4 168

Дејство привредне депресије на нашу спољну трговину је било врло неповољно, као што нам показују и подаци из горње таблице. Тако од 1929 г. до 1933 г. износи пад по количини за 45,9% (а до 1932 г. чак и 53,2%), а по вредности пак за 69,7% изражен у динарима а 68,5%.у златним доларима. За исто време опала је светска трговина (по

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

7 Е Бр 49

Томе као што смо већ рекли, поред општих прилика на тржишту, такође доприноси и малопоседнички карактер

нашега сеоског газдинства. Мали земљораднички посед

много мање износи на пијацу, нарочито на светску, где је потребна већа стандардизована количина, а осим тога, услед

, малог простора и недостатка капитала далеко мање гаји 34 |

светску пијацу интензивније сировинске културе, као што

Cy H. пр. већина индустријских биљака.

Вредност наше спољне трговине по становнику преполовљена је у току привредне депресије као што видимо из следећих података. Вредност наше спољне трговине по становнику износила је у периоду 1930—1933 г. просечно у динарима 644 према 1107 у периоду 1926—1929 г. те се смањила за 463 динара, односно 58%, а у златним доларима 19,51 према 10,37, мање за 9,14 зл. долара, односно 46,9%. Максимум је достигнут у 1926 г. са 1185 динара (20,94 зл. долара), а минимум у динарима 1932 г. са 415, а у зл. доларима. 1933 г. са 5,09. Просек за 1932—1933 г., које су најнеповољније, износио је 423 динара или 5,95 зл. долара, те је

_ опадање према 1929 г. за 372% и 290,6%.

Вредност извоза по становнику је мање опала од оне увоза и креће се нешто испод половине, као што видимо из следећег. Вредност извоза по становнику је износила у периоду 1930—1933 г. просечно 370 динара према 600 динара у периоду 1926—1929 г. што је смањење за 230 динара, односно 38,2%; а у златним доларима 5,32 према 9,45 "што је смањење за 4,13 долара, односно. 43,6. Максимум је достигнут у 1926 г. са 600 динара (или 10,58 зл. долара), а минимум у динарима 1932 г. са 214, а у доларима 1933 r. ca 3,2.

У периоду 1930—1933 г. примљено је од спољне тртовине по становнику скоро за пола мање, него у периоду '1926—1929 г. тј. 1850 динара (или 37,56 зл. долара), 'односно 418% (48,1%). Скупа за две године (1932—1933 т.), добивено је мање него у 1929 г. за 26% у динарима и 40% у зл. доларима.

На једнога становника долазило је вредности нашега извоза у периоду 1930—1933 г. укупно 1482 динара (или 21,27 зл. долара) према 2147 динара (или 37,79 зл. долара) у периоду 1926—1929 г., што је смањење за 665 дин. (16,52 an. долара), односно за 31% (43%).

Скупа за 1932—1933 г. добивено је мање него у 1929 г. за 136 динара (3,71 зл. долара), односно 23,5% (36,4%).

Ова чињеница је карактеристична, иако није једина која би била меродавна за оцену значаја спољне трговине за "народну привреду.

Подаци о вредности у златним доларима узети су из публикација Друштва народа. При обрачунавању је узета у обзир депресијација динара у прошлој години, што смо констатовали проверавајући ове податке.

НАШЕ СПОЉНЕ ТРГОВИНЕ

подацима Друштва народа) по количини за 25%, а по златној вредности за 64,5%. Код подунавско-балканских земаља опала је спољна трговина по вредности просечно за 67,1%. Нешто. већи је пад код Аустрије (72%), Чехословачке (71%), Грчке (704%), а мањи код свих аграрних земаља. Затим су јаче погођене јужноамеричке (од 68 до 85%) и неке колонијалне (65 до 73%).

'Према томе, иако се не може рећи, да је за ово време наша спољна трговина најјаче погођена по вредности, ипак се могу утврдити две неповољне чињенице. Наиме, да јегпад нешто већи од светског просека и да је од европских аграрних земаља наша најјаче погођена. Али видимо још једну врло неповољну околност за нашу спољну трговину, а то је огромно опадање по количини око 50%, OK код светске износи 25%. Вероватно да су ретке земље код