Народно благостање

1, децембар 1934.

РОДНО

којих је пад толики. Прелазак границе од 50% по количини

и 70% по вредности може се с пуним правом сматрати као

пут у пуну аутаркију. На тако велико опадање наше спољне трговине по количини био је од пресудног значаја извоз дрва, који показује највеће опадање по количини, а такође је велики пад по вредности. Исто тако веће опадање наше спољне трговине. по. вредности него што је случај са светским просеком, што: нам покавује доња таблица, долази

услед бржег пада цена намирница и сировина, који доми-

рају у нашој спољној трговини, нарочито код извоза. Из истог разлога су од нас јаче погођене неке јужноамеричке земље; -:: |

Цене: у злату (у процентима):

| Намирнице с Сировине и по- . Готова Год, - · лупрерађевине ·. роба · 1929: 109: 190: 100: 1932. 51,5 45,5; 64 1933. 45,5; 41,5 56

Међутим, ако: упоредимо просек периода опадања спољне трговине (од 1930—1933) г.) са: оним њенога. пораста (од 1926—29 г.)) видимо; да је наша спољна трговина опала по вредности: за 39,0% изражено. у динарима, а 36% изражено: у злату, док пад светског просека износи 43,9%. За; овај период опала је наша спољна: трговина знатно и по количини (за 28,6%). Прошле године пад по количини не само, нето је заустављен, него; је и пораст код светске за 1,40%, и наше 11,2%, и ако је пад по; вредности и даље настављен. Значи, у периоду депресије наша спољна: трговина је по количини скоро. за. трећину мања од оне у периоду TIOлета, док је пад по вредности. још, већи (36,5%). Ми смо увезли мање за скоро 13 милијарди динара, а извезли за преко 10 милијарди мање. Тако; нам и ове чињенице показују велику структуелну промену наше спољне трговине и опадање њенога значаја за нашу народну привреду.

Наш извоз:

Год. Тона мил. дин. мил. зл. долара 1929 5,329.866 7.921,7 139

1932: 2.398.239 3.055,6 50

1933 2.929.706 3.377,8 46 Просек

1926—29' 47148.198 7.096,2 126 1930—33' 3.345.643 4.503,6 115

Наш извоз је од 1929 г. до 1983 г. као што нам показује горња. таблица опао по количини за 45%, a по вредности у динарима за 57,5% и у злату за 66,7%. За исто време опао: је светски извоз по количини за 25% и вредности (у злату) за 646%; европски 33% и 64%; североамерички 41,5% и 73%. |

Мо количини је јаче опао: од нашег извоз: Швајцарске: (52,9%), Аустрије (48,8% и Шпаније (46,6%), а по вредности: Аустрије (72,1%), Естоније (71,0%), _Чехословачке (70,4%), Аргентине (68,5%), Летоније (69, 8%), Шпаније (68,3%), Перуа (67,5%).

Просек периода од 1930—1983 г. показује опадање према ономе у периоду 1926—1929' г. извоза по. количини за 29,6%; а по вредности у динарима за 36,5% и у злату 40%. Максимум и по количини и по вредности је достигнут 1929 г., а минимум по количини у 1932 г, а по: вредности у злату 1933 г. Најгоре године су биле 1031 и 1932 г. не само код нас него у свету, 0 1932 т.

Наш увоз : Dot, Тона, МИЛ. дин. MMI. 33. долара 1929 1.671.521 7.5947 134 · 1932 880.145 2.859,7 46 1933 793.483 2:882,5 39

БЛАГОСТАЊЕ Страна 113 Просек

1926—29. 1.454.580 7.587,3 134

1930—33' 1.080.080 4.315,6 74

Наш увоз је од 1929 г. до 1933 г. опао по количини за 52,6%, а по вредности у динарима 62% и у злату 70 ,9%. За исто време опао је светски увоз по количини за 25%, а по вредности у злату за 64,9%; европски за 18% и 62%; североамерички 36,5% и 75%; енглески 11,3% и 43,6%; француски 7,2% и 50,3%; немачки 31,1% и 68,7%; Џ. 5. А за 385% и 67,2%; просек подунавско-балканских земаља по' вредности 66,9%.

Пад нашег увоза, је по количини далеко већи од оног набројених земаља, али је мањи од оног: Мађарске (73,5%), Румуније (57,5)%), Естоније (57,2%), Перуа (56,0%), Бугарске (54,7%) и Пољске (53,7%), а по вредности: Перуа (80,5%), Естоније (75,8%), Летоније (75,7%), Пољске (73,6%), Бугарске (73,4%), Грчке (72,2%), Турске (72,6%), Аргентине“ (72,1%), Аустрије (72,1%) и Новог Зеланда (71,2%). Према томе наш положај и поред огромног пада, повољнији је од горе набројаних земаља, али је однос неповољан кад се упореди са индустријским земљама. Као што ћемо: касније видети томе је разлог далеко веће опадање по количини светскога извоза готове робе, него сировина и предмета исхране.

У периоду 1930—33 г. према периоду 1926—29 r. наш увоз је опао просечно по количини за 30,6%, а по вредности у динарима за 42,8% и у злату 44,8%.

Опадање у процентима наше спољне трговине :

Прос; за период 1930—33 г. према. периоду 1926—30 г

=—

1933 rom, npeMa 1929rox.

)

1 Ен =O 5 о: Зе = БЕБ 6Е = бен Извоз 4500. 16 6650 | 296. , 365 26 Увоз 526 – 62 70.9 306 424 28,8 Укупно извов и увоз 459 697 685 286 390 36

Као што нам показују горња таблица и раније изнети подаци наш извоз и увоз показују различит развој. Извоз показује мање опадање и у 1933 г. и у читавом периоду 1930—1933 г. и по количини и по вредности. У току привредне депресије је наш увоз јаче погођен него извоз. Али то не значи да су брже падале и цене увозних производа. Тако је наш трговински биланс у периоду. 1926—1929 г. био пасиван укупно за 1.965. милиона динара (или 32 милиона зл. долара), а у периоду 1930—1933 г. пасива се претвара у активу од 501,8 милиона динара (или 8 милиона долара). Активност је највећа баш за последње две године, које су најнеповољније (износи 692 мил. дин.).

Узроци за такав развој нашега трговинског пилана и јачег опадања увоза могу бити различити.

Трговински биланс је најважнија ставка нашег платног биланса с обзиром на привредну структуру наше земље и. стања платног промета са иностранством. Знатна пасивност нашег трговинског биланса у првом периоду, па и 1980. г. омогућена је робним и новчаним кредитима. тиностранства, Вероватно да на првом месту долазе они инвестирани у индустрију и банкарство.

У периоду привредне депресије наш трговински биланс је постао активан, те смо на тај начин платили и један

„део наших старих дуговања. Услед рестрикције иностраних кредита није могло бити, као раније, допунске куповне сна-

ге, створене кредитима. Стога се могао и очекивати преокрет у нашем трговинском билансу. То је случај са скоро

свим аграрно- сировинским земљама;