Народно благостање

1, децембар 1934, ___

ни за случај, да при већој цени злата могу. искоришћавати _ до: сада није била

руду слабије врсте, чија експлоатација. рентабилна. Отуда се нови рудници отварају у ванафричким земљама. 5: ___У октобру, међутим, дошло је до преокрета у кретању курсева акција златних рудника. И ако је просечно укамаћење још увек 415 —57/,% (тј. знатно више од енглеских државних папира, који носе 3%, тражња је знатно опала. То- је реакција на спекулативна претеривања. Шпекуланти бу очекивали, да ће стално увећавање шанса за пораст цена злата имати за последицу пораст курсева односно повећања главнице са опцијом у корист старих акционара, Ове наде се нису испуниле. благодарећи производној и дивидендној политици _ друштва. Претседник“ Modderfontain—sEast-a Мартин дао је о овоме врло интересантну изјаву. На јед= ној седници јужно-афричке рударске коморе у јануару 1933 говорено је о томе, како би златни рудници из повећања цене злата могли извући највише користи. Без икаквог споразума већина друштава у међувремену одрекла се пораста добити, односно апсолутног и релативног снижења надница (наднице и плате нису повећаване у размери депресијације). Уместо тога друштва су отпочела, као и она нова, да екоплоатишу руду мање садржине злата. Отварана су до сада затворена предузећа; производња се проширивала и на до сада нерентабилна поља. Ова преоријентација била је потпомагана и државном пореском политиком. Према (боја Митез ехсеззе Рго 5 Пшу Асе 1933 порезе су повећаване, али су предвиђени повраћаји за произвођаче, који експлоатишу руду мање вредности. Стога се 1933 карактерише прерадом веће количине руде, мањом производњом злата, али упркос томе већим добитима. Просечна садржина злата у једној тони прерађене руде пала је у септембру 1934 за 23% према паду од 22% у периоду јуни—децембар. У овоме проценту обухваћена су и предузећа, која се-нису преоријентисала на слабију руду, те је отуда разлика код појединих предузећа врло велика: код Modderfontain—KsEast стандардна садржина (основа за одређивање порезе) пала је са 8. грама за тону у децембру 1932 на 54 у августу 1934, односно за 37%. Главни циљ ове преоријентације био je y томе, да се боља руда односно јевлинија производња сачувају за доцније када се неће моћи рачунати са пора„стом цена. Стављање у погон сиромашних рудника омогуено je продужењем рока за коначно _исцрпљење. јужноафричких рудника са 10—20 на 75—100. година. На место брзог искоришћавања са рекордним добитима вршиће се постепена. експлоатација са добитима, које су мање појединачно, али у суми знатно веће.

Ова у основи здрава политика није се свиђала спекулантима, јер нису заинтересовани у ономе што прелази ч0вечји век, Они нису задовољни новом политиком, која зауставља пораст добити, које су се у 1934: према 1933. повебале за. 69%. Нови акционари, који су свуда у опозицији, заинтересовани су за даљи пораст курсева, из чега могу да извуку добит. Пошто нова политика то онемогућује нови акционари почели су да продају своје акције и због тога су курсеви почели да падају. 1

Предострожна политика производње може се правдати-и са гледишта краћег рока. Пре свега треба очекивати да ће порасти трошкови производње пошто се све више осеба недостатак домаће радне снаге (црнци) и ова мора да се надокнађује скупљим радницима беле расе. Код ових међутим постоји опасност да ће јувек при порасту добити истицати захтеве за повећање надница. Затим је могуће, да држава буде принуђена да повећа на рудна поља порезу. Досадањи допринос од земљишне и посебне порезе златних рудника се утростручио, Нови буџет Јужно-афричке. уније

___ „НАРОДНО, БЛАГОСТАЊЕ

'dan део životnih namirnica plaćala devizama čija se

Страна 115'

„израђен је на основу нове процене ариноса, који се не мора остварити с. обзиром на садању политику златних рудника.

Стога није искључено да дође до повећања пореза.

Grčka spolina trgovina od 1925 do 1933 god. stalno je pasivna. Prosečna godišnja pasiva iznosi 4965 mil. drahmi.

Do početka privredne depresije Grčka је рокпуаја раsivu frigovinskog bilansa sa prinodima pomorskog brodarstya i dobivenim- iznosima od grčkih emigranata. U toku privredne depresije nedosiatak deviza i nemogućnost inostranog zajma uputili su Grčku na povećanje izvoza, da bi mogla nabaviti potrebne životne namirnice. Ona je u tu svrhu zakljućila, pored kompenzacionih sporazuma sa većinom zemalja, parcielne kompenzacije sa Jugoslavijom, Rumunijom i Turskom, Које predviđaju plaćanje 50% uvezene robe u devizama a druge polovine. kompenzacionim bonovima, koji se mogu upotrebiti samo za plaćanje grčkog izvoza. Ovaj sistem grčkih trgovinskih i platnih sporazuma primenjivan je u tOKu prošle godime. U t. g. Grčka ga je dopunila prenosom svojih zaleđenih potraživanja kod trećih zemalja.

Teškoće grčke trgovinske O politike

Mi smo. povodom zaključenja platnog sporazuma između nas i Orčke u br. 35. analizirali mogućnost triangularnog platnog sporazuma i došli do zaključka da njegovo primenjivanje mora naiči na velike teškoće jer je uslov da izvoznička zemlja bude dužna istoj zemlji, koja je poverilac Grčke. Razvoj platnog prometa između Grčke i nas potpuno je potvrdio naše mišljenje. Narodna banka je u syom komunikeju saopštila iZVOZnicima u Grčku, da će dugo trajati likvidiranje njihovih potraživanja u triangularnom kliringu. I skoro zaključenim sporazumom за Turskom, Grčka je, produžila svoju politiku i ako su se već čuli glasovi protiv tog sistema. Sporazum sa Turskom deli tursku. robu namenjenu izvozu u Grčku u pet grupa i predviđa različiti način plaćanja za svaku grupu. 50% stoke i sveže ribe plaćaju se devizama, a 50%. kompenzacionim obavezama. Plačanje jaja, žita, sira, konja itd. predviđeno je isključivo prenosom grčkih potraživanja kod trećih zemalja na Tursku banku. Za treću grupu, u koju spadaju određeni godišnji kont ngenti lana i pamuka predviđena je isključivo privatna kompenzacija. Ugalj i konzervirane, ribe plaćaju se do polovine vrednosti u triangularnom kliringu, a druga polovina kompenzira Se izmeди privatnika. U petu grupu spada sva oslala turska roba, Која nije navedena u Sporazumu. Ova se roba plaća: 35% u slobodnim devizama, 40% u kompenzacionim bonovima i 25% роtraživanjima Grčke banke od trećih zemalja.

Grčki privrednici sa punim pravom tvrde, da su Sisičm kompenzacionih bonova i plaćanje jednog dela uvoza zamrZnutim. potraživanjima, Grčke kod irećih zemalja uzrok, da su DOrasle cene najvažnijih životnih namirnica.

· Ovo potvrđuje naše mišljenje, Koje već zastupamo 11 godine, da pomoću kompenzacionog sistema, čiji je najčešći pretstavnik. kliring, ne može da se poveća. izvoz. Grčka kompenzaciona politika imala je jedino dejstvo da poveća cene u

-„drahmama uvezene robe i stvori u zemlji skupoću, kao da ie ·drahma · depresirana.

Kao što „Le Messager d'Athčnes” donosi, u Ministarstvu privrede počeli su “pregovori koji imaju za cilj reformu grčke spoljne politike. Po ovim vestima izgleda da se namerava od 1 januara .1935 preći na kontingentiranje uvoza. | Mi smatramo da ni sistem 'kontingentiranja neće doneti poželjno rešenje. Položaj Grčke je vrlo težak, jer је опа јеprofi- vrednost ne može zameniti izvozom, Treba imati robu za 17707,

tržište i kupca za istu TObU,